Fantom cenzure

Uspavanu kulturnu atmosferu u zemlji u kojoj sve kipti, osim kulture, iznenada je potresla vest: ugledni londonski dnevni list Tajms, jedan od najstarijih u svojoj vrsti i nedosegnut uzor za mnoge novine izvan Ujedinjenog Kraljevstva, odjednom je ugrozio život jednog ruskog filma. Ozbiljno upozorenje je baš stiglo iz zemlje poznate po velikoj demokratskoj tradiciji (ne računajući brojna hapšenja neposlušnih novinara i reditelja, pa čak i povremena ubistva onih koji smetaju, poput novinarke Politkovskaje), iz Rusije. Kao nevidljiva sila koja pristiže iz svemira i razvedruje vidike ka većoj slobodi, pojavila se dramatična priča u programima na srpskom, ruske medijske kuće Sputnjik (koja je prisutna u nekoliko desetina zemalja), da se londonski Tajms žestoko obrušio na novi ruski akcioni film Balkanska međa, koji je upravo pristigao na ruske i srpske ekrane. U Sputnjikovom izveštaju se naglašava da engleski list priziva intervenciju cenzure, ugrožava stvaralačke slobode, bla-bla-truć-truć. Izveštač Sputnjika ne tvrdi da zna o čemu govori, nego prenosi reakciju ruskog internet portala Vzgljad, a opet iz ovog prvobitnog izvora ne saznajemo ništa o pisanju britanskog kritičara, osim ukazivanja na cenzorske namere. E sad, šta se to nas tiče! Najpre, Balkanska međa reditelja Andreja Volgina je akcioni film po uobičajenoj formuli holivudskih blokbastera ove vrste, iz kategorije filmova o Rambu, Nemogućoj misiji i sličnim populističkim zamislima koje smeraju na laku zabavu (i brzu lovu, naravno). Očigledno, britanskom kritičaru se film nije mnogo dopao (kao ni ovom potpisniku, što nije bitno za dalju raspravu). I sada se javlja pometnja u srpskim medijima koja pokazuje koliko su opali medijski i profesionalni standardi. U više listova se gotovo istovremeno pojavilo nekoliko komentara sa povišenom temperaturom, sve je iz ruskog anonimnog portala preuzeto zdravo za gotovo, desetak poznatih pa i uglednih kulturnih pregalaca je osudilo pozive na cenzuru (samo je jedan od uključenih presudilaca priznao da je pokušao da vidi šta je zapravo pisao Tajms, pa je od toga brzo odustao). A šta se zapravo događa u ovom ruskom spektaklu, u kojem nastupa i nekoliko mlađih filmskih zvezda, sa našeg bunjišta, a među njima i jedno krupno ime, Emir Kusturica, u manjoj epizodi. Iz najave filma doznajemo da je film nastao po istinitom događaju. U martovskim danima 1999. napada NATO snaga na našu ondašnju zemlju (Jugoslavija, da ne zaboravimo), jedna grupa ruskih obaveštajaca tajno stiže u srpsku zemlju i kreće da oslobodi aerodrom na Kosovu i Metohiji. Oni stižu tajno, uspevaju da pod navalom iz vazduha stignu na Kosovo, i da uz junačke podvige i mnogo ispaljenih metaka uklone najgore albanske zlikovce, oslobode jednu lepu Srpkinju. I povlače se kad stignu zvanične snage NATO-a. To je sve bilo tobož tajno (u Holivudu je sve tajno po ovoj žanrovskoj formuli), a nešto slično se dogodilo i javno: po potpisivanju mira (kapitulacije koja se zove Kumanovski ugovor), jedna zvanična ruska jedinica je samoinicijativno prodrla do prištinskog aerodroma, zauzela ga, ali se ubrzo povukla, jer Rusi (Jeljcin i drugari) nisu hteli da zatežu odnose sa zapadnoatlantskom alijansom. Ali to je druga priča, ono prvo je tobož bilo tajno, i neka je, to je film, big fun, zar ne! Sve ovo ne bi zasluživalo nikakvu bitnu pažnju da celokupna halabuka nije dignuta kako bi se povećala gledanost Balkanske međe. A naši mediji su pokazali kako ih izvori informisanja, spinovi i slične smicalice uopšte ne dotiču. Sve prolazi, a sutra će se pojaviti neka nova „mina“. Danima me presreću prijatelji i poznanici, pitaju me o čemu je reč, da li odobravam „cenzuru“. Kad im kažem, u savremenom filmu ove vrste odavno nema cenzure (to je samo biznis), neki me i dalje gledaju, a još im postanem sumnjiviji kad im kažem kako me se film nije mnogo dojmio. Za to vreme desetak znatno provokativnijih i subverzivnijih filmova promiče u redovnoj bioskopskoj ponudi bez ikakvog ozbiljnijeg odjeka. Cenzura – strela je odapeta, a sve drugo je manje važno.