Građanska neposlušnost

Prethodnih dana desilo se ono čega smo se najviše pribojavali. Znali smo da je moguće, ali nismo želeli da verujemo da će se i desiti. Ne, nije novi singl Ivane Jordan. Građani Srbije izgubili su Kosovo. I to ne kao da su ga izgubili, kao ništa nije ni zavisilo od njih i odluka je doneta tamo negde. Ne. Upravo oni su skrivili taj gubitak. Možda se sada, dok čitate ovo, pitate: „Čekaj, pa jesam li i ja građanin? Pošto se ne sećam da sam sa bilo kim ne pregovarao, već uopšte i pričao o Kosovu. Kako sam uopšte mogao da izgubim nešto za šta nisam nadležan“? Međutim, u dramatičnom obraćanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić do detalja je objasnio kako se to desilo. „Vidite kakvo je to licemerje sveukupno. Kažete niste čuli šta sadrži taj predlog (o razgraničenju sa Albancima), saglasan sam niste čuli, a što ste ga napadali? Zbog toga ste mi glavu otkinuli metaforično, a niste ni čuli o čemu se radi, a ja kad kažem da je propalo kažete nismo ni čuli. Pa čekajte ljudi, pa što ste napadali onda i rušili sve, a niste ni hteli da čujete“, objasnio je predsednik. Je l’ vidite, građani, šta ste uradili? I dalje vam nije jasno? U redu, pojasnićemo. Vi ste bili protiv Vučićevog predloga koji niste čuli, što je i logično jer vam ga on nikada nije ni rekao. I slažemo se da je to pomalo čudno. Istina da predsednik često voli da detaljiše, da recimo prebrojava demonstrante u glavu, da priča o gomili brojki i procenata koji pokazuju koliko Srbiji dobro ide na svim poljima, da nabraja sela širom Srbije i Vanuatua, da nas izveštava o broju pogibija perača prozora u Americi. U ovom slučaju, međutim, morao je da bude tajnovit i neodređen. I koliko god novinari obletali sa ove i one strane, pokušavajući da mu izvuku malo konkretnije informacije, on je ostao nedostupan ko Vučić za TV duel, što bi se reklo. Zašto? Pa zapitajte se. Kako da vam čovek išta kaže kad ste takvi kakvi ste? Raspričaćete okolo! Čuće Albanci! Bezobrazno ste očekivali da vam neko kaže: „Evo, ovo je tačno predlog, da li vam se sviđa ili ne?“, umesto da jednostavno verujete predsedniku na reč da je njegov tajni predlog super i da ga kao takvog prihvatite. Uostalom, verovali ste mu za toliko toga, pa zašto ste zapeli da mu ne verujete baš za to Kosovo? Da ste prihvatili njegov predlog, sve bi bilo tako lako. Plan bi bio realizovan, a vi biste onda posle toga mogli da kažete da li imate nešto protiv. Umesto toga, Kosovo će postati nezavisno i suvereno na celoj teritoriji, što bi mladi rekli - u fulu, ali ne zato što će Vučić da ga prizna nego zato što vi niste priznali njegov plan. Izgleda da smo, svi mi građani, zaboravili da smo glasali tako kako smo glasali upravo da bismo vlastima dali mandat da rade šta hoće, pa čak i da, ako to žele, uopšte ne moraju da nam kažu šta, kako i zašto rade. I uopšte nije fer da im sada zakeramo i tražimo da polažu nekakve račune. A možda je i Vučić malo smekšao. Da je na njegovom mestu, Goran Vesić bi prosto uradio ono što želi i rekao: „Pa građani su za to glasali.“ I sad želimo da što pre izbacimo iz glave tu mentalnu sliku Gorana Vesića kao predsednika Srbije. Pu, pu!