Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   22.10.2019. 11:57
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Таоци и саучесници

Вучић ће морати да бира између сопствене срамоте и опстанка на власти, а не би му била првина, и одласка. Тад ћемо сазнати и цену његове главе

Ако још неко није схватио да серија злослутних и добро циљаних порука српског председника Александра Вучића, од којих последња треба да га аболира од потенцијалног губитка Косова, има за циљ сваљивање одговорности на грађане и спасавање сопствене главе – тешко да му ико може помоћи да разуме ствари. Ова последња, у којој тврди да ће Косово у будућности добити независност и суверенитет на целој територији, али не зато што он хоће да га призна, већ зато што није прошло решење (разграничење) које је он нудио, посебно је безобзирна, јер је формацијски конципирана да грађане учини таоцима стратегије која подразумева пуку куповину времена до коначног тренутка истине. А Вучић је за подршку Запада обећао много - надајући се, а сва је прилика да ће та обећања испуњавати - страхујући. Отежавајућа околност за њега је то што та тактика има свој рок трајања, а у овом случају он је драматично скраћен.

И још рече председник да су му откинули главу, јер су нападали предлог о разграничењу с Албанцима, који нису чули, и упита се како су могли да нападају нешто што нису чули? Према сопственом признању, тај предлог изнео је у Бриселу октобра прошле године. Само што га није ни изнео ни разложио грађанима, опозицији или недајбоже парламенту Србије… Коме год да је може бити намеравао. А што се тиче главе, ако је већ метафорично откинута, не мора даље да брине.

Проблем је што је и ту у заблуди, грађани покушавајући да сагледају дубину сопствене несреће нису то у стању да учине. Главу откида неко други. Могао је о томе да прозбори коју са Борисом Тадићем, коме су скинули главу када је одбио захтев Ангеле Меркел да укине српске институције на северу Косова. Баш оно што је Вучић учинио по доласку на власт, убеђујући себе да је немачка медицина дас бесте чак и за скидање главе. На страну сад што је у Бриселу споразум парафирао тадашњи премијер Дачић и што ће можда правно обавезујући споразум потписати Ана Брнабић, слузави траг увек ће и непогрешиво водити до Вучића.

Узимајући у обзир и олакотну околност - наслеђе претешког косовског багажа који није само аманет садашње власти и политикантско калкулисање да се јавности саопшти да се оног јунског дана 1999. у Куманову десио почетак краја, Вучићева стратегија пати од хроничног неразумевања глобалних процеса. Председнику би заиста могло доћи главе идеолошко наслеђе из радикалских дана да свет који је отимао Косово од Србије више не постоји и неразумевање да свет који ће вратити Србији Косово још није рођен, нити се зна да ли ће икада бити.

Ако је Трамп можда негде и изговорио да би ко¬рекција граница могла бити решење, то је само зато што је Америка изгубила пресудно велики контролни пакет у Бриселу и добро разумела да Европска унија не може да спречи уплитање Русије.

Више делује као контрола штете него озбиљан наум, мада га не треба ни сасвим искључити. А што се Русије тиче, неће помоћи ни Путину циљано даривани шарпланинац Паша, Кремљ неће ићи преко границе сопственог интереса - присуства на Балкану.

Ако су то координате у којима ће се убудуће ствари кретати, онда можда можемо да наслутимо како ће партија тећи. Србија је већ у складу с бриселском доктрином понудила много, превише, можда не баш све, али близу. Приштина ће у складу с вашингтонском агендом тражити то све. И ту лежи одговор на питање како ће се игра завршити. Вучић ће морати да бира између сопствене срамоте и опстанка на власти, а не би му била првина, и одласка. Тад ћемо сазнати и цену његове главе.

Уместо оптужби на рачун сопствених грађана, председник би у међувремену могао да изабере да Србији саопшти истину да је био саучесник Милошевићеве краткоумне политике. И ма како она болна била, таква истина дошла би као нека врста олакшања, можда би га могла одвести и у историју, а плаћена цена бити залог неке нове политике. Јер ништа, у политици нарочито, није довека. Посебно не границе. Па макар то звали и разграничењем.

Овако, државна допинг политика о кривцима, која се неконтролисано убризгава кроз послушне медије, постаје опасна игра у главу сопственог народа, а Вучић би морао рачунати и на повратни ефекат и чињеницу да свака лаж, макар изговорена и у политици, није продуктивна.

И да, ако се обистини његово предвиђање с почетка текста, поштено је рећи, он неће бити једини кривац, али ће свакако бити један од двојице најзаслужнијих.



Зоран Прерадовић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари


Овде можете додати свој коментар
 
Ваше име и презиме
{COMMENT::EMAIL}
Ваш коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић председник Србије и СНС

Кажете нисте чули шта садржи тај предлог (за косовско питање), сагласан сам да нисте чули, а што сте га нападали? Због тога сте ми главу откинули, метафорично, а нисте ни чули о чему се ради, а сад кад кажем да је пропало, кажете: нисмо ни чули. Па чекајте, људи, па што сте нападали онда и рушили све, а нисте ни хтели да чујете?

Прочитајте све мисли
bg