Samo vas gledam

Centar za kulturnu dekontaminaciju, tako se zove ustanova u kojoj je prošle sedmice promovisana zbirka postera sa karikaturama Dušana Petričića iz NIN-ove rubrike „Kibicfenster“, koja je odnedavno na kioscima. I teško bi bilo naći prikladnije mesto, jer dekontaminacija je ono što Petričić radi. Virus besnila dosta neometano hara domaćim medijima, ustanovama, ulicama, pa su, recimo, neki političari u fazi paranoje, neki mediji u fazi halucinacija, a neke ustanove već u komi. Ne može to da prođe bez posledica po običnog čoveka, ali Petričić kibicuje, samo ih gleda, samo nas gleda, i onda nam jednom slikom dekontaminira duše. Jeste, bilo bi sjajno kada bi mogao da dekontaminira i stvarnost, ali već smo svalili prevelika očekivanja na jednog čoveka, pa makar bio i vrhunski karikaturista. Moraćemo nešto i sami. U međuvremenu, zanimljiv je trosmisao fraze „kulturna dekontaminacija“. Valja, dakle, dekontaminirati i kulturu, i kulturom, i kulturno. Sudeći po Petričićevim rečima na promociji, ovo potonje je postalo najteže. „U karikaturi takođe postoji psovanje, ali se trudim da do toga u mom radu ne dođe. Psovka ostaje unutar mog prostora, a na karikaturu prenesem nešto što je na samoj ivici. Nadam se da ovo vreme neće dovesti do toga da počnem da psujem.“ Predrag Koraksić Koraks podsetio je da je hrabrost osnovni zahtev poziva karikaturiste. „Ako ne raščistite sa posledicama crteža, nemojte da crtate. Kada napravite karikaturu, to mora da bude presuda posle koje nema apelacije.“ Koraks je dodao i da je Petričićev osećaj za prostor, za pogled iz ptičje perspektive, neverovatan. Ta opaska može da se čita i kao umetnička i kao politička pohvala, što je potvrdio pisac Filip David. „Nama je potrebno pet ili šest strana da kažemo ono što Duško ubedljivije kaže jednom karikaturom. Moja prva asocijacija na devedesete jeste Koraks, a kada se danas pomene Aleksandar Vučić, prva asocijacija je Petričić.“ Govorilo se još o svačemu u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Zlatko Paković, Dragoljub Bakić, Goran Marković, Stevan Filipović i drugi pričali su o slobodi, o medijima, o slobodi u medijima, ali najvažniju reč, kao što je red, imao je Dušan Petričić. „Kada bi svako došao do zaključka da svake subote treba da izađe i malo prošeta zato što ga nešto muči, i kada bi se slučajno dogodilo da jedne subote na ulicu izađe dvesta hiljada ljudi, ubeđen sam da bi iduće izašlo trista hiljada, i tako dalje, jer ljudi se pale na brojeve.“ Poenta naravno nije u ljudima koje pale brojevi, već u onome što bi trebalo raditi da ne bi jedan karikaturista morao i dalje sam da dekontaminira.