Rađanje partijske parapolicije

Pravljenje veštačkog nevladinog sektora preko takozvanih gongo organizacija, čija je jedina svrha da zastupaju vladajući režim, prešla je u opasnu fazu najavom formiranja parapolicijskih grupa. Osim što one koriste legitimacije i vozila slična policijskim, počele su da traže i zvanična ovlašćenja. Opravdano se strahuje da te grupe koje predvode ekstremni desničari i osobe sa kriminalnom prošlošću mogu biti nukleus partijske paravojske. Predlog organizacije Centar za bezbednost, istrage i odbranu DBA za formiranje takozvane građanske patrole, skrenuo je pažnju javnosti na to. Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku i autor izveštaja o gongo organizacijama u Srbiji, u kome je imenovana DBA, kaže da posebna opasnost leži u stvaranju ovakvih organizacija u oblasti bezbednosti. „I ovde je prvenstvena svrha da se da podrška potezima vlasti. Tako imamo brojna saopštenja DBA u kojima se podržava uvođenje obaveznog vojnog roka ili sporna kupovina kamera u Beogradu, osuđuju organizacije civilnog društva koje se bave bezbednošću i napada opozicija. Bezbednošću se bavi i Nacionalna avangarda, kojoj je uspelo da nakon manje od godinu dana postojanja dovede na svoju konferenciju predsednika, premijerku i nekoliko ministara. Tu je Srpska desnica, provladina ekstremistička organizacija koja tesno sarađuje sa DBA. Novi element na gongo sceni unela je upravo DBA sa predlogom o građanskim patrolama. Predlog je dobio ogromnu pažnju i podršku medija u vlasništvu države, što budi sumnju da je to probni balon vlasti. Pojava paramilitarnih grupa pod kontrolom vlasti posebno bi trebalo da izazove zabrinutost u Srbiji jer mi imamo neposredno iskustvo iz bliske prošlosti sa različitim grupama koje su zavodile red i delile pravdu, kako po Srbiji, posebno u Sremu, tako i u neposrednom okruženju tokom jugoslovenskih ratova. Delovali su u ime različitih stranaka i organizacija ali su sa vlastima i službama bezbednosti bili vrlo bliski.“ Profesor psihologije kriminala Dobrivoje Radovanović kaže da je ideja o građanskim patrolama pogrešno i veoma loše rešenje za prevenciju narkomanije i nasilja u školi. „Ovo izgleda kao pokušaj da država sa sebe skine odgovornost. Mnogo je bolje da država u svakoj školi postavi policajca. Ako ih nema dovoljno neka angažuje penzionisane policajce. Građanska patrola samo je pomeranje odgovornosti sa države na neke nedefinisane grupe. Država školuje stručnjake, ali oni ne mogu da nađu posao. Umesto njih država angažuje slobodne strelce. Ako se država usudi da ovlašćenja da tim grupama, to bi tek izazvalo veliki haos i bilo bi katastrofa. Država bi ozakonila postojanje Ilija Čvorovića.“ Profesor ističe i da predlog za takozvane građanske patrole treba razlikovati od samostalnog organizovanja građana kada policija ne radi svoj posao, kao na primer u Lazarevcu. Napominje: „Građani imaju pravo da kontrolišu rad policije.“ Sve je počelo kada je osnivač DBA Stevan Đokić javno predložio formiranje građanskih patrola. Na to je reagovala opoziciona poslanica Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, koja je na Tviteru objavila bogati krivični dosije Đokića, koji tvrdi da i pored brojnih krivičnih prijava nije osuđivan. Zatim je reagovao Miša Vacić, poznati osuđivani ekstremista i lider novoosnovane Srpske desnice, podržavajući predlog DBA i najavljujući formiranje „zaštitne narodne straže“. Vacić je kao portparol Pokreta 1389 osuđen 2013. za tri krivična dela iz 2009. godine - širenja mržnje protiv LGBT osoba, nedozvoljeno držanje oružja i ometanje policajaca u obavljanju dužnosti - samo na godinu dana uslovne kazne. Na fotografijama podrške, koje je Vacić objavio, osim njega i Đokića je Nemanja Ristić, još jedan veoma problematični član DBA. Između ostalog, Ristić je pravosnažno osuđen na obavezno psihijatrijsko lečenje zbog pretnji smrću koje je upućivao tužiocima, novinarima i ambasadoru SAD. Nedavno je u Crnoj Gori osuđen u odsustvu, jer je Srbija odbila da ga izruči, na sedam godina zatvora zbog pokušaja državnog udara. NJemu je suđeno i kao pripadniku „voždovačkog klana“ zbog ubistva 1994. kada je u obračuna sa pripadnicima zvezdarskog klana, Sredojem Šljukićem Šljukom i Srđanom Adžemovićem, ubijena Tatjana Nikolić (20). Oslobođen je 2012, posle dugog postupka. Posle objave poslanice Tepić, osim Vacića reagovala je i državna sekretarka MUP-a Biljana Popović Ivković distancirajući policiju od predloga za građanske patrole. Ona je optužila Tepićevu da lažno predstavlja inicijativu za formiranje građanskih patrola kao projekat MUP-a. „Sa MUP-om niko nije kontaktirao na temu pomenute inicijative... To što je neko savetnik u jednom od desetina policijskih sindikata ne znači da je saradnik MUP-a”. Međutim, Vaciću i DBA mnogi predstavnici SNS-a dali su javnu podršku. Kao što je poznato, Vacić je radio i formalno za vlast u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a zvaničnom osnivanju Srpske desnice prisustvovala je visoka delegacija SNS-a. Na promociji filma o Vaciću bio je i Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja. DBA je podržao mlađi funkcioner SNS Vuk Mentović, koji osim srpskih ekstremista podržava i strane, poput Britanca DŽima Dousona. Vacić je kao podršku „narodnim stražama“ objavio fotografiju na kojoj je sa Mentovićem, Đokićem i Ristićem. Na sajtu DBA je kao advokat predstavljen i poslanik vladajuće stranke Vladimir Đukanović, poznat po ekstremističkim ispadima. Inače, osnivač DBA Đokić bio je u tri prorežimska sindikata policije, dok su mlada nada naprednjaka Mentović, koji je podržao formiranje patrola, i osuđivani Ristić samo u jednom, i to poslednjem osnovanom. Sva trojica su civili. Poslanica Tepić navodi za NIN da deca ne smeju biti eksperimenti za bilo čiju rehabilitaciju. „Promoter ove ideje Miša Vacić takođe je probao da se rehabilituje usred Vlade, u Kancelariji za KiM, pa smo videli kako se taj slučaj završio. Isto kao i sada, država, Vlada, visoki funkcioneri su se prvo pravili da ne znaju o čemu govorimo, pa priznali, pod pritiskom javnosti, da su zaposlili Vacića, a onda ga, pod još većim pritiskom, otpustili. Sada je potpuno isto, sa potpuno istim akterima. Dok se MUP navodno distancirao od ove ideje, a i paralelno priznaje da je Stevan Đokić jedan od savetnika u jednom policijskom sindikatu, problem im je što smo ih demaskirali i otkrili još jedan od pokušaja uvođenja paraformacija u ovo društvo. Jer ovi pretorijanci već rade šta režimu treba po terenu, a ovo je bio samo probni balon, samo manevar, kako da i zvanično uđu u sistem. I zato im, kao i sa pokušajem uvođenja takozvane pomoćne policije pre godinu dana, ni ovo ne sme proći.“ Tepićeva podseća i na veze SNS sa Vacićevom Srpskom desnicom. „Osnivanju Srpske desnice prisustvovao je potpredsednik SNS-a Milenko Jovanov. Drugi potpredsednik SNS i gradonačelnik Novog Sada otvoreno sarađuje sa Srpskom desnicom, a narodni poslanici SNS su takođe prisustvovali njihovim događajima u Skupštini Novog Sada.“ Vlast više ne krije postojanje pretorijanske garde ili, preciznije, neformalnih grupa za posebne zadatke od kojih se očekuje nasilje. Pripadnici ovih grupa bili su poslednja linija odbrane kada su demonstranti sa protesta Jedan od pet miliona blokirali zgradu Predsedništva Srbije i kod Televizije Pink, do koje je bila najavljena šetnja. Incidenti sa nasilnicima iz ovih grupa već su zabeleženi prilikom inauguracije Vučića i lokalnih izbora, kao na primer u Lučanima. Jedno od takvih neformalnih udruženja je Srpska Sparta iz Pančeva, o čemu je pisano u NIN-u od 11. aprila 2019. u tekstu Pretorijanska garda vlasti. Nejasno je da li je pozadina predloga za uvođenje građanskih patrola pokušaj države da, kako navodi profesor Radovanović, odgovornost za to što čak 14 odsto beogradskih srednjoškolaca učestvuje u preprodaji droge, prebaci na nekog drugog, ili se, kako sumnjaju Tepićeva i Popović, radi o pokušaju uvođenja partijske parapolicije. Možda su prikriveni motivi istovremeno i jedno i drugo. U svakom slučaju, interes građana koji plaćaju državi dažbine je da taj novac koriste državne institucije za mnogo bolji rad u njihovom interesu, i istinske nevladine organizacije koje bi to kontrolisale, a ne da se finansiraju gongo udruženja i osobe za kriminalnom prošlošću.