San o sedmici

Privreda Srbije može da raste sedam odsto! Mnogo je ljudi poskočilo kad je Svetska banka iznela ovu tvrdnju. Neki rekoše da je to nemoguće, a neki da je nerealno. No, ne radi se ovde o tome može li rast biti sedam odsto. Naravno da može. Pitanje je šta Srbija treba da uradi da toliko raste? Kako bi pomogli Srbiji da nađe odgovor pogledali smo šta i koliko doprinosi privrednom rastu. Kad smo to utvrdili, uzeli smo Nemačku kao reper i pogledali koliko Srbija tu zaostaje za Nemačkom. Ova analiza pokazala je da Srbija može da uveća privredni rast za pet odsto u odnosu na njen prosečan rast, da ga uveća na sedam odsto, što je neophodno da bi se dohodak udvostručio u jednoj deceniji. Utvrdili smo da postoje četiri oblasti koje treba sveobuhvatno, blagovremeno i uporno reformisati. Grafikon pokazuje rezultat (imajte u vidu: što ste bliže nuli to ste bliže Nemačkoj). Da krenemo od oblasti koja najviše doprinosi privrednom rastu (dva procentna poena) a u kojoj je Srbija najdalje od Nemačke: efikasnost države, odnosno vlade. Ovaj pokazatelj uzima u obzir kvalitet državnih usluga, stepen nezavisnosti od političkih pritisaka, kvalitet odabranih politika i njihovu primenu, kao i kredibilitet vlade da to zaista i sprovede u delo. Prema svetskom indeksu upravljanja (World Governance Indicator), Srbija je 10 poena iza Hrvatske i 12 iza Poljske. Tek polovina stanovništva u Srbiji je zadovoljna kvalitetom državnih usluga, što je znatno ispod 70 odsto ljudi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Estoniji, Litvaniji, Letoniji, Slovačkoj i Sloveniji. Ukratko, u ovoj oblasti se može još mnogo toga promeniti nabolje. Recimo u reformi poreske uprave, sudskih postupaka, javnih nabavki, rada katastra. Sledeća oblast koja značajno doprinosi većem privrednom rastu je ono što zovemo razvoj finansijskog sektora (doprinos je preko 1,5 procentnih poena). U finansijskom sektoru mikro, mala i srednja preduzeća (MSME) suočavaju se sa problemom dobijanja adekvatnih finansijskih sredstava. Ovaj problem je posebno izražen za mikro i novoosnovane firme. Razni izvori finansiranja koji su pogodni za male firme nisu razvijeni. U to spada faktoring (otkupljivanje potraživanja), lizing (iznajmljivanje), finansiranje sopstvenim kapitalom i kapitalom investitora sklonim rizicima. Znanje i veštine ljudi imaju sličan doprinos rastu kao finansijski sektor (oko 1,5 odsto). I mada ovde Srbija manje zaostaje za Nemačkom, kvalitet i relevantnost onoga što se uči valja poboljšati. U 2017. godini, 29,3 odsto kompanija navelo je da imaju problema sa zapošljavanjem novih radnika, uglavnom zbog nedostatka veština koje traže. U 2014. godini taj problem je imalo 13,7 odsto firmi. Ono što odmah treba činiti je: 1) finansirati tercijalno obrazovanje prema modelu zasnovanom na postignutim rezultatima merenim priznatim sistemom merenja kvaliteta; 2) izraditi strategiju obrazovanja koja se usredsređuje na potrebe tržišta; 3) smanjiti broj učenika u srednjim stručnim školama na račun povećanja upisanih u škole koje daju moderno, opšte obrazovanje; 4) racionalizovati školsku mrežu; i 5) promovisati inovacije i preduzetništvo u tercijalnom obrazovanju. Ima tu još parametara koje smo izučavali, kao što je kvalitet zakonodavstva, koje se odnosi na uslove za razvoj privatnog sektora, radno zakonodavstvo, carine, primena najnovijih tehnologija. Na grafikonu možete videti kakav je njihov uticaj na rast. Možete videti i da Srbija u dve oblasti bolje stoji od Nemačke: poreske stope i trošak registracije preduzeća. Reforme o kojima govorimo ne događaju se preko noći. Zato je važno napraviti konkretan plan njihovog sprovođenja i onda krenuti punom parom. Vlada treba da odluči o njima, da ih pripremi i pokrene. A celo društvo treba da ih prihvati. I onda: da, srpska privreda može da raste sedam odsto.