Veća pravna sigurnost za više investicija

Čak 88 odsto nemačkih kompanija koje su učestvovale u najnovijoj anketi Nemačko-srpske privredne komore posvećenoj uslovima poslovanja u našoj zemlji, tvrdi da bi ponovo investirali u Srbiji. Tek jedan od pet ispitanika ovdašnju ekonomsku situaciju ocenjuje kao lošu, dočim je svi ostali vide boljom nego što je bila pre samo godinu dana. Ali i uprkos najavama polovine ispitanika o dodatnom zapošljavanju radnika u 2019, kao i tvrdnji više od 40 odsto njih da ove godine planiraju nove investicije u svoj biznis u našoj zemlji, njihove zamerke na poslovni ambijent gotovo su nepromenjene u odnosu na prethodne godine. Naime, kritike koje kreatori ekonomske politike u Srbiji dobijaju permanentno od stručne javnosti, stigle su im ponovo i sa adresa nemačkih investitora u Srbiji. Nedovoljna pravna sigurnost i borba protiv korupcije, nedostatak transparentnosti u javnim tenderima, poreski sistem i poreska efikasnost, kao i efikasnost javne uprave ono su što ovi investitori najlošije ocenjuju u pogledu poslovnog ambijenta u kojem rade, dok, sa druge strane, pozitivno gledaju na kvalifikovanost radne snage, njihovu motivisanost i produktivnost, kao i stručno i akademsko obrazovanje koje poseduju. Upravo činjenica da gotovo svaki drugi ispitanik nema nameru da dodatno zapošljava, niti da dodatno investira u postojeći biznis, navela je Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta Srbije da na debati organizovanoj povodom predstavljanja rezultata ankete o uslovima poslovanja koju Nemačko-srpska privredna komora sprovodi po 14. put, ustvrdi da očigledno nemački investitori ne očekuju više stope ekonomskog rasta Srbije. Osvrćući se na konstataciju Svetske banke koja u svom najnovijem izveštaju ukazuje da Srbija ima kapacitet za godišnji rast od sedam odsto umesto četiri koliko trenutno ostvaruje, Petrović kaže da su prognoze pomenute finansijske institucije previše optimistične. On je ukazao na činjenicu da je prošlogodišnji privredni rast od nešto više od četiri odsto posledica nekoliko pozitivnih činilaca koji se u ovoj godini uopšte ne moraju ponoviti, te da je stvarni rast zapravo oko tri procenta. Takođe, prema analizi koju je nedavno uradio Fiskalni savet, potencijal koji Srbija ima je godišnji rast od pet odsto, a razloge zbog kojih to ne može da dostigne upravo treba tražiti u nedovoljnim investicijama, ali i manjkavostima koje ima u pogledu pravne sigurnosti, korupcije i obrazovnog sistema. Petrović dalje objašnjava da njega ne čude pozitivne reakcije stranih investitora koji posluju u Srbiji, jer u poređenju sa uporedivim zemljama jedino ne podbacuje u visini stranih investicija, ali je zato daleko lošija kada su u pitanju ulaganja u infrastrukturu ili zaštitu životne sredine, to jest državna ulaganja, kao i domaće privatne investicije, što govori da poslovni ambijent nije dovoljno dobar. I Ronald Zeliger, predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije Hemofarm, ukazao je na nedovoljno efikasnu administraciju, odnosno na činjenicu da privredi dosta vremena oduzima administriranje i pribavljanje potrebnih dozvola. „Činjenica je da smo mi navikli u svojoj zemlji na obrazovanu i efikasnu administraciju koja radi u zadatim rokovima. Moj je utisak da je u Srbiji digitalizacija u zastoju, a ona je dosta važna i za efikasnost i za transparentnost“, kazao je on ističući da nemački investitori jesu zadovoljni poslovanjem u Srbiji, kao i uslovima poslovanja, koji se popravljaju, ali da je na uspostavljanju pravne sigurnosti, kao i na borbi protiv korupcije očigledno potrebno još energičnije raditi. „Trenutna pozicija Srbije na investicionoj mapi u okruženju je negde na sredini, što govori da konkurencija ne spava“, kazao je Ronald Zeliger osvrćući se na rang Srbije koja se našla na 11. mestu u konkurenciji 19 zemalja koje su ocenjivane kao poželjne investicione destinacije. Činjenica je, pokazala je ova anketa koja se sprovodi u ukupno 16 država centralne i istočne Evrope, da srpski poslovni ambijent boljim ocenjuju investitori koji već posluju ovde od onih koji nisu došli do sada na naše tržište. Takođe, Srbija se na pomenutoj rang-listi nalazi ispred Bugarske, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Ukrajine, dok su bolje od nje plasirane baltičke zemlje, kao i Rumunija, Slovenija, Slovačka, Mađarska, Poljska i Hrvatska. Govoreći o važnosti poslovnog ambijenta, LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukazao je na to da privredni ambijent ne može dovesti do rasta, ali se bez povoljnog ambijenta rast može prepoloviti i Srbija jeste primer za to. Savić je predstavnicima Nemačko-srpske privredne komore sugerisao da ubuduće anketiraju i radnike kako bi videli šta oni misle o stranim investitorima, uz opasku da je širom Srbije „viđao svakakve situacije“. I dobre i veoma loše primere. „Srbija nema strategiju razvoja, nema plan reindustrijalizacije i zbog toga nema dovoljne stope rasta. I naravno da nisu krivi za to strani investitori, iako je činjenica da oni ovde uglavnom dolaze zbog subvencija i jeftine radne snage. Suština je zapravo što našim političarima ne odgovara da prave strateške planove na kojima je potrebno raditi deceniju ili više, već su njima potrebna brza rešenja, investicije u devastirana područja Srbije, koja će odmah zaposliti određeni broj ljudi i njima tako doneti političke poene“, kazao je Savić. Uz napomenu da 57 odsto ispitanika smatra da je privredni ambijent u Srbiji pozitivan, a svaki četvrti je „veoma zadovoljan“ uslovima poslovanja, nemački ambasador Tomas Šib je precizirao da sada u nemačkim firmama u Srbiji ima 12.000 radnika više nego pre godinu dana, kada je on došao u Beograd. Učesnici debate složili su se da su Srbiji i dalje potrebne strane investicije, naročito one prvoklasne, koje ne dolaze zarad jeftine radne snage, ali da je daleko važnije urediti sistem u kojem ni strani ni domaći investitori probleme na koje nailaze u poslovanju ili administraciji neće rešavati „vukući ministra za rukav“. Jer u ambijentu u kojem se veliki inostrani investitori žale na korupciju, neefikasnu administraciju i pravnu nesigurnost, tek mali, domaći investitori nemaju nikakav interes da posluju. Posledice toga biće i nadalje niske stope privrednog rasta i u poređenju sa regionom i u odnosu na potencijal koji Srbija ima.