Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   15.10.2019. 10:10
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Вучићево радикалско одело

Последњих пола године убрзано спада позлата са на брзину склепаног проевропског одела ове власти и све очигледније постаје шта је пуко блефирање, а шта структурална природа овог режима

Србија је одувек била конфузно друштво. То је већ тридесет година опште место политичког живота. Али, актуелна власт већ седам година чини помак користећи конфузију као средство у технологијама владања. Као резултат имамо потпуно дезоријентисано друштво и потпуно шизофрену политику. Смисао те балканске верзије catch-all (кеч ол) политике био је да за сваког има понешто, за европејце и за русофиле, за либерале и за етнонационалисте и ксенофобе. Последњих пола године, међутим, убрзано спада позлата са на брзину склепаног проевропског одела ове власти. И све очигледније постаје шта је иза те пројектоване конфузије која доноси гласове пуко блефирање, а шта право уверење и структурална природа режима оличена у њеном првом човеку.

Огољавање добија на убрзању како се примичу рокови за конкретне одлуке око Косова и како се сужавају могућности политике замајавања и куповања времена. У заборав брзо падају екскурзије са Ђинђићем као узором и позивањем на Вебера, а све чешће и епизоде толеранције које је председник емитовао увек кад оде у свет. Сада Александар Вучић све чешће свој говор, и у свету и у Србији, приводи својој изворној природи – радикалској. Тако се албанском новинару у Бриселу обраћа ниподаштавајућим и заједљивим тоном, ословљавајући га са „ајде ти стручњак”, а да га притом не гледа у лице и са изразом недостојним за једног државника. У телевизијском студију коментарише напад десничарских група на албанског пекара у Борчи, одмахивањем руке и увредљивим закључком „пустите то, није то никакав двоглави орао, то су неке кокошке”, што је одмах за њим папагајски поновила и председница Владе. У Тирани, препричао је позивајући се на Милорада Додика као сведока, питао је Хашима Тачија на састанку Процес Брдо-Бриони: „Је ли мајсторе, јеси ли то сам смислио или ти је неко помогао”, а лидерима региона је одбрусио: „Ко сте ви да нам говорите шта да радимо.”

Каква је то нова самоувереност (или потпуни губитак контроле) која стоји иза тако надменог тона српског председника? У нешто неформалнијим условима могли бисмо да замислимо како се завршавају овакви разговори. И зато ваљда српски председник, цитирајући Тита, поручује - спремамо се као да ће сутра бити рат… Своју снагу и моћ Србија је показала у Нишу на војно-полицијској паради под називом „Обрана слободе”. Али је догађајима на њој и око ње у симболичком смислу показала много више. Два руска борбена хеликоптера којим су управљале руске посаде демонстрирала су политичко и војно савезништва са Москвом. Најавом проширења војнотехничке сарадње са Кином скренута је пажња на нове политичке ветрове. „Ако Руси могу да изведу 13.000 војника ми ћемо за три године извести 10.000“, рекао је поносно председник Србије док су испред њега свечано дефиловали пешадијски, моторизовани и ваздухопловни ешелони а из ложе, из првог реда, смешкали се почасни гости, посланици радикала, Вјерица Радета и Александар Шешељ.

То све, наравно, није могло без Милорада Додика, од кога се Вучић у последње време не раздваја, и са којим „леђа уз леђа” штити интересе Србије и Српске. Као још једна коцкица у мозаику нове политичке осећајности појавио се Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије кога је Виши суд у Подгорици осудио на пет година затвора због учешћа у покушају „државног удара“ у Црној Гори. Слањем приватног авиона по Мандића како би присуствовао Паради у Нишу, послата је порука шта српска власт мисли о том судском процесу и оптужбама о руском мешању у политику Црне Горе. Слика тог прихватљивог вредносног круга може бити употпуњена и сценом телефонског јављања Радована Караџића из хашког притвора током трибине у Српској кући у Подгорици (коју је у фебруару отворио Никола Селаковић) да би поручио још једном како се „државе и деца рађају у крви”. Или пак сценама из колоне плагиране и карикатурално измењене манифестације по угледу на руски Бесмртни пук, коју од ове године финансира српска држава, а предводи пензионисани генерал и хашки осуђеник Владимир Лазаревић, у складу са трендом рехабилитовања ратних злочинаца из свих ратова.

Куда се то Србија данас заиста креће? Контуре тог пута исцртане у неколико протеклих догађаја обесхрабрују. Свеједно да ли је све то само још једна егзибиција Александра Вучића током преговарачког процеса. Озбиљне последице су већ произведене.



Весна Малишић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вучић председник Србије

Један владика на Сабору је рекао: Шта год да урадиш, бићеш крив

Прочитајте све мисли
bg