Ima li benefita od brenda

Za „anglosrpski“, o kome sam počeo razgovor u prošlom broju, čitaoci ove rubrike, u poslednjih godinu-dve dana, naveli su mnoštvo primera. Da ponovimo neke od njih (pošiljaoci će se setiti koje su i kada poslali), kao ilustraciju ranije rečenog. Nesumnjivo suvišni anglicizmi, znak pomodarstva ili prevodilačke lenjosti, jesu „ofis“, „keš“, „menadžer“, „kopirajt“, „advertajzing“, „flajer“, „miks“, „bedž“, „tatu“, „parti“, „kouč“, „kasting“, „skript“, „market“, „supermarket“ i njima slični (umesto: kancelarija, gotovina, upravnik ili rukovodilac, autorsko pravo, reklama ili oglašavanje, letak, mešavina, značka, tetovaža, zabava ili žurka, trener ili instruktor, audicija ili podela uloga, scenario ili knjiga snimanja, prodavnica hrane, samoposluga). O tome koliko „brend“ i „fan“ donose neku moderniju stilsku nijansu u odnosu na našu marku i navijača (obožavaoca, sledbenika) dalo bi se još raspravljati, kao i o tome u čemu je razlika između „tendera“ i konkursa. Tu su zatim anglolatinizmi, koji zbog svog klasičnog porekla deluju posebno učeno, npr. „edukacija“, „kompeticija“, „predator“, „benefit“, „krucijalan“, „devastirati“, a znače naprosto obrazovanje (nastava, vaspitanje), takmičenje (konkurencija), grabljivac, korist (dobitak), bitan (presudan), opustošiti... da i ne pominjemo danas svemoćnu „implementaciju“ i glagol „implementirati“, koji su potpuno prognali naše izraze ostvariti, primeniti, sprovesti (u delo). Što se tiče kompjuterske (ili digitalne, ili čisto engleski rečeno „aj-ti“) terminologije, sa svojim „softverom“ i „hardverom“, „modemima“, „portalima“, „onlajn“ tekstovima, „linkovima“, „imejlovima“, „skajpom“, „fejsbukom“, „tviterom“ i „tvitovima“, glagolima kao „editovati“, „lajkovati“, „šerovati“, „hakovati“, „daunloudovati“ itd. – ona ne mora toliko da nas brine, jer je čisto tehnička. Svi oni (naročito mladi) koji dane provode ispred monitora znaju šta te reči znače, i nema opasnosti da će ih preneti u jezik književnosti, štampe, u pismene zadatke ili ljubavna pisma. Kad bismo u nekom nastupu purizma pokušali da za sve te anglicizme smislimo i nametnemo nove srpske kovanice, to bi i opet bila tehnička terminologija, nerazumljiva za one koji nisu kompjuteraši, a ničim ne bi ulepšala naš jezik.