Sve po protokolu

Da je vlada odlazeće premijerke Tereze Mej imala integriteta kao što nije, američki predsednik Donald Tramp nije trebalo ni da dočeka da bude pozvan u - još od 2017. odlaganu - zvaničnu državnu posetu Velikoj Britaniji. Nakon što je bezbroj puta i na mnogo načina pokazao manjak poštovanja prema tradicionalnom savezniku, a prema Mejovoj posebno, Trampu je trebalo uskratiti to zadovoljstvo (probao je raskošnim dočekom da ga smekša i francuski predsednik Emanuel Makron, pa ništa od toga), pustiti da odnosi dve zemlje idu svojim uhodanim tokom, a tekuće poslove obavljati kako se inače obavljaju, na operativnom nivou. Ovako kako je ispalo, Tramp je dobio pun tretman. Prvog dana je najviše vremena proveo s članovima britanske kraljevske porodice, ukazane su mu sve počasti koje groteskno pompezni dvorski protokol predviđa, i uspeo da ga naruši nečim što je ličilo na komično rukovanje pesnicama s Elizabetom Drugom. Drugog dana je dobio poslednju priliku da još malo kinji Mejovu (s kojom je pred kamerama propustio da se rukuje kada ga je sa suprugom dočekala u Dauning stritu) i s njom razgovara o budućem bilateralnom trgovinskom sporazumu, klimatskim promenama i tretmanu kineskog telekomunikacionog giganta Huavej, temama o kojima njeno mišljenje, dabome, više nije ni od kakvog značaja; dok su centrom Londona iza obavezne džinovske naduvane lutke bebe s Trampovim likom marširali, znatno malobrojniji nego prošlog jula, oni koji su bili protiv njegovog dolaska. Boravak na Ostrvu je, pak, zaokružio prisustvom ceremoniji obeležavanja 75. godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji, u Portsmutu, gde, trebalo se nadati - održana je dan nakon odlaska ovog broja NIN-a u štampu - valjda ništa nije uspeo da upropasti.