Žal za “Milionerom”

Nekako baš u vreme dok se 37. beogradski Fest zahuktavao stigla je tužna vest o smrti Milutina Čolića, jednog od osnivača, i prvog i dugogodišnjeg selektora Festa. Ime doajena naše filmske kritike i za ono vreme vrsnog menadžera zauvek će ostati upisano zlatnim slovima u istoriji ove manifestacije, postavši tako sinonim za najbolje godine Festa, te “zlatne sedamdesete”. Što se tiče Festa ta su vremena zauvek prošla. Pa iako je danas naravno sve drukčije niko više to vreme sa današnjim i ne pokušava da poredi jer ni sami filmovi pa ni filmski akteri u našim životima više nisu tako važni kao što su nekad bili. Što se holivudskog i glamura tiče čast i dostojanstvo ovog festovskog izdanja spasavao je poznati britansko-američki glumac Ralf Fajns. Vrlo prijatni i raspoloženi gost, gdin Fajns došavši pravo sa minulog Berlinala, oduševio je beogradsku publiku, ne toliko svojim novim filmom koliko činjenicom da su Beograđani posle dugo godina ugledali jednu pravu holivudsku zvezdu. Ralf Fajns i Kejt Vinslet sjajan su par u novom filmu Stivena Daldrija “Čitač” snimljenom po istoimenom bestseleru Bernharda Šlinka. Uzbudljiva, strastvena ljubavna priča između mladog Mihaela i starije Hane neposredno pre početka Drugog svetskog rata dobiće sasvim neočekivani epilog kad Mihael (tada nastupa Fajns) iznenada susrevši Hanu nakon završetka rata saznaje nešto više o njoj i njenoj prošlosti. Iako se radi o suđenju za holokaust, on je samo u pozadini dok je priča o Hani i Mihaelu u krupnom i bitnom planu. Iako je ova, zasad i jedina adaptacija Šlinkovog romana daleko od one za pamćenje, Kejt Vinslet u ulozi Hane prosto briljira, pa je s pravom nedavno i ovenčana Oskarom za ovu ulogu. Još je upečatljivija njena izuzetna uloga u filmu “Revolucionarni put” Sema Mendesa, koji smo takođe videli na ovom Festu, gde joj je partner Leonardo Dikaprio sa kojim se i proslavila u Kamerunovom “Titaniku”. Naslov koji ste svakako mogli preskočiti je novi film braće Koen “Spaliti nakon čitanja”. Ni glumačka plejada najcenjenijih holivudskih zvezda poput Yordža Klunija, Frensisa Mekdormana, Yona Malkoviča, Tilde Svinton i Breda Pita nije pomogla površnoj krimi-drami o tajnim operacijama, o agentima i špijunima i čemu sve još ne. Dobri holivudski recept i ovog puta je upalio pa je tako bez obzira na kvalitet filma bilo dovoljno da na jednom mestu okupite nekoliko megazvezda i da film povrati uloženo i naravno dobro zaradi. Prošlogodišnji berlinski pobednik brazilsko ostvarenje “Elitna jedinica” Žozea Padilje krvava je i urnebesna slika brazilske stvarnosti. Droga, kriminal i nasilje dominiraju u favelama Rio de Žaneira 1997. godine dok se kao tračak nade pojavljuje činjenica da vođa jedne elitne policijske jedinice treba da uskoro postane otac. “Elitna jedinica” svojom beskrupuloznošću, tempom i glavnom temom podseća na vrlo uspešni brazilski film “Božji grad” Fernanda Meireljesa. “Gomora” Matea Garonea pokazuje iz slične perspektive ali sa manje nasilja i više korupcije stvarnost italijanskog juga. Mafija znači novac i krv, pravila su jasna i mogu opstati samo oni koji se njima povinuju. Ovo je ukratko moto Garoneovog filma, koji je nedavno od strane Evropske akademije za film proglašen najboljim evropskim filmom u 2008. godini, rađenog po romanu Roberta Savijana koji je zbog tog romana na udaru italijanske mafije ali i domaće javnosti i to sve zbog navodnog “preuveličavanja stvarnosti”. Da nije baš preterao pokazala je i filmovana biografija najpoznatijeg i godinama najmoćnijeg italijanskog premijera Đulija Andreotija u ostvarenju “Div” Paola Sorentina. Čovek koji je sedam puta bio biran za premijera osuđen je u procesu za saučesništvo u ubistvu novinara 2002. godine na 24 godine zatvora da bi opet nedavno bio oslobođen svake odgovornosti. Kroz neverovatnu moć ovog čoveka sagledava se stvarnost italijanskog društva. Andereoti je prikazan skoro kao bog, ne obazirući se nikad na sve optužbe i ucene i ne znajući za strah. I njegov sedmi mandat se možda ne bi razlikovao od prethodnih da mu na samom početku mandata rat ne objavljuje njegov najjači konkurent, moćna mafija. “Gomora” i “Div” ipak nisu ni u kakvoj konkretnoj vezi ali pažljivo “čitanje” ovih filmova ukazuje na nerešiv problem koji Italija decenijama ima a to je mafija i sveopšta korupcija u društvu. Dobar deo kvalitetnih naslova ovogodišnjeg Festa dolazi nam sa prošlogodišnjeg Kanskog festivala. Jedan od Kanskih laureata je i odlični novi film braće Darden “Lornina ćutnja” gde zapaženu ulogu ima manje poznata albanska glumica Arta Dobroši. Ona igra Albanku Lornu koja postaje saučesnik u planovima mafijaša Fabija za njeno brzo dobijanje belgijskog državljanstva. Biznis oko dalje prodaje državljanstva uključuje i jedno ubistvo što će Lornu probuditi iz njenog evropskog sna o boljem životu i budućnosti. Poznati belgijski reditelji Žan-Pjer i Lik Darden (“Dete”, “Sin”...) još jednom su na vrlo suptilan način razotkrili mračnu stranu evropske svakodnevice, ovog puta baveći se posledicama veštačkih ali i moralnih ljudskih granica. Skoro svi filmovi reditelja Gasa van Santa prikazani su vrlo uspešno na prethodnim Festovima. Beogradska publika navikla je da vidi svaki njegov novi film ali je on često znao i da je razočara. Ovog puta videli smo jedno od njegovih dosad najboljih ostvarenja. Reč je o filmu “Milk” i poslednjih osam godina života Harvija Milka, poznatog borca za ljudska i manjinska prava iz San Franciska. Šon Pen u ulozi Milka ostvario je jednu od svojih najboljih uloga u karijeri i potpuno zasluženo Oskara (drugi po redu). Inače pre same premijere ovog filma u Sava centru desio se i jedan skandal jer je grupa gej aktivista pokušala da odloži projekciju nezadovoljna odlukom uprave Sava centra da im ne dozvoli organizovanje konferencije za medije inicirane premijerom ovog filma. Bez obzira na temu kojom se film bavi u pitanju je klasičan pokušaj zloupotrebe samog filma od strane aktivista dok je ogroman propust obezbeđenja naneo štetu samoj organizaciji festivala. Kad je reč o festivalskim programima, ostaje utisak da već godinama zahvaljujući čudnom “dilu” distributera i direkcije Festa jedan deo programa ostaje potpuno neiskorišćen dok su drugi prenatrpani. Naime, pravilo je već godinama da svi filmovi koje su distributeri obezbedili budu prikazani u velikoj dvorani Sava centra, naravno u suštini je reč o uceni. Tako se desilo da projekcije u Sava centru poput nedovoljno atraktivnih, korejskog filma “Tragač” ili kineskog “Grad 24” budu poluprazne dok su karte u malim i tesnim gradskim dvoranama (DKC, Balkan) za novi domaći film “Život i smrt porno bande” rediteljski dugometražni prvenac Mladena Đorđevića ili nagrađivani japanski “Tokijska sonata” Kjošija Kurosave, prosto planule i pre početka festivala rasprodate. Po rečima čelnika festivala zahvaljujući kašnjenju distributera sa uplatama američkim studijima desilo se i to da filmovi poput osvajača osam oskara magičnog “Milionera iz blata” Denija Bojla, Finčerovog “Neobičnog slučaja Bendžamina Batona” ili najnovijeg odličnog filma Klinta Istvuda “Gran Torino” neće biti prikazani na ovom Festu. Bez obzira na ove prateće okolnosti od ukupno osamdesetak filmova ovog festovskog izdanja, 37. Fest nudi priliku za dobru zabavu ali i široko duhovno putovanje. Od mladog argentinskog filma do tradicionalnog programa “FantAzija”, i dalje koncipiranog kao festival festivala bez obzira na skromne kapacitete takmičarskog programa “Evropa van Evrope”, beogradski Fest ostaje i dalje vrlo važno mesto beogradskih filmofila. I ove godine to je presek svih važnijih svetskih festivala, zato je možda važnije videti male i nekomercijalne filmove koji uvek mogu da iznenade kvalitetom ali i inovativnošću, a to je upravo ono što svetskom filmu danas neosporno nedostaje. Manje biznisa a više umetnosti i originalnosti, najbolji primer za to je višestruki oskarovac Denija Bojla “Milioner iz blata”, film koji nažalost nećemo videti na ovom Festu, ali je zato moguće kupiti njegovu nelegalnu kopiju diska na svakom beogradskom ćošku. Tako se desilo da su naši distributeri svojom neažurnošću pre svega izgubili deo profita a građani koji su film već nelegalno videli ostali uskraćeni one poznate draži doživljaja velikog platna. No, bez obzira na tu činjenicu i ovo festovsko izdanje zahvaljujući odličnom programu filmova u celini zaslužuje pohvale. To je i inteligentna i veoma obaveštena beogradska publika osetila, pa će ovo izgleda bez obzira na aktuelnu ekonomsku krizu biti jedan od najposećenijih Festova u poslednjih desetak godina.