Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   08.09.2010. 09:39
 НАСЛОВНА     АРХИВА     РЕДАКЦИЈА     ПРОДАЈА     РОМАН ГОДИНЕ 
 

Рубрике
Писма
Недељник
Политика
Двоглед
Перископ
Економија
Људи
Реч
Вести
Друштво
Реч недеље
Људи и догађаји
Култура
Осврт
Догађаји недеље
Тевелогија
Мини интервју
Свет
Тај луди свет
Људи
Топ техно
Life Style
Афоризми
НИН упитник
Колумне
Постекологија

 

Друштво

Како то раде други
Блиставо доба шпанског спорта

Улагање, инфраструктура, статус у медијима и пасија према спорту кључни су фактори у експанзији која је кулминирала освајањем првенства света у фудбалу

Шпанија је одавно земља спорта, али оно што је некада било изузетак данас је правило. Реал Мадрид је доминирао на почетку Купа шампиона са пет узастопних титула првака Европе (1955-1960), Шпанија је била првак Европе у фудбалу (1964), крајем 60-тих и почетком 70-тих година прошлог века Мануел Сантана је освајао Вимблдон и био један од најбољих тенисера света, Бахамонтес је побеђивао на „Тур д Франсу“, Нието је освајао титуле у мотоциклизму али сви они били су више продукт индивидуалног талента и рада неко системских решења која би избацивала шампионе. После 40 година под Франком спорт је био један од начина продора Шпаније ка Европи, али ништа није ишло ни лако ни брзо.
У многим анализама данашњег „бума“ шпанског спорта као кључни моменат истичу се Олимпијске игре у Барселони на којима је Шпанија освојила чак 22 медаље. Осим инфраструктуре коју је добила Барселона, та Олимпијада је у легат оставила повишени ниво поноса, наглашени патриотизам и појачану жељу младих да се баве спортом. Држава је хтела и умела да одговори на адекватан начин, у политици према спорту ништа се битно није мењало када су се мењале владе - спорт је од државе добијао сваке године све већу помоћ. После Олимпијаде у Барселони направљен је такозвани план АДО (План за помоћ спорту) из кога се, уз помоћ спонзорских уговора, преко Олимпијског комитета Шпаније стипендирају најбољи спортисти. Током 2010. године 357 стипендиста добиће 10,6 милиона евра али је занимљиво да чак 60 одсто од те суме стиже из приватних фирми које имају интереса да на овај начин улажу у спорт јер, осим рекламе, имају и пореске олакшице. Један од главних спонзора је државна телевизија (ТВЕ) као кључни фактор за рекламирање. Спонзори дају паре, ТВЕ уступа секунде (дакле, држава јер је ТВЕ , као „јавни сервис“, на државном буџету), спорт има стабилан извор финансирања и сви су задовољни. Просто и применљиво у било којој држави, уз једини услов да неко заиста хоће да тражи решења, или бар да примени она која функционишу у другим земљама.
Спортисти су подељени у неколико категорија, у зависности од својих резултата. Тренутно највеће стипендије у износу од 110.000 евра годишње имају Ђема Мингеља и Андреа Фуентес, светске вицешампионке у уметничком пливању, и кануиста Давид Кал, олимпијски шампион из Пекинга. Освајачи златних олимпијских медаља задржавају највиша примања најмање две године. Друге две категорије су стипендисти „Б“ и „Ц“ са нижим примањима, али још увек веома пристојним.
Уз стабилно и осмишљено финансирање, други кључни фактор у „буму“ шпанског спорта је инфраструктура. Заједно са Олимпијским играма у Барселони рођена је и идеја о неколико модерних спортских центара широм земље. Један постоји у Сан Кугату, поред Барселоне, у коме су се пре десетак година једне зиме припремали фудбалери Црвене звезде. Осим модерних спортских центара, у Шпанији нема града без спортске дворане или базена а није реткост да се сјајни спортски објекти налазе буквално у селима. Такође, много је пара уложено у школовање стручних кадрова. Осим редовних факултета током целе године организују се разни курсеви, семинари, „клинике“. У фудбалу и кошарци, најпопуларнијим спортовима, све је мање иностраних стручњака, примат преузимају домаћи тренери. Наредни значајни фактор је статус спорта у медијима. Не бих могао да тврдим са стопостотном сигурношћу, али чини ми се да нема земље у Европи која толику пажњу посвећује спорту. На плану штампе постоје четири велика дневна спортска листа, по два у Мадриду и Барселони (и још два локална, у Ла Коруљи и Валенсији) који имају укупан тираж од око милион штампаних примерака дневно. Осим тога, постоји по један специјализовани недељник за фудбал и кошарку. Све новине политичког карактера имају јаке спортске рубрике са бројем страна које варирају од четири до петнаестак. На телевизијама постоје бројни искључиво спортски канали, неки су платежни, неки нису, а водеће телевизије са националном фреквенцијом такође посвећују много простора директним преносима највећих догађаја. Многе радио-станице такође „врве“ од спортских програма, блокова спортских вести, специјалних програма са бројним гостима који коментаришу догађај. Увек је реч о бившим асовима који се веома добро сналазе са микрофоном у руци или испред њега, као и испред камера. Трансфери новинарских звезда су једнако звучни на тржишту медија као и трансфери спортских звезда. Цифре су, наравно, знатно мање али уопште нису занемарљиве. Дакле, о спорту се у Шпанији пише и прича, или се гледа, бар четири сата дневно. И све то за хиљаде љубитеља спорта који сваког викенда пуне стадионе, дворане, бициклистичке или мото-писте или, једноставно, прате спортске догађаје на ТВ. У Шпанији се спорт доживљава и преживљава са страшћу, медитеранском пасијом, и то је такође један од фактора који су утицали на „бум“. Моћна телефонска компанија „Телефоника“ регистровала је у ноћи у којој је Шпанија постала првак света у фудбалу 2,2 милиона СМС порука и осам милиона позива (!) док „нормалним“ данима број порука не прелази 720.000 а број позива два милиона. Моћ фудбала огледа се и у статистичком податку да је Барселона забележила демографски „бум“ од плус 45 одсто после гола Иниесте којим је Барселона 2009. ушла у финале Лиге шампиона. Једна озбиљна банка саопштила је да после тријумфа у Јоханесбургу очекује раст бруто националног прихода за 0,7% (око 7,3 милијарди евра) јер се очекује повећање потрошње упркос повећању пореза са 16 на 18 процената. Министарство туризма искористило је успех фудбалера да на 25 најзначајнијих туристичких тржишта лансира кампању са слоганом који гласи : „Наш начин играња је такође наша форма живљења“.
И пошто ништа не успева као успех, једна звезда помаже рађању друге, једна генерација помаже настанак друге.
- Имамо висину (Гасол), имамо снагу (Надал), имамо прецизност (Алонсо), имамо издржљивост (Контадор), сада имамо и гол. Можда смо најбоља генерација у историји шпанског спорта, треба да уживамо у томе и треба нашу срећу да поделимо са другима - рекао је ових дана Хорхе Лоренцо, 23-годишњи мотоциклистички ас, један из „златне генерације“ великих асова рођених у деценији између 1980. и 1990.
Хавијер Гомез Наваро је био министар спорта у периоду 1987-1993, тада је усвојен Закон о спорту и основан План АДО. Он, с правом, верује да су „пре 20 година постављени темељи за данашње успехе“. Каже да је фудбал, због специфичне структуре, ишао спорије али је такође стигао до врха.
Алехандро Бланко, председник Олимпијског комитета Шпаније, верује да је у основи свега „квалитет шпанских спортиста“ зашта су такође заслужни добри тренери. Он сматра да је важан моменат био када су млади спортисти, после одличних резултата у јуниорским категоријама, научили да побеђују и као сениори. Мануел Естиарте, легендарни ватерполист, учесник пет олимпијада, верује да ће последњи успех фудбалера „помоћи читавом шпанском спорту“ али упозорава да има неколико спортова, попут атлетике и пливања, у којима је Шпанија „далеко од светског врха“ .
Хосе Луис Саез, председник Кошаркашке федерације, истиче сјајну спортску структуру и посебно улогу државног секретара за спорт Хаима Лисавецког за кога каже да је спорту „дао стабилност“. И он је сагласан да је све почело 1992. у Барселони. За фудбалере каже да су дуго, као и кошаркаши, имали „синдром четвртфинала“ али , на срећу, „знали су да превазиђу проблем“ и „сан претворе у реалност“.
Хаиме Лисавецки, министар спорта, сматра да је кључни фактор „промена у глави“ јер су шпански спортисти „изгубили страх од такмичења“. Стекли су сигурност о којој су једне јужноафричке новине написале да су шпански фудбалери као деца: „кад зграбе лопту, не дају је никоме“. Лисавецки такође сматра да је одлазак неких фудбалера у Енглеску допринео подизању квалитета селекције.
Шпанија је одличан организатор великих такмичења, ових дана у Барселони се одржава Првенство Европе у атлетици, догодине ће „Final Four“ Евролиге бити у Барселони где ће ове јесени гостовати Гасолови „Лејкерси“ и играти против европског шампиона Барселоне. У Шпанији ће се 2014. одржати светско првенство у кошарци, заједно са Португалом Шпанија жели фудбалски мундијал 2018. а Мадрид Олимпијске игре 2020. после неуспеха за 2012. и 2016. годину.
Овај јули 2010. остаће записан у аналима шпанског спорта као „супер-хулио“. Отворио га је Рафа Надал тријумфом у Вимблдону, крунисали фудбалери освајањем титуле првака света у Јужној Африци, а закључио Алберто Контадор новом победом на „Тур д Франсу“.
Златно доба шпанског спорта.

Највећи шпански успеси
У првој деценији 21. века Шпанија је остварила следеће велике успехе:
Фудбал:
2010: Прваци света у Јужној Африци
2008: Прваци Европе у Аустрији
2000, 2002 - Реал Мадрид првак Европе
2006,2009 - Барселона првак Европе
2004 - Валенсија победник Купа УЕФА
2006,2007- Севиља победник Купа УЕФА
2010 - Атлетико Мадрид победник Лиге УЕФА
Кошарка
2006 - Прваци света у Јапану
2008 - Олимпијски вицешампиони у Пекингу
2009 -Прваци Европе у Пољској
2003,2010 - Барселона првак Европе
Тенис
2000, 2004, 2008, 2009 - Победе у Дејвис купу
Бројни индивидуални трофеји Рафе Надала
Хокеј на котураљкама:
4 од 5 титула првака света на мундијалима у овом веку
Рукомет
Прваци света 2005. у Тунису
Више титула клупског првака Европе
Мали фудбал
Прваци света 2000. и 2004.
Пет пута прваци Европе
Ватерполо
Прваци света 2001.
Бициклизам
Алберто Контадор освојио три Тур д Франса , један „Ђиро“ и једну „Вуелту (Трка око Шпаније).
Мотоциклизам
Лоренцо и Педроса предводе генерацију која је освојила 7 титула првака света у 21. веку.
Формула 1
Фернандо Алфонсо првак света 2005. и 2006.
Гимнастика
Елена Гомез првакиња света у партеру 2002.
Хервасио Дефер, шампион у прескоку на ОИ у Сиднеју и Атини, сребро на тлу у Пекингу 2008.
Синхроно пливање
Првак света 2009. у Риму


Владимир Станковић (Од дописника НИН-а из Шпаније)


Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Изјава недеље

Вилијам Монтгомери, бивши амбасадор САД

Сви који тврде супротно лажу вас свесно или несвесно! Ма шта урадили, Србија неће бити део ЕУ пре 2018, а можда ни тада!

Прочитајте све изјаве

Друштво





 
НИН online
Copyright © 2006