Ko će da plati prinčevu svadbu?

Kada je u utorak 16. novembra 2010. objavljena veridba princa Vilijama i njegove devojke Kejt Midlton, mnogim Britancima izmamljen je širok osmeh zbog osvežavajućih, podmlađujućih vesti sa kraljevskog dvora i dalje opterećenog teškim velom tragične smrti princeze Dajane 1997. godine. Oprobana kombinacija stabilnosti monarhije, ali i glamura kojim je srca osvajala Vilijamova majka Dajana, buduća princeza, potencijalna kraljica Ujedinjenog kraljevstva - ukoliko se na svetu najduže služeći princ Čarls odrekne trona u ime sina - Kejt Midlton je svojim istančanim profilom inspirisala mlađe sunarodnike na ideju da će njihova visočanstvena porodica (ponovo) postati cool. Međutim, želeći najbolje najavljenim supružnicima, na osnovu nezvanično sprovedenih istraživanja javnog mnjenja znatan broj Britanaca se istovremeno zapitao: ko će danas da plati to venčanje? Osim loše ekonomske situacije u zemlji i nedavno sprovedenih restriktivnih mera koalicione vlade Dejvida Kamerona i Nikolasa Klega, strasti su verovatno uzdrmane i primerom junskog venčanja švedske princeze Viktorije sa njenim ličnim trenerom (koštalo 1,6 miliona u britanskim funtama), čiju su polovinu troškova podneli poreski obveznici. Takođe, ciničniji Britanci, mahom glasači Laburističke partije, podigli su obrve i posumnjali da će vlada verovatno povećati poreze i, pod pažnjom javnosti fokusirane na venčanju, na mala vrata i svakako ne na naslovnoj strani dodatno umanjiti aktuelnu socijalnu pomoć. Pošto Velika Britanija očigledno trpi udarce ekonomske recesije, iz koje je navodno izašla ako je suditi po rečima prethodnog premijera Gordona Brauna, javnost očekuje, a nevladine organizacije i konkurentske političke partije smatraju da kraljevska porodica sama treba da plati venčanje zakazano za sledeću godinu, budući da popularni princ Vilijam ipak nije prvi u nasleđivanju titule monarha. Ni vek nije isti, pa se stoga savetuje da nije uputno napraviti pompeznu atrakciju poput prinčevih roditelja 1981. godine. Račun sa venčanja Čarlsa i Dajane nikada nije objavljen, ali se grubo procenjuje da suma varira oko današnjih 30 miliona funti i da su u finansiranju, naravno, učestvovali i građani, to jest, poreski obveznici, to jest država. Za sada je rano odgovoriti na pitanje ko će da plati svadbu princa Vilijama. Sigurnosne snage će najverovatnije da obezbedi država. Ceremoniju kao takvu se očekuje da obezbedi dvor. Da li od „plate“ za obavljanje državnih dužnosti koju kraljevskom paru Elizabeti Drugoj i Filipu dodeljuje vlada, odnosno parlament na osnovu sistematski određenog poreza građana (koncept se zove Civilna lista), da li od ličnog bogatstva bake, tate ili samog mladoženje, tek treba pomenuti da je i Civilna lista kao prvi izbor jednako osetila ekonomsku krizu i od rezervnog fonda napravljenog tokom devedesetih godina dok je inflacija u Britaniji bila na niskoj stopi - nije preostalo mnogo. Rezervni fond namenjen i najvećim kraljevskim događajima poput venčanja je osiromašen, a iznos na Civilnoj listi zamrznut još 2000. godine. Bliži se i kraljičin dijamantski jubilej, 2012. će proslaviti 60 godina na čelu monarhije. I to će puno koštati. Rečju, da li će kraljičino privatno bogatstvo, na Tajmsovoj listi bogatih procenjeno na 290 miliona funti, biti okrnjeno, ili možda postoji mogućnost da parlament izglasa pomoć u dodeljivanju novca, saznaćemo za koji mesec. Profesor Vernon Bogdanor, istoričar sa Univerziteta u Oksfordu, bivši Kameronov profesor, izjavljuje da je odluka do vlade: „Ekstra novac je dat kraljici za venčanje 40-ih godina, uprkos posleratnoj surovosti, jer se verovalo da će taj događaj biti dovoljno vredan. Ali ljudi su nedavno bili prilično uznemireni kada je DŽon Mejdžor rekao da treba da platimo štetu od požara na Vindzorskom zamku“. Ima li, znači, ovde ikakvog uticaja opšti trend u praćenju mode i poznatih, opsednutost šoubiznisom, sve na štetu istorijskog, neprocenjivog građevinskog objekta? Ili, zašto su mladina garderoba i modni detalji interesantniji od građevine iz 9. veka, najvećeg nastanjenog zamka na svetu i omiljene rezidencije britanske kraljice? Britanski kritičari pozivaju zvanični Vindzor da u potpunosti finansira ceremoniju venčanja koje će, sva je prilika, biti održano na proleće u Vestminsterskoj opatiji. U Antimonarhističkoj grupi Republika mišljenja su da je svadba princa Vilijama i Kejt Midlton „privatna stvar“ i da poreski obveznici ne bi trebalo da je plate. Grejem Smit iz Republike kaže da bi ovaj događaj zahtevao vanredno obezbeđenje koje sasvim sigurno ne treba da plate poreski obveznici: „Ako je ljudima rečeno da pritegnu svoje kaiševe, ako vlada pravi hiljade nezaposlenih, ako je socijalna pomoć smanjena, bilo bi gnusno od vlade da odobri jedan jedini peni potrošen na kraljevstvo u ovom trenutku. Trošenje javnog novca na ovo venčanje ili omogućavanje bilo kakvog specijalnog statusa bilo bi prihvatljivo koliko i venčanje Eda Milibenda (lidera laburista)“. Sličnog je stava i lobistička grupa Alijansa poreznika gde ističu da bi raskošna ceremonija bila potpuno neprilagođena momentu u kome se država nalazi. Direktor za kampanje iz ovog saveza Ema Bun izjavila je da bi venčanje novih verenika svakako bila veoma uzbudljiva prilika za javnost, uz prihvatanje delimičnog plaćanja kroz porez građana, ali da bi bilo kakvo preterivanje u proslavi u vreme velikog pritiska na javni finansijski sektor ostavilo mladi par bez ikakvog dodira sa realnošću: „Naravno da bi to bio događaj koji bi cela nacija proslavila, ali običnom porezniku ne treba zbog toga ostaviti račun za kralja“. Portparol Palate Svetog DŽejmsa je na to odgovorio da su princ i njegova izabranica, inače ljubav iz studentskih dana, svesni situacije i veoma obazrivi, na šta uostalom ukazuje i činjenica da je, prema poslednjim podacima Bakingemske palate, kraljevska porodica građanina koštala 62 penija, za sedam penija manje, nego prethodne, 2008/2009. administrativne godine. Drugo, jasno je valjda svima da princ Vilijam nije suveren i da nije prvi do krune, tako da njegovo venčanje neće imati formalni državni status. Osim što se tog dana neće raditi, kako Kameron predlaže. Spekulacije na temu ko će da plati tek su počele ali britanska štampa izveštava da će najverovatnije, baš kao što je kraljica Elizabeta platila venčanje princa Čarlsa i lejdi Kamile 2005. godine, princ od Velsa, Čarls, ovoga puta finansijski osigurati sinovljevo svečano „da“. Bezbednosne snage će, pak, nova je spekulacija, platiti država. Zvaničnici su nemi, bez komentara, a srećni par je, srećom, obdaren pogodnostima u cilju smanjivanja budžeta za veliki dan. Princ Vilijam uživa pristup brojnim luksuznim mestima gde bi slavlje moglo da bude održano, dok je familijarna poslovna specijalnost porodice Midlton upravo planiranje zabava. Malodušnici će reći da se i počelo sa uštedom time što je Vilijam zaprosio Kejt uz bljesak vereničkog prstena majke Dajane, a čija se vrednost procenjuje na oko 86.000 funti, što je najzad manje bitno od započetog poređenja prinčeve majke i prinčeve verenice. Iako su obe vole(le) ekstravagantne šešire, razlike su evidentne. Kejt (Kate) Midlton je modernija, nije u ratu sa novinarima i još bitnije - ne dolazi iz aristokratske porodice nego iz srednje klase, bliža je „narodu“, majka joj je bila stjuardesa, otac bio zaposlen u avio-kontroli Britiš ervejza kada su se upoznali. Brak buduće princeze Ketrin (Catherine je puno ime) nije ugovoren kao što je bio slučaj između Dajane i Čarlsa. Verenici su bili u vezi osam godina uoči obelodanjivanja da će se venčati. Princ Vilijam je čak rekao da su on i Kejt dugo „visili“ (hang out) zajedno, kao i da dele „prljav smisao za humor“. Rečnik koji je u javnosti nespojiv sa princom Čarlsom. Verenici su, dakle, vrlo popularni. Gospođica Midlton je u više navrata okarakterisana kao ikona stila. Paparaci je vole, a nadmetanje u ustupanju prostora i raznih usluga vezanih za venčanje se zahuktava. Gradonačelnik Londona Boris DŽonson odmah je ponudio prostorije skupštine grada, a Tom DŽons da im peva uz šampanjac. Izuzev retkih i jetkih ozlojeđenih glasača protiv vladajuće Konzervativne partije, znači, ipak se može zaključiti da se takoreći svi građani raduju, dok stručnjaci pedantno podsećaju da bi najnovije kraljevske vesti, kako veridba, tako i venčanje, mogli kroz turizam i prodaju da u milionskom iznosu podstaknu posrnulu britansku ekonomiju.