Zelena čoja očaja

Ruletska kuglica se zavrtela u cilindru, opisala nekoliko sluđujućih krugova, pre nego što će se stropoštati među brojeve, preskačući prepone. Bila je sve sporija, puls igrača sve brži, a onda se ta grudvica plastike kao u samrtnom ropcu praćaknula dva-tri puta, pre nego što će stati na jednom od 36 brojeva i ugasiti užagrene poglede iz kojih je unazad samo nekoliko sekundi izvirala sva nada ovog sveta. Trebalo ih je videti za tim stolom. Dečka čija mimika je odavala teški nemir, čoveka srednjih godina koji nije mogao da dočeka sledeći krug, iskusnog majstora koji je napadnom nonšalancijom gušio bes i dva kibicera srećna što su ovaj put ostali po strani. Hladnokrvan je, da li baš, bio samo krupije sa profesorskom bradicom koji je pokupio žetone koje će vešti prsti čipera presložiti u pravilne gomilice za novi krug, novu nadu ili novu propast. Ali po strani ostaje samo onaj koji nije ušao u kockarnicu! Onaj ko je zakoračio u taj svet, za koji će njegovi poklonici posvedočiti da nije ovozemaljski, kupio je ulaznicu i za raj i za pakao, a u kom će se pravcu uputiti zavisi od one bele kuglice, rasporeda karata ili ćudljive utrobe slot mašina... Najmanje zavisi od njega, ali on izgleda upravo tako kao da sam sve kontroliše. - Velika je to varka! – reći će naš vodič kroz svet kocke koji je svoje iskustvo velikog kockara platio svim čime se platiti može: gubitkom novca i prijatelja, krova nad glavom i sopstvenog mira, zdravljem i dostojanstvom, ali evo ga opet na istom mestu, bez kajanja i bez uzmicanja. Po ko zna koji put prolazi isti put - od varljive slasti dobitka do totalnog posrnuća i obrnuto, a između toga stali su strast kocke, očaj gubitka, pozajmica i dug težak kao vodenični kamen, ponovni izlazak na crtu ruletu, dobitak, vraćanje dugova, pa iz početka, sve do ivice sunovrata ili ushićenja. „Kocka je uživanje i mazohizam. Kockar kaže, izgubiću danas sve pa ću sutra da se ubijem, ali većina nas su kukavice i nikad se ne ubijemo. Onaj koji pije ili se drogira brzo propada fizički, dok ovo traje. Nemaš želju za radom, jer to što možeš da dobiješ na kocki, ne možeš nigde da zaradiš. Opet, veliki gubitak nikakvim radom ne možeš da anuliraš. Logično je da opet ideš da se kockaš i to je taj začarani krug. Izgleda paradoksalno, ali kockari se dobro osećaju tek kao gubitnici...“ A onda naš vodič poentira: “Kockar dok gubi, on je na svom terenu jer mu je to najčešće stanje stvari. Dobitak je incident, dolazi retko - opterećuje! Poenta je da igraš u sve što imaš, da osetiš kako odlaziš do đavola i kako se sa te ivice vraćaš!“ A izvan omamljujuće atmosfere kazina, u realnom svetu i na terenu kocke kao biznisa, društvene opasnosti i potencijalne regrutne baze kriminala, patologije i lečenja, zakonskih rešenja, novca koji se vrti i interesa koji se (ne)podudaraju, vlada priličan galamatijas. Bar kad je Srbija u pitanju. Prvo, tačan broj kockarnica, kladionica i drugih igraonica na sreću teško je utvrditi, ali se barata podatkom oko 1.600 tih „hramova sreće“, ako ne računamo poluilegalno kockanje građana u sopstvenoj režiji – po kućama i kafanskim objektima. Po tome je Srbija, odmah iza Bosne i Hercegovine koja drži primat, druga država u Evropi. Ni tačnom broju igara, jer mnoge su varijacije u pitanju, se ne može stati u kraj, ali tu je stanje, koliko toliko, transparentnije: Državna lutrija Srbije, jedinstveno državno preduzeće koje ima monopol na organizovanje takozvanih klasičnih igara na sreću u svojoj ponudi ima loto, bingo, tombolu, instant i SMS srećke; poseban segment su sportske kladionice sa najfantastičnijim dijapazonom mogućnosti za klađenje, kazina sa slot mašinama i živim igrama gde je uz razne vrste pokera najpopularniji rulet, a tu su televizijski, telefonski i drugi kvizovi... Tome treba dodati najnoviji vid ove vrste zabave i poroka proizveden napretkom IT tehnologija koje su dale svoj doprinos i na kockarskom polju, pa je sve popularnije onlajn kockanje, bilo da su u pitanju klađenja ili klasične igre na internetu. Kad se sve to sabere, oduzme, pomnoži pa podeli dobijamo frapantan podatak da u Srbiji više od tri miliona ljudi igra neku igru na sreću, a da mnogi od njih postaju patološki kockari sa svim problemima koje ta neslavna titula nosi. Broj patoloških kockara u Srbiji nije do sada ispitivan, ali se, upoređujući sa podacima iz većine zemalja, kreće u proseku od jedan do dva odsto ukupnog broja stanovništva, što znači da kod nas ima između 70.000 i 140.000 onih kod kojih je kocka iz zabave prešla u porok i bolest. Jezikom novca, u ovoj industriji zabave vrti se oko 100 miliona evra godišnje. Ovu oblast pravno uređuje Zakon o igrama na sreću (trenutno je u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o izmenama i dopunama postojećeg zakona) koji propisuje vrste, uslove i načine priređivanja igara na sreću, raspolaganje prihodima kao i nadzor nad priređivačima igara. A koliko je ovo bitno državi govori i stav 1. člana 6. da „priređivanje igara na sreću predstavlja delatnost od opšteg interesa za Republiku“. Članom 11. je predviđeno osnivanje uprave za igre na sreću pri Ministarstvu finansija u čijoj nadležnosti su davanje saglasnosti za priređivanje igara, razmatranje ponuda, izdavanje i oduzimanje odobrenja... Pravno gledano, sve je zakonski kvalitetno pokriveno, jedino što član 83. koji reguliše uslove lokacije predviđa da„udaljenost automata i kladionica, odnosno uplatnih mesta od obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola) ne može biti manja od 150 metara, pomalo vuče na – hipokriziju. Naročito predlog izmene ovog člana koji predviđa da se ta distanca poveća na 200 metara. - Samo maltretiraju vlasnike kladionica koji legalno rade da sad izmeštaju objekte, kao da će tih 50 metara sprečiti decu da dolaze i da se klade. Ako su nešto suštinski hteli da promene onda su mogli da pomere starosnu granicu sa 18 na 21 godinu. Jer, koja je razlika između dečaka od 16 i 18 godina, a sa 21 već je zreliji! - kaže Dejan Stanković, iz novosadskog fonda „Herc“ za prevenciju patološkog kockanja i napominje da je propust i što se ne predviđaju izmene u preraspodeli sredstava koja se dobijaju od igara na sreću. - Nisu predviđena sredstva koja će se odvajati za prevenciju patološkog kockanja, što je inače praksa u većini zapadnih zemalja. Čak i Crna Gora, od igara na sreću, 20 odsto prihoda usmerava za prevenciju i lečenje zavisnika. Termin zavisnost obično se vezivao isključivo za prekomernu upotrebu alkohola, droga i duvana, ali su praksa i istraživanja pokazala da kockanje takođe može prerasti u tu vrstu bolesti. Tako je u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti patološko kockanje navedeno kao jedna od šest kategorija u poglavlja „Poremećaji kontrole ponašanja“. A taj poremećaj se definiše kao nesposobnost suzdržavanja od ponašanja ili nagona koji je opasan za druge ili za samu osobu i obično je obeležen zadovoljstvom nakon što se izvede. Problematično kockanje je ono koje se ne može kontrolisati, postaje opsesija i oduzima najveće deo vremena kockaru. On planira šta će igrati, kako će uložiti novac, od koga će pozajmiti ili oteti! Svedočanstvo iz prve ruke dobijamo od našeg vodiča kroz svet kocke: „Jednom sam izgubio ogromne pare, ali nije bio to problem već što ne mogu da nastavim igru. Tada mi je pogled pao na čoveka za susednim stolom koji je slagao veliku gomilu žetona. I razmišljao sam kako da mu priđem i pokupim te žetone i nastavim sa igrom. Nije to bila trenutna, već duga, suluda misao. Jedva sam se obuzdao da to ne uradim. To bi bio kraj, izbacili bi me iz kockarnice, ali ja sam samo razmišljao kako da nastavim igru. To je oboljenje. Ja moram da imam žeton, ne pare, ne život, nego žeton. Kao alkoholičar koji se trese u krizi i mora da popije čašicu da bi se smirio.“ - Patološki kockari se regrutuju od srednjoškolaca, tada se počinje. Za sada se zna da su to mladi između 16 i 17 godina kao i ljudi od 50 godina pa naviše, i, više je muškaraca. Mlađi kockari, uglavnom su srednjoškolci i studenti, a među starijim nema mnogo visokoobrazovanih. Simptomi koji prate patološkog kockara su anksioznost, razdražljivost i nervoza. Tada još pokušavaju da se izbore i otrgnu, a sledeća faza je kad počinju krišom da se kockaju, lažu porodicu i prijatelje, a u najveće probleme upadaju kada pokušavaju da povrate izgubljeni novac - kaže prof. dr Žarko Trebješanin, koji je uključen u istraživanje o rasprostranjenosti kockanja u Beogradu. Patološko kockanje nije samo problem onoga ko mu je sklon, već i njegove porodice, okruženja u kome se kreće, a kasnije i celog društva. I tu dolazimo na sklizak teren gde se sudara potreba za društvenim reagovanjem i interes države koja neće lako da se odrekne ogromnog novca koji se vrti u igrama na sreću. - Dobijamo šizofrenu situaciju da država u isto vreme ima i štete i koristi, pri čemu je šteta indirektna i odložena, a korist neuporedivo veća i trenutna. Zbog toga u praksi kockanje ostaje problem pojedinca i njegove porodice - zaključuje Dejan Stanković i sam bivši kockar, a sadašnji direktor fonda „Herc” u okviru kog već šest godina radi SOS telefon (060 308 9999) za pomoć patološkim kockarima. - Imati kockarsko iskustvo je velika prednost u radu sa onima koji bi da se poroka kocke liše, pošto tačno znam kako taj čovek razmišlja, koji su njegovi problemi i u kom pravcu mogu da krenem da mu pomažem! - kaže on. Lečenjem patoloških kockara u Beogradu se bave Institut za mentalno zdravlje i Zavod za bolesti zavisnosti, ali tretmane imaju i privatne ordinacije. Aktuelan je i SOS telefon u Beokomu (0800-110-011) na koji oni sa problemom, ili njima bliske osobe, mogu da se jave i obave razgovor sa stručnim licem koje ih upućuje tamo gde im se može pomoći. Psihijatar dr Vera Trbić je prva na Institutu za mentalno zdravlje počela sa praksom lečenja patološkog kockanja, a sada to radi u sopstvenoj ordinaciji. - Problem počinje da se tretira od sredine devedesetih godina i prvo se radilo u Institutu za mentalno zdravlje kao porodična terapija, jer se to i javlja kao porodični problem. U pitanju je sistemska porodična terapija i ona podrazumeva, osim zavisnika i angažovanje okruženja, naročito njemu bliskih ljudi. Ako je u pitanju mlada osoba, onda se uključuju roditelji, ako je starija onda bračni drug ili najbliži rođaci. Interesantan je sam način njihovog dolaska i to se događa obično pod uticajem spoljnog pritiska - veliki dugovi, poremećeni porodični odnosi ili teški oblici depresije. Za pacijenta koji zbog kocke duguje 80.000 evra depresija je logičan sled stvari. Terapijski program intenzivno traje tri meseca, podrazumeva edukaciju o bolesti i motivisanje za lečenje i u tom periodu se daju i medikamenti, najčešće antidepresivi koji smanjuju napetost i žudnju za kockom. Dolaze jedanput nedeljno i obavezno sa porodicom. Same ih ne primamo, jer ne bi imalo efekta – kaže dr Trbić. Poenta je da i okolina kockara mora nešto da promeni u svom ponašanju, jer u većini slučajeva ona održava tu patologiju, vraćanjem njegovih dugova, pozajmljivanjem novca sve dok i sami ne budu saterani uz zid. - I članovi porodice su u velikom stresu i ne reaguju uvek na racionalan način. A sami kockari su beskrupulozni. Imali smo slučaj sina koji preko drugova pokušava da iskamči 5.000 evra za dugove koje je kockom napravio od oca koji leži u koronarnoj jedinici na aparatima posle preležanog infarkta – navodi dr Trbić i napominje da je stepen izlečenja polovičan i da od njih deset pet recidivira. U najvećem broju slučajeva povratak u kocku skopčan sa prvim kontaktom kockara sa novcem. Tim pre, što mu je tokom lečenja limitiran pristup novcu, oduzimaju mu se kartice, platom raspolaže porodica, drugi mu kupuju hranu i cigarete. Osim posledica po sopstveno zdravlje, rasturanje porodice i gubitka imovine, kockari u nevolji znaju da dođi i u sukob sa zakonom. Ali, retko ulaze u pravi kriminal, ne računajući nekog očajnika koji u kockarskoj groznici ukrade kako bi nastavio sa porokom. Najčešće kockari budu instrumentalizovani od strane kriminalaca i padaju u dužničko ropstvo, pozajmljuju pare pod zelenaškim kamatama, kockaju da bi vratili dugove, a kasnije kockaju za svoje „poverioce”. Oni se plaše, ali i uvažavaju zelenaše, trude se da što urednije plaćaju kamatu, jer su oni njihova „pupčana vrpca” sa svetom kocke. „Dobijamo razne slučajeve za koje za koje u prvi mah i ne znate da su povezani sa kockom. Jedna žena je prijavila nestanak sina, a kasnije se ispostavilo da je on pobegao od dužnika, a da ona nije ni znala u kojim joj je dete problemima” - svedoči inspektor policije. Red je da se priča završi tamo gde je i započela, u kazinu, dakle. I evo nas ponovo u šarenilu boja, zamamnom sfumatu kuglice u ruletskom cilindru, svetu pobornika brze zarade i još brže propasti, slušamo o „ševalima“ i „orfanelima“, velikim serijama, o periodu kuće koji nikako da prođe: - Rulet je igra perioda, gde je period kuće mnogo veći nego period igrača. Treba uhvatiti period dobitka! – objašnjava jedan, dok mu znoj natapa čoju kockarskog stola. Eh, znao je to i stari dobri Dostojevski i ostavio napismeno u svom „Kockaru“: „Ta čudna regularnost ponekad nailazi u talasima - i to je upravo ono što pomućuje kockare koji zapisuju i računaju s olovkom u ruci. A kakvi se strašni podsmesi sudbini ovde javljaju ponekad!“ I niko ne napušta kazino, pa ni gubitnici poput Dostojevskog.  U sledećem broju Poroci Srbije (3) - Droga Onlajn kockanje – prikrivena opasnost Onlajn kockanje je najnoviji izum u svetu kocke koje je donela savremena informaciona tehnologija. Uključuje veliki broj igara, od pokera do elektronskog ruleta, a opasnost internet kockanja je što se ono najteže kontroliše, naročito kad su u pitanju mladi. Jer, ne može, u svakom trenutku, roditelj znati šta mu dete radi na računaru, a neki otkriju šta je u pitanju tek kad im počne da nestaje novac sa bankovnih računa, ukoliko im se dete dočepa platne kartice i koda, što i nije tako teško. Naš zakon ne brani da se naši građani kockaju u nekoj od svetskih onlajn kockarnica (Bwin, Pokerstars, Partypoker...), ali problem nastaje kada ti ljudi osvoje novac i pokušaju da ga prebace na račune u naše banke. Zakon nalaže da dobitak mora voditi poreklo od Narodne lutrije Srbije ili organizatora igara na sreću koji imaju odobrenje od Uprave za igre na sreću. „Znači, po zakonu, ne mogu dobijeni novac od onlajn kladionica podići u domaćoj banci jer su kockarnice kao pravna lica registrovane u inostranstvu i nemaju odobrenja za poslovanje na teritoriji Srbije. Naravno, naši kockari se dovijaju preko legalno registrovanih onlajn banaka u inostranstvu kao što je engleski Manibukers, pa se tek odatle prebacuje novac u naše banke. I te transakcije su na proveri, ali ih banke rade jer neće da se odreknu dobiti koju tim putem stiču“, iskustvo je jednog igrača internet pokera. Inače, pre dva meseca je u policijskoj akciji „Atlantida“ u Srbiji prvi put otkriven virtuelni kockarski grad, a uhapšeno je više stranih državljana zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično neovlašćenog organizovanja igara na sreću putem interneta. Osumnjičeni su bez ovlašćenja Državne lutrije Srbije i Uprave za igre na sreću pomoću računarske opreme i specijalizovanih sajtova organizovali onlajn kockanje na teritoriji Srbije. Oni su, zapravo omogućili većem broju ljudi iz Evrope i Amerike da se kockaju i polažu uloge putem elektronskih transfera prema of-šor destinacijama, da bi potom te sume podizali i prenosili u Srbiju radi daljeg ulaganja, opet u nelegalne poslove.