Evropska nada Beograda i Prištine

Trijumf „meke sile“ Evropske unije, prilika za pomirenje Albanaca i Srba, stvorena zahvaljujući „zajedničkoj želji da se Srbi i kosovski Albanci priključe evropskom klubu“... Tim, i sličnim konstatacijama, evropski mediji propratili su prvi direktan dijalog Beograda i Prištine nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova koji je, nakon dugih priprema, ipak, kasnio u startu. Zbog burne rasprave u Skupštini Kosova i odbijanja opozicije da prihvati predlog rezolucije o pregovorima, prištinski tim, predvođen zamenicom premijera Kosova Editom Tahiri, u Brisel je krenuo sa zakašnjenjem. Tih nekoliko sati neplaniranog odlaganja, s obzirom na procene da bi pregovori mogli biti izuzetno dugi (državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović prognozirao je deset godina) ipak ne bi trebalo da predstavljaju naročit razlog za zabrinutost. Naročito s obzirom na činjenicu da postoje znatno ozbiljniji povodi za preispitivanje optimizma sa kojim je srpski tim, predvođen političkim direktorom Ministarstva spoljnih poslova Borkom Stefanovićem, krenuo u obavljanje teškog zadatka. U čijem je organizovanju brižljivo izbegavano pominjanje teškog pojma – status Kosova. Prema najavama, prve teme novih razgovora biće vladavina prava, sloboda kretanja i regionalna saradnja. U izjavi medijima uoči prvog susreta (koji je u vreme pripreme ovog broja NIN-a tek počinjao ) Stefanović je rekao da su beogradskoj strani najvažniji oni problemi koji opterećuju Srbe na Kosovu, dok će pitanja koja se tiču suvereniteta biti razmatrana u kasnijim fazama razgovora. Kao primere takvih problema, Stefanović je naveo „pitanja predsedavanja CEFTA-om, definisanje carinskog pečata Kosova po Rezoluciji 1244, telekomunikacije, aviosaobraćaj, katastar i matične knjige”. Delegacija Beograda, u kojoj su osim šefa tima i eksperti za svaku od tema, krenula je put Brisela uz poruku da neće biti odstupanja od državnih interesa zarad dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, a Stefanović nije isključio mogućnost da i kosovski Srbi budu uključeni u pregovarački tim. Edita Tahiri je, s druge strane, rekla da će delegacija Kosova razgovore s Beogradom voditi u kreativnom i pozitivnom duhu i da očekuje da će se srpska strana uključiti u zajednički, konstruktivni doprinos nastojanju da se „ostavi za sobom remetilačko nasljeđe iz bliže i dalje prošlosti”. Ona je ponovila stav Prištine da se isključuje svaka diskusija sa Srbijom o statusu Kosova, što je, kako je rekla, „završeno poglavlje”. U ulozi medijatora, Brisel se obavezao na „statusno neutralan” pristup, s obzirom na to da od 27 država članica EU, pet nisu priznale Kosovo. Uprkos različitim polazištima, obe strane nadaju se pozitivnom efektu, koji slovačka „Pravda“ ovako opisuje: “Beograd se nada da će zahvaljujući predusretljivosti zaslužiti do kraja godine status kandidata za EU. A Priština veruje da će po ugledu na druge zapadnobalkanske zemlje njeni građani moći da putuju u šengenski prostor bez viza”.