Rekonstrukcija i priključenija

Jedan od najozbiljnijih kritičara vlade, ekonomista Miodrag Zec smatra da bi vlada morala da postavi mermerne table ispred svakog ministarstva kako bi Srbija konačno shvatila da vladu i ministarstva ne treba oblikovati prema gabaritima ili prohtevima stranačkih lidera. Jedan strani biznismen je bio svojevremeno blago konsterniran kada je otišao u Ministarstvo privrede i privatizacije u Ulici srpskih vladara, gde mu je ljubazna službenica saopštila da ministarstvo više nije na toj adresi i da je u toj zgradi samo iznajmljivalo prostor od Ekonomskog instituta, jer je tadašnji ministar bio angažovan u pomenutom institutu. I dok građani čekaju vreme kada se ministarstva neće osnivati, gasiti ili seliti svaki put kada dođe do krize u vladajućoj koaliciji ili neko od ministara dobije neku genijalnu ideju, Srbija je u martu 2011. dočekala famoznu rekonstrukciju vlade, koja je najavljivana još od sredine 2009. godine. Projekat je bar deset puta bio na ivici realizacije i kolapsa, iako se o rekonstrukciji ozbiljno razgovaralo tek u proteklih mesec dana. Na kraju te bezobalne priče, koja je možda najbolji dokaz da vlast može da postane žrtva sopstvenih spinovanja, obznanjeno je ono što su izvori iz vlasti, opozicije i ambasada proteklih nedelja dojavljivali medijima – Srbija će izaći na izbore nakon što dobije status kandidata za EU. Jedino nije jasno kada će se kandidatura dogoditi, jer to najranije može biti u decembru ali i kasnije, čak znatno posle datuma za raspisivanje redovnih izbora. Mirko Cvetković je objasnio da će nova, stara vlada, imati 17 resora i 21 člana, ali je ostavio strankama da obaveste javnost kakve su kadrovske rokade učinjene. “Nije problem u rekonstrukciji, nego u konstrukciji vlade. Mi bismo morali da konstituišemo institucije, da tačno znamo šta je srpska država a šta je vlada, da svi znamo da vlada ima 15 ministarstava, predsednika i potpredsednika i da svi građani znaju gde se nalaze ta ministarstva. Ovako imam utisak da se svako ministarstvo oblikuje prema ličnim željama ministra, pa se danas zove ministarstvo privrede, sutra ekonomije, prekosutra ekonomije i regionalnog razvoja. Oni su toliko izbušili tu zgradu postavljajući razne table da bi ih trebalo prijaviti Duliću”, ističe Miodrag Zec i napominje da se ne može očekivati ozbiljan napredak u Srbiji dok ne odgovorimo kakva nam je država potrebna. “Ključni problem srpske politike je što i dalje ne shvatamo da se zakoni donose da bi rešavali probleme, a ne da bi se izmislio još neki besmisleni posao za administraciju. Još teži problem je što se i vlada doživljava kao neko telo koje je samo sebi dovoljno, i da građani tu postoje samo kao njen servis, a ne obratno”. Samo dva dana pre skupštinske rasprave o rekonstruisanoj vladi, niko od sagovornika iz vlade nije znao ko će biti potpredsednik vlade iz redova G17 plus jer je Dinkić grozničavo pokušavao da ubedi nekog uglednog privrednika da uđe u vladu, ali su oni, izgleda, imali visoko mišljenje o sebi ili nisko mišljenje o dometima vlade. Na kraju je za potpredsednicu predložio Vericu Kalanović, koja je podnela ostavku na mesto ministra za NIP istog dana kada je Cvetković zatražio Dinkićevu smenu. Najvažniji događaj vezan za rekonstrukciju vlade se, međutim, nije dogodio u vladi već u opoziciji jer je lider najveće opozicione stranke Tomislav Nikolić velikodušno ponudio Tadiću i saveznicima da će odustati od aprilskog mitinga, sa kojeg se opozicionari ne bi razilazili dok se ne raspišu vanredni izbori, ukoliko se vladajuća koalicija obaveže da će raspisati izbore posle dobijanja statusa kandidata za EU. Poznavaoci neprilika u srbijanskoj opoziciji su uvereni da su naprednjaci suviše uložili u izgradnju dobrih odnosa sa zapadnim delom hemisfere, da bi to ugrozili zbog iznuđivanja vanrednih izbora. U samoj DS se može čuti da je Toma postao konstruktivna opozicija kada mu je saopšteno da će njegova stranka biti izbrisana sa spiska mogućih koalicionih partnera ako budu nastavili da ruše Cvetkovićevu vladu, dok u opoziciji tvrde da žele da vladi izbiju sve alibije za eventualne neuspehe. “Ne želimo da nas žuta medijska mašinerija svakodnevno optužuje da zbog nas nismo dobili kandidaturu, a znamo da nema tog čuda koje će pomoći vladi da popravi svoj rejting”, reći će funkcioner naprednjaka. Nikolić će, dakle, u ime viših nacionalnih interesa dati grejs period vladi jer je možda uveren da vreme ne može da radi za Tadića ili zato što ne sme da ničim pokvari teško izgrađenu romansu sa zapadnim ambasadorima, ali će imati ozbiljnih problema da svojim simpatizerima, koji su već nabavili stiropor, objasni zašto je kandidatura važnija od rušenja vlade. “I vlast i opozicija su pokazali da ne moraju samo da ispunjavaju domaće zadatke koje im daje međunarodna zajednica, već mogu da slušaju i šta je u interesu građana. A u interesu je da se do juna donesu zakoni o finansiranju političkih aktivnosti, ukidanje blanko ostavki, da se do 1. septembra daju svi odgovori na dopunska pitanja EU i da otvorimo mogućnost da krajem godine dobijemo status kandidata. To jeste logična agenda, ali ne verujem da bi političari iz vlasti i opozicije pristali na takav red vožnje da nije bilo ozbiljnih pritisaka iz EU”, ocenjuje sociolog Zoran Stojiljković. Iako se zahtevom za smenjivanjem Dinkića, Mirku Cvetkoviću otvorila mogućnost da pobegne iz političkih viceva i uloge statiste u loše režiranom filmu, premijer se istinski potrudio da javnosti objasni da se sva kadrovska rešenja u njegovoj vladi donose u kabinetima stranačkih lidera i da se jedino kadrovsko rešenje u novoj vladi o kojem on može obavestiti javnost odnosi na njega lično. Odluka da premijer istovremeno obavlja posao ministra finansija mogla bi da ima najveće političke posledice jer se tumači da bi na taj način vrh DS-a mogao da budžet prilagođava predizbornoj potrošnji, ali i da spreči nestašnog Dinkića da iz budžeta rekonstruisane vlade plaća izgradnju nove stranke. Možda se zato i Ministarstvo finansija unapred označava kao najtrusnije mesto u rekonstruisanoj vladi, jer će, kako se izbori budu približavali, vlasnik ključeva državne kase postati jedna od najmoćnijih osoba u državi. Zanimljivo je da je Diana Dragutinović ranije nudila ostavku zbog privatnih obaveza, ali to nije prihvaćeno, a da je vest da više neće biti ministarka finansija saznala iz medija. Žurbu u pregovorima, koji su nekoliko puta menjali svoj tok, ilustruje podatak da su krajem prošle nedelje, sasvim ozbiljni izvori iz vlade tvrdili da će novi ministar finansija biti Božidar Đelić, ali se i ta informacija svega dva dana kasnije našla na smetlištu proverenih informacija, koje se nisu obistinile. Velika bitka se navodno vodila oko dvojice ministara, Saše Dragina i Slobodana Milosavljevića, koji se već nedeljama pojavljuju u svim medijima kao najozbiljniji kandidati za ispadanje iz vlade ali su do poslednjeg dana verovali da će u njoj ostati. Za Dragina se snažno založio vojvođanski premijer Bojan Pajtić jer je, navodno, skoro 70 odsto budžeta usmeravao ka Vojvodini zbog čega je izgledalo da će ministar poljoprivrede uspeti da preživi. Iako ga je čak živopisni Dragan Marković Palma javno podržao, u vrhu DS je odlučeno da se treba zahvaliti obojici ministara, a imenovanje Dušana Petrovića je samo poslužilo kao sasvim dobar argument za suzbijanje pokrajinskih ili tajkunskih nezadovoljstava u stranci, jer je odlučeno da čovek iz samog vrha stranke preuzme te resore. Milutin Mrkonjić, koji je nedavno izneo spektakularno obećanje da će do kraja marta 2011. biti izgrađeno 120 kilometara autoputa, dobio je kao nagradu za bezgranični optimizam i resor energetike. Mrkonjić je u medijima često pominjan kao ministar čije bi ime moglo da bude izgubljeno u nekim kadrovskim promenama, ali se ispostavilo da je činjenica da do danas nije izgrađen nijedan od 120 kilometara autoputa sasvim dovoljan razlog za političko napredovanje. Iako su predstavnici DS najavljivali veoma oštru, mušku igru prema G17, te da će radije ići na vanredne izbore nego trpeti provokacije Dinkića i drugova, ispostavilo se da su demokrate odlučile da spuste loptu i da, recimo, prihvate izbor Zorana Stankovića za ministra zdravlja iako su ranije najavljivali da je sam predlog Stankovića bio prst u oko predsedniku Tadiću. Za političku scenu će od zakona o vladi neuporedivo važniji biti najavljeni kodeks ponašanja članova vlade, kojim se svi članovi obavezuju da u svim javnim nastupima slede zvaničnu politiku. “Ova rekonstrukcija bi mogla da ojača poziciju premijera, koji je nedostatak političkog autoriteta do sada nadoknađivao šetnjom do Andrićevog venca i predsedničkog kabineta. Rekonstrukcijom vladajuća koalicija kupuje vreme, ali to ne znači da bi trebalo da čeka proleće sledeće godine, jer ne vidim koji će je to dobri rezultati sačekati sledećeg proleća. Na drugoj strani, Tomislav Nikolić je poslušao savete iz EU i ima puno pravo da od evropskih sagovornika zatraži da nateraju i vlast u Srbiji na određene ustupke”, ocenjuje Stojiljković. Kabinet Mirka Cvetkovića je u leto 2008. godine položio zakletvu, obećavajući stotine hiljada radnih mesta i kandidaturu za EU do kraja te godine, ali je neka viša sila bila dovoljna da rekonstruisan kabinet kao glavno obećanje građanima nudi reprogramiranje bankarskih kredita, koji više nisu u stanju da žive u raskoraku između sve nižih plata i sve većih bankarskih rata. Priča o rekonstrukciji vlade se, međutim, pretvorila u priču o rekonstrukciji omnipotentne Demokratske stranke, jer je gradonačelnik Dragan Đilas tokom pregovora navodno postao drugi čovek stranke, dok je doskorašnji zamenik predsednika DS Dušan Petrović iz Krunske premešten u vladu, gde će biti ministar poljoprivrede i trgovine. Lik i delo Dušana Petrovića, kojeg su političari opisivali kao šefa svih kadrovskih komisija Srbije, prepoznat je i u čuvenom saopštenju G17 +, u kojem se ističe da umesto premijera često odluke donose pojedinci koji nemaju nikakvu političku ili javnu odgovornost. Neki komedijant slučaj se pobrinuo da DS ispuni želju Mlađanu Dinkiću i pošalje Dušana Petrovića u vladu, gde će već kao neko ko, ovog puta, ima i političku i javnu odgovornost moći da nadgleda ponašanje ujedinjenih regionalista. Posle stranačke skupštine na kojoj je dobio najviše glasova od potpredsedničkih kandidata, aktivisti DS su počeli da Đilasa vide na mestu premijera posle izbora, iako on namerava da ostane još jedan mandat na mestu gradonačelnika. Kao čovek koji je u Beogradu sa lakoćom održao jedinstvo koalicije u kojoj su sve stranke iz Vlade Srbije i LDP i koji se nije ustručavao da napadne neke poteze vlade, Đilas je sebi obezbedio jaku poziciju u stranci sa koje bi mogao da ugrozi Tadića posle prvog izbornog neuspeha DS. Sam Tadić će se, na drugoj strani, truditi da Đilasa što više premesti iz lokalne na nivo nacionalne politike, pa čak i da mu dodeli ulogu glavnog organizatora kampanje kako bi odgovornost za uspeh ili neuspeh bila na vreme podeljena. Završavanjem beskrajne priče o rekonstrukciji, Demokratska stranka je kupila dovoljno vremena za osmišljavanje izborne kampanje i učvrstila rezervne položaje prema opoziciji. Jedino nije jasno koju će sada spinovanu temu servirati medijima. Muftija Muamer Zukorlić Moguće odustajanje od bojkota Efekat rekonstrukcije vlade mogao bi da bude povlačenje odluke muftije Muamera Zukorlića o bojkotu izbora u Sandžaku za Nacionalno bošnjačko vijeće. U izjavi za NIN, Zukorlić najavljuje i mogućnost dijaloga sa vlastima i ocenjuje da će naredni dani pokazati da li će vlast iskoristiti šansu da izađe iz slepe ulice u kojoj se našla. “Građani Sandžaka su s odobravanjem prihvatili smenu Čiplića i Šijakovića. To su ministri koje smo mi označili kao ključno odgovorne za niz nezakonitosti prema Bošnjacima i muslimanima u Srbiji. To može biti pozitivan signal, ali za nas je od toga još bitnije kakva će dalje Vladina politika prema nama biti. A to znači da ukoliko zaista postoji dobra namera, to će Vlada potvrditi konkretnim potezima”, kaže Zukorlić. Koji prvi konkretni korak očekujete? Da novi ministri koji će dužiti resor ljudskih i manjinskih prava dobiju zadatak da utvrde odgovornost prethodnog ministra i isprave sve posledice pogrešnih poteza prethodnika. Pred novim ministrima naći će se pet ključnih zahteva koje bi vlasti hitno trebalo da ispune kako bi došli do prve faze normalizacije stanja u Sandžaku. To su  vraćanje jedinstva islamskoj zajednici na stanje od pre 2007. godine kada je postojala samo jedna islamska zajednica, što je isto tako bitno kao što je jedinstvo SPC važno, zatim vraćanje oduzete imovine i zaštita postojeće, vraćanje 39 veroučitelja islamske veronauke, koji su septembra prošle godine isključeni sa posla, vraćanje predstavnika islamske zajednice u vladinoj komisiji za veronauku. Tu je i zahtev za hitnu obnovu akreditacije za internacionalni univerzitet. Na prvi korak Vlade, spremni ste da uzvratite  odustajanjem od bojkota novih izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće? Ukoliko bi došlo do otvaranja dijaloga, kroz koje bi se došlo do novih uslova za izbore, ne isključujemo mogućnost izbora. Uz dogovor tipa ponovnog prečišćavanja biračkih spiskova, mogućnosti potpune kontrole izbora s prisustvom predstavnika Bošnjačke kulturne zajednice u biračkim odborima i nadzor OEBS-a. Uz te tri ponude, razmotrili bismo mogućnost novih izbora.