Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   17.07.2019. 05:25
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Акција НИН-а | Из сламарице у обвезнице
За државу јефтиније, грађанима исплативије

Страним инвеститорима за позајмљених милијарду долара држава плаћа за камату од 52,5 до 72,5 милиона долара годишње, а тај новац може повољније да позајми од грађана којима банке за орочену штедњу у америчкој валути плаћају упола нижу камату. Министарство финансија подржало идеју НИН-а о емисији „народних обвезница“


Док држава на сваких 1.000 позајмљених америчких долара годишње за камате плаћа између 52,5 и 72,5 долара, дотле грађани за исту суму, орочену на три године, од овдашњих банака добијају између 11 и 35 долара, с тим што на тај приход још плаћају и порез од 15 одсто. Држава, дакле, сваке године плаћа скоро 40 долара више него што добијају њени грађани када исту суму долара положе на штедњу.

Како се држава од септембра прошле до средине новембра ове године, кроз три емисије еврообвезница, задужила за укупно 2,75 милијарди долара, та разлика на цео износ дуга је чак 110 милиона долара! Толико би држава годишње могла да уштеди да је новац позајмила директно од грађана, уз исту каматну стопу коју они добијају од банака.

Пошто је мало вероватно да би, уз исти приход који им доноси и камата на штедњу, грађани хтели да купују државне дужничке хартије, реалнија је опција да принос на „народне обвезнице“ буде нешто већи од камата на штедњу. То би била добитна комбинација за обе стране. Држава би на тај начин могла да обезбеди део недостајућег новца и да уштеди неколико десетина милиона евра, а грађани би, чак и ако тај приход не буде ослобођен од плаћања пореза, добијали бар упола више него што им сада дају банке када новац ороче код њих. 

Ова идеја НИН-а могла би да постане стварност, јер је наишла на позитивну реакцију надлежних. Влајко Сенић, државни секретар у Министарству финансија и привреде каже за НИН да се ради о доброј идеји, за чију реализацију не постоји ниједна препрека. Ако се држава одлучи на такав корак, емитоваће се обвезнице у нижим апоенима, како би што већи круг грађана могао да их купује, наводи Сенић, према чијим би речима те обвезнице могле да се купују на шалтерима банака.

МИЛИЈАРДЕ
Уз опаску да држава има трајни и растући дефицит буџета, а становништво и поред ниских доходака растућу штедњу, економиста Миодраг Зец истиче да грађани штедњу уступају банкама по нижим каматним стопама од оних које на свој дуг плаћа држава. „Уместо да грађани штеде доларе у банкама уз камату од два до 2,5 одсто, а онда их банке позајмљују држави уз знатно вишу камату, треба размислити о дугорочним обвезницама, које би, уз принос од 4,5 или пет одсто, могли да купују грађани. Тако би се смањили трошкови задуживања државе и истовремено повећали приходи становништва“, каже Зец.

С обзиром на то да је држава ионако гарант штедње, он сматра да би било разумно омогућити грађанима да директно позајмљују девизе држави. Као осигурање да ће те обавезе бити измирене може да послужи огромна, још непописана државна имовина - земља, некретнине и акције Телекома и ЕПС-а, предлаже Зец.

Он каже да би се тиме прекинула и лоша пракса да се сав вишак новца инвестира углавном у некретнине, што је за грађане често био једини начин да се заштите од високе инфлације и обезвређивања новца.

„Од осам милијарди евра, колико тренутно износи штедња становништва, у куповину девизних обвезница државе могло би да се преоријентише бар две милијарде евра. Уосталом, није логично да грађани имају поверења у стране банке, а немају у државу, која је и гарант за њихове улоге до 50.000 евра“, истиче Зец, према чијим је речима финансијски сектор до сада био очигледно повлашћен, „јер је и поред додатних трошкова у виду високе обавезне резерве и трошкова осигурања штедње остваривао високу добит од финансијског посредовања“.

КАМАТЕ
 Идеја о „народним обвезницама“ није нова и неке земље су емитовале такве папире или разматрају ту могућност, каже Ненад Гујаничић из брокерске куће Синтеза. Пракса ових дужничких папира постоји на јапанском тржишту капитала, Италија је недавно тако прикупила 18 милијарди евра, а овај предлог протеклих месеци увелико се разматрао и у Хрватској, каже Гујаничић. И он сматра да се ради о одличној идеји која може да побољша структуру дуга државе.

„Велико је, међутим, питање да ли би се овом емисијом прикупио неангажовани капитал, који грађани држе у „сламарицама“. Ако би се то десило овај пројекат би био пун погодак. Прикупила би се средства која нису упослена, зарада на обвезнице би остала у земљи и касније би подстицала укупну тражњу, а и држава би могла да се јефтиније задужи. Међутим, вероватније је да би се емисијом оваквих обвезница привукао део депозита из банака, које би се онда укључиле у трку повећањем камата. У крајњој линији ово би могло повећати притисак и на предузећа, која би теже добијала кредите, а у случају раста камата на штедњу вероватно би дошло и до поскупљења кредита“, указује Гујаничић.

Са аспекта тржишта капитала, ово би, према његовим речима, био значајан помак ка повећању понуде квалитетних финансијских инструмената државе, јер су сада инвеститорима на располагању искључиво обвезнице старе девизне штедње које већ 2016. у потпуности доспевају на наплату. Постоје истина и обвезнице Трезора емитоване у еврима, али оне немају континуирано и кредибилно секундарно тржиште, на које би се могли укључити и други инвеститори осим институционалних, закључује Гујаничић.

Ако држава до сада није емитовала „народне обвезнице“ из незнања, онда је проблем решив, закључује Миодраг Зец и наглашава да је за нешто више од годину дана, кроз три емисије еврообвезница, држава стимулисала увоз капитала из иностранства, пре свега из САД и Европске уније, а истовремено домаћи капитал лежи у „сламарицама“. Или у најбољем случају власници доларске штедње могу да рачунају на камату од 3,5 одсто, што је максимум који нуди само једна банка у Србији. У већини осталих је принос на доларе око 2,5 одсто, а једна банка на штедњу у америчкој валути одобрава камату од само 1,1 одсто и то под условом да се улог орочи на три године! А држава за милијарду долара, позајмљених у септембру прошле године, плаћа 6,6 пута већу камату!

Зато има мишљења и да би емисијом „народних обвезница“ држава превремено могла да отплати и најскупље старе кредите, у које свакако спада и дуг Лондонском клубу, на који се од 2009. обрачунава фиксна камата од 6,75 одсто, а последња рата за плаћање доспева тек 2024. Исто важи и за кредите неким предузећима, попут Галенике, за које је држава гарантовала, па ће на крају највероватније морати и да их отплаћује, уз камату већу од 7,5 одсто и то у еврима!

Вишеструка корист

Секундарна корист од емисије „народних обвезница“, слажу се сви саговорници НИН-а, је што би приход од камате остао у земљи. Ове године само за отплату камата по основу јавног дуга исплаћено је 59 милијарди динара, а у буџету за 2013. за те намене предвиђено је чак 85,6 милијарди динара, од чега ће 38,8 милијарди динара или око 350 милиона евра бити исплаћено повериоцима из иностранства. Да је тај новац остао у земљи, он би бар делимично утицао и на раст тражње за домаћим производима, чиме би се створио маневарски простор и за повећање бар неких сектора производње.

То би очито било и у интересу државе, констатује Сенић, према чијим би речима емисија „народних обвезница“ била и врста притиска на финансијско тржиште, на којем би се појавила и нова дужничка хартија, али и нови играчи – грађани. То сигурно не би шкодило, а повећало би конкуренцију, закључује Сенић.



Милан Ћулибрк



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Добрица Ћосић, члан САНУ, бивши председник СР Југославије

Нисам спреман да учествујем ни у државном, ни у партијском форуму. Ја сам дисидент.

Прочитајте све мисли
bg