22.04.
2024.
Učitelj je dao obećanje svojim đacima 1978. godine - čak 46 godina kasnije spektakularno ga je ispunio
"Zaokružite osmi april 2024. godine", rekao je učitelj svojim đacima davne 1978. godine.
Foto: AP
Prvi sajam gej braka održan je u Francuskoj samo četiri dana nakon što je ta zemlja legalizovala svečanu ceremoniju venčanja i usvajanje dece za istopolne parove. U strogim vremenima kada su tradicionalni parovi možda i manje trošili na venčanja, mnogi u ovoj industriji u Francuskoj se unapred raduju prilici da šarmiraju nove mušterije. Poslanici Donjeg doma Parlamenta usvojili su nacrt zakona sa 331 glasom za i 225 protiv i tako je Francuska postala 14. zemlja na svetu koja je legalizovala brak između istopolnih parova. Nešto ranije, na drugoj strani planete, Predstavnički dom Kongresa na Novom Zelandu doneo je istu odluku. Novi Zeland je tom odlukom postao prva zemlja u azijsko-pacifičkom regionu u kojoj je dozvoljen istopolni brak. Tog dana predstavnici Kongresa i posmatrači nisu čekali sa proslavom već su odmah u sali zapevali tradicionalnu maorsku ljubavnu pesmu.
USTAV
U Srbiji, međutim, trube sviraju i dalje istu tradicionalnu , patrijarhalnu pesmu. Pomaka o tom pitanju u Srbiji zasad nema na vidiku. Srbija bi kao članica Saveta Evrope morala da poštuje praksu Evropskog suda za ljudska prava i to bi mogao da bude otvoreni prozor za dalje osavremenjivanje našeg pravnog sistema, pa tako i u ovoj oblasti. Milan Antonijević, direktor JUKOM-a za NIN kaže da glavnu branu uvođenju modernih tendencija tradicionalisti pronalaze u Ustavu Srbije u kom se navodi da brak mogu da sklope isključivo muškarac i žena. U krajnjoj liniji, Ustav je papir, ali ga je u Srbiji teško menjati. Ono što zasad može da se uradi je pokretanje rasprave u Evropskom parlamentu, odnosno ono što neke države u regionu već rade, kaže Antonijević.
Porodično pravo u Srbiji nažalost nije još ni u kakvoj fazi menjanja niti usklađivanja sa praksom evropskih tendencija, a to je da svi građani treba da imaju jednaka prava o kojima niko ne treba da polemiše, kao recimo o tome da neko može da poseti nekoga u bolnici, kaže Antonijević. On dodaje da, s druge strane, ne treba podilaziti konzervativnom društvu i da oni na prvom mestu moraju da prihvate da u modernom društvu diskriminacija, rasizam i ugrožavanje prava drugih nisu dozvoljeni i da tu nema mesta polemici.
DISKRIMINACIJA
Država ima punu fioku zahteva koje još niko nije ozbiljno razmotrio, čije bi rešavanje pomoglo da ovo društvo počne da se razvija, odnosno potrebno je da se načne sistem kako građani ne bi bili diskriminisani na raznim nivoima, zaključuje Antonijević.
Pravo na nasleđivanje, ekonomsko-socijalna prava i zdravstvena zaštita bi bili prvi koraci koji su neophodni da bi Srbija krenula dalje ka priznavanju i poštovanju prava istopolnih zajednica. Zasad u ovoj zemlji ne da nema naznaka o tome, već je i dalje prisutna izrazita homofobija.
Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse kaže da nije realno pokretati inicijativu za gej brakove u Srbiji iz poznatih razloga, a koji se tiču nivoa homofobije.
Ako govorimo o primeru Francuske, takva odluka je izazvala vrlo ozbiljne proteste koji traju i dalje i prete da polarizuju javno mnjenje. Mi se trudimo da smanjujemo homofobiju, a ne da polarizujemo društvo ili da okrećemo većinu protiv LGBT populacije.
GSA inače u svojim programskim dokumentima ne zagovara omogućavanje gej brakova, ali podržava osnovna ljudska prava koja se tiču prava na imovinu i nasleđivanje, zdravstveno osiguranje i tome slično, što se može urediti izmenama postojećih zakona ili usvajanjem novog zakona o registrovanim partnerstvima.
To znači da se mi zalažemo za taj oblik regulisanja partnerskih odnosa, tj. istopolne zajednice, a ne za gej brakove.
U LGBT pokretu u Srbiji je ponekad primetan prema mom mišljenju pogrešan način ili odsustvo bilo kakve strategije za ostvarenje jednakih zakonskih prava bez obzira na to da li se radi o istopolnim partnerstvima, prajdu ili nekim drugim ciljevima.
Dok je nažalost u Srbiji gej populacija i dalje getoizirana, u svetu se ono što je juče bilo nezamislivo pretvara u buduće neizbežno, a to su redovi gej parova koji čekaju na svadbena zvona i na jednaka prava.
Sociološkinja Marina Blagojević kaže da je neophodan drukčiji pristup gej zajednici u Srbiji. Smatram da se na prvom mestu gej zajednica mora posmatrati kao ljubavni odnos. S druge strane, brak treba posmatrati kao instituciju u kojoj se dvoje ljudi brinu jedno o drugome, a ne država o njima. I to je racionalan pristup, jer ti parovi onda imaju mogućnost da dele imovinu, da vode računa jedno o drugome i na taj način se `skidaju` sa leđa države, smatra Blagojevićeva.
Prema najnovijem Rodnom barometru, 92 odsto muškaraca u Srbiji, i 93 odsto žena smatraju da je ljubav najvažnija, te je potrebno da se i odnosi između istopolnih parova formatiraju na taj način, a ne da oni budu političko pitanje. Političari su oteli ovu priču i manipulišu njom, pitanje gej brakova se predstavlja kao patriotsko pitanje odbrane srpskih vrednosti. Umesto toga bolje bi bilo da rade na društvenoj koheziji i inkluziji marginalnih grupa, uključujući i gej zajednicu, kaže Blagojevićeva.
Mnogi koji vide Srbiju u modernom društvu složiće se da su jednaka prava za istopolne parove nešto što je neizbežno. Kada će, međutim, truba u Srbiji da zasvira neku drugu, moderniju i ljubavnu melodiju umesto patrijarhalne, heteroseksualne, ostaje nam da čekamo.
