Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.03.2019. 11:11
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Законодавство | Истополне заједнице
Референдум за љубав

Широм света породично законодавство се ослобађа формулација које су брана за истополне бракове. То чека и Србију која још увек не успева да се избори са већинском хомофобијом


Фото: AP

Први  сајам геј брака одржан је у Француској само четири дана након што је та земља легализовала свечану церемонију венчања и усвајање деце за истополне парове. У „строгим“ временима када су традиционални парови можда и мање трошили на венчања, многи у овој индустрији у Француској се унапред радују прилици да шармирају нове муштерије.  Посланици Доњег дома Парламента усвојили су нацрт закона са 331 гласом „за“ и 225 „против“ и тако је Француска постала 14. земља на свету која је легализовала брак између истополних парова. Нешто раније, на другој страни планете, Представнички дом Конгреса на Новом Зеланду  донео је исту одлуку. Нови Зеланд је том одлуком постао прва земља у азијско-пацифичком региону у којој је дозвољен истополни брак. Тог дана  представници Конгреса и посматрачи нису чекали са прославом већ су одмах у сали запевали традиционалну маорску љубавну песму.

УСТАВ
У Србији, међутим, трубе свирају и даље исту традиционалну , патријархалну песму. Помака о  том питању у Србији засад нема на видику. Србија би као чланица Савета Европе морала да поштује праксу Европског суда за људска права и то би могао да буде отворени прозор за даље осавремењивање нашег правног система, па тако и у овој области.  Милан Антонијевић, директор ЈУКОМ-а за НИН каже да главну брану увођењу модерних тенденција традиционалисти проналазе у Уставу Србије у ком се наводи да брак могу да склопе искључиво мушкарац и жена. „У крајњој линији, Устав је папир, али га је у Србији тешко мењати. Оно што засад може да се уради је покретање расправе у Европском парламенту, односно оно што неке државе у региону већ раде“, каже Антонијевић. 

„Породично право у Србији нажалост није још ни у каквој фази мењања нити усклађивања са праксом европских тенденција, а то је да сви грађани треба да имају једнака права о којима нико не треба да полемише, као рецимо о томе да неко може да посети некога у болници,“ каже Антонијевић. Он додаје да, с друге стране, не треба подилазити конзервативном друштву и да они на првом месту морају да прихвате да у модерном друштву дискриминација, расизам и угрожавање права других нису дозвољени и да ту нема места полемици.

ДИСКРИМИНАЦИЈА
„Држава има пуну фиоку захтева које још нико није озбиљно размотрио, чије би решавање помогло да ово друштво почне да се развија, односно потребно је да се начне систем како грађани не би били дискриминисани на разним нивоима“, закључује Антонијевић.
Право на наслеђивање, економско-социјална права и здравствена заштита би били први кораци који су неопходни да би Србија кренула даље ка признавању и поштовању права истополних заједница.  Засад у овој земљи не да нема назнака о томе, већ је и даље присутна изразита хомофобија.
Лазар Павловић из Геј стрејт алијансе каже да није реално покретати иницијативу за геј бракове у Србији из познатих разлога, а  који се тичу нивоа хомофобије.

„Ако говоримо о примеру Француске,  таква одлука је изазвала врло озбиљне протесте који трају и даље и прете да поларизују јавно мњење. Ми се трудимо да смањујемо хомофобију, а не да поларизујемо друштво или да окрећемо већину против ЛГБТ популације“.
ГСА иначе у својим програмским документима не заговара омогућавање геј бракова, али подржава основна људска права која се тичу права на имовину и наслеђивање, здравствено осигурање и томе слично, што се може уредити изменама постојећих закона или усвајањем новог закона о регистрованим партнерствима.
„То значи да се ми залажемо за тај облик регулисања партнерских односа, тј. истополне заједнице, а не за геј бракове.“

 „У ЛГБТ покрету у Србији је понекад приметан према мом мишљењу погрешан начин или одсуство било какве стратегије за остварење једнаких законских права без обзира на то да ли се ради о истополним партнерствима, прајду или неким другим циљевима. "
Док је нажалост у Србији геј популација и даље гетоизирана, у свету се оно што је јуче било незамисливо претвара у будуће неизбежно, а то су „редови“ геј парова који чекају на свадбена звона и на једнака права.

Социолошкиња Марина Благојевић каже да је неопходан друкчији приступ геј заједници у Србији. „Сматрам да се на првом месту геј заједница мора посматрати као љубавни однос. С друге  стране, брак треба посматрати као институцију у којој се двоје људи брину једно о другоме, а не држава о њима. И то је рационалан приступ, јер ти парови онда имају могућност да деле имовину, да воде рачуна једно о другоме и на тај начин се `скидају` са леђа државе“, сматра Благојевићева.

Према најновијем Родном барометру, 92 одсто мушкараца у Србији, и 93 одсто жена сматрају да је љубав најважнија, те је потребно да се и односи између истополних парова форматирају на тај начин, а не да они буду политичко питање. „Политичари су отели ову причу и манипулишу  њом,  питање геј бракова се представља као патриотско питање „одбране српских вредности“. Уместо тога боље би било да раде на друштвеној кохезији и инклузији маргиналних група, укључујући и геј заједницу“, каже Благојевићева.
Многи који виде Србију у модерном друштву сложиће се да су једнака права за истополне парове нешто што је неизбежно. Када ће, међутим, труба у Србији да засвира неку другу, модернију и љубавну мелодију уместо патријархалне, хетеросексуалне, остаје нам да чекамо.

Словенија проширила обим права

Словенија је, рецимо, у јулу 2006. године признала истополно регистровано партнерство, које по партнере има одређене финансијске последице. Тај закон који се примењује само на истополне парове даје партнерима право на пензију и имовину другог партнера, иако уз ограничења наследних права. У јулу 2009. године Уставни суд Словеније закључио је да је неуставна забрана да један регистровани партнер наследи другог. И упркос плановима владе да легализује истополне бракове током 2009. године, у 2010. години влада је одлучила да задржи истополно партнерство, с тим што је проширила обим права уподобљавајући га са браком у свим аспектима, осим код заједничког усвојења деце. По новом нацрту, геј паровима ће бити дозвољено да усвоје дете једино ако је један од партнера дететов биолошки родитељ. Коначно, 2011. Влада Словеније је проширила обим права цивилним партнерствима новим породичним закоником.

Умањити дискриминацију

Јованка Тодоровић из Лабриса каже да верује да ће јавност схватити и основни постулат људских права који се ослања на логику да људска права једних могу бити ограничена само слободом других. Дакле, истополне заједнице неће нашкодити хетеросексуалној већини, јер се ниједно право хетеросексуалних људи неће ограничити уколико истополно оријентисани људи добију једнака права на регистровање сопствених односа. „Закон који смо предложили је више технички одговор на проблем који реално постоји, ниједан део није проблематичан. Србија као чланица Савета Европе већ близу 10 година има задатак да осмисли начин на који ће умањити дискриминаторну праксу. Једна од шанси лежи у закону о регистрованом партнерству јер број земаља чланица СЕ које су на неки начин препознале и решиле ову проблематику, приближио се половини.“



Магда Јањић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ивица Дачић, председник Владе

Изабрани смо на земаљским, а не на небеским изборима, за земаљску Србију. На оним небеским, за небеску Србију, та прича је завршена.

Прочитајте све мисли
bg