НИН online

Истраживање | Марина Благојевић

Жртвени матријархат

Он чешће има уштеђевину али и кредит, она све више одлучује о кућном буџету, њој је важнија сигурност на послу, њему висина плате…Ипак и мушкарци и жене су губитници у време транзиције, додуше на различите начине

Књига „Родни барометар у Србији“ социолошкиње Марине Благојевић Хјусон настала је после опсежног истраживања и доноси потпунија сазнања о животним стиловима и односима између жена и мушкараца различитих генерација, нивоа образовања и места становања. На основу праћења и анализе трендова у протеклих шест година, сагледане су и описане промене родног режима у Србији, њихова испољавања у стварном понашању жена и мушкараца и степен задовољства жена и мушкараца разним аспектима сопственог живота.

Ауторка „Родног барометра у Србији“ Марина Благојевић Хјусон за НИН говори о томе колико нас транзиција мења, да ли смо приморани да у време кризе мењамо родне улоге? Ко се боље снашао у транзицији – жена или мушкарац, ко су већи губитници...

Како су се снашли мушкарци и жене у транзицији и која је разлика у реаговању мушкараца и жена на кризу?

У транзицији у Србији мушкарци и жене су различито губитници. Ако меримо по запослености, онда ћемо видети да су жене незапосленије и да оне мање учествују у одлучивању од мушкараца у јавном животу. Ако покушамо да докажемо да су и једни и други губитници у време транзиције, али на различите начине, онда померамо проблем на други ниво и омогућавамо разумевање. Ти не можеш другог да разумеш ако стално мислиш да си једино ти жртва.

Како се у време кризе мења однос према одлучивању унутар породице?

Врло важна карактеристика породице је концентрација одлучивања у рукама жена, што је у складу с моделом „жртвеног микроматријархата“. Тако чак у 44 одсто случајева жене, како то оне виде, одлучују о свакодневним трошковима, што је чешћи одговор него „заједно“, по мишљењу жена. Али, чак у 56 одсто случајева мушкарци и жене „заједно“ одлучују о већим улагањима, и по мишљењу жена и по мишљењу мушкараца. То индиректно значи да, иако жене мање доприносе породичном буџету, њихов утицај није мањи, односно, њихов статус није нижи бар када је реч о одлучивању о финансијама које превазилазе њихов финансијски допринос, уско посматрано. Све ово указује на раширену породичну солидарност, која, додуше, почива на моделу „жртвеног микроматријархата“, али се не може редуковати на једнозначан патријархални модел у којем је муж „глава породице“. Занимљиво је да је 2006. године било више породица у којима је о већим улагањима одлучивао мушкарац, а мање оних у којима се одлучивало „заједно“, док је 2012. године та ситуација обрнута. Ово указује на тренд јачања ауторитета жена на микронивоу, што је у складу са „преузимањем“ осталих различитих активности.

Сматра се да у време кризе жене реагују више нагоном за преживљавањем, док мушкарци постају агресивнији?

Морамо да схватимо да су мушкарци и сами жртве патријархата и да већина њих нису добитници. Осећање угрожености које многи мушкарци деле производи ирационалне реакције. Докле год мушкарци размишљају из позиција модела мушкости који подразумева да су они снажнији, бољи, паметнији, јачи, они ће имати много већи проблем уколико у реалности то не могу да остваре. Наметнуто такмичење између мушкараца и жена ствара атмосферу непријатељства између родова. Томе је допринела афирмација „хероја“ у периоду транзиције и ратова који су у нашем контексту често представљали криминалце, а не стварне хероје. Другим речима, постоји озбиљна криза одговарајућих модела мушкости.

Какав је однос мушкараца, а какав жена према сигурности на послу и платама?

Иако су у нашој популацији још увек веома заступљена висока очекивања у односу на сигурност посла, што је наслеђе социјализма, велика већина мушкараца и жена, подједнако вреднује сигурност и плаћеност. Ипак, мушкарци нешто више оцењују плаћеност, а жене сигурност, што је у складу с традиционалним родним улогама, али и са актуелном, још увек важећом расподелом одговорности у породици. Однос према сигурности посла и плаћености изразито варира с нивоом образовања и, у складу са тим, с потребама и очекивањима. Жене које имају најниже образовање далеко више вреднују плаћеност од жена које имају више нивое образовања. Иза ових разлика крију се битне класне разлике. Наиме, више образовање већ гарантује одређен ниво плаћености, а и другачију мотивацију за обављање посла, па је онда главни проблем одржавање сигурности посла. С друге стране, необразованије жене су под далеко већим притиском свакодневног преживљавања и њима је количина новца најважнија.

Ко више доприноси породичном буџету, мушкарац или жена?

Различита ситуација жена и мушкараца на тржишту рада одражава се и на њихово различито учешће у породичном буџету. Мушкарци чешће обезбеђују већи део породичног буџета. Свака четврта жена из узорка у истраживању које је спроведено за „Родни барометар” (20 – 50 година старости) и сваки десети мушкарац уопште не доприносе породичном буџету. Највише жена које доприносе породичном буџету то чини до висине од 50 одсто, док највећи број мушкараца који доприносе породичном буџету то чини у висини од преко 50 одсто.

А ко се пре одлучује да отвори приватну фирму?

Када је реч о отварању приватне фирме, онда је 2012. готово подједнак број оних који би започели сопствени бизнис (43 одсто) и оних који не би (42 одсто). Мушкарци показују значајно већу спремност за отварање приватног бизниса од жена. Половина жена чак ни не размишља о отварању приватног бизниса. Посматрано по образовању, жене с високим образовањем показују и највећу заинтересованост за отварање приватног бизниса, па је њих 47 одсто изјавило да би биле заинтересоване. И то је и очекивано, с обзиром на то да жене с титулом углавном могу да искажу своје потенцијале у већим институцијама, а не у малом приватном бизнису, па су оне позитивно одговориле у 40 одсто случајева. Међу мушкарцима је слична ситуација. Посматрано по старости, чак 47 одсто најмлађих жена би покушало да отвори приватни бизнис ако би имале могућности, као и 65 одсто најмлађих мушкараца. Очигледно је да предузетничка оријентација расте у млађим генерацијама.

Ко је спремнији да штеди?

Још један израз економских неједнакости између мушкараца и жена огледа се у њиховом располагању уштеђевином, односно у могућности подизања кредита. Мушкарци чешће од жена имају уштеђевину на своје име, и они чешће подижу кредит на своје име. Ако пак посматрамо по образовању, мушкарци који су најобразованији имају и уштеђевину и кредит. Међутим, судећи и по овим индикаторима, чак и када је реч о женама и мушкарцима истог образовног нивоа, жене имају знатно мању економску моћ. Занимљиво је да се у патријархалној култури која дефинитивно има примат у Србији данас, жене све више образују.

Да ли је и то још једна разлика у понашању мушкараца и жена током транзиције?

Жене, које данас на било који начин покушавају да разбију патријархалне стереотипе, носе ужасно велики терет и жене које су професионално успешне двоструко су маргинализоване. Та жена бива маргинализована и у односу на мушкарца који је никада не прихвата као једнаку али и у односу на друге жене јер престаје да личи на тај стереотип „шта и како би требало“. Успех је за мушкарца недвосмислен, он му доноси све добро у животу укључујући и повећан приступ женама, дивљење од стране жена, могућност избора жена, док је професионални успех за жену крајње амбивалентан јер она у ствари разбија стереотип. Мислим да је цена коју успешне жене плаћају јако висока, јер увек највећу цену плаћају они који се одупиру стереотипима, и мушкарци и жене. Ипак верујем да ће се ово убрзано мењати, пошто се све већ убрзава. Ми сад већ имамо жене које су боље образоване од мушкараца у неким старосним групама и то ће се рефлектовати на њихове позиције, на њихову плаћеност, на пораст моћи и угледа. Тај процес је незаустављив. Слично је и са трендом пораста егалитарности на микронивоу. Нове генерације жена и мушкараца нужно ће бити много више ослобођене од родних стереотипа и предрасуда. Имамо разлога да се томе радујемо.

Магда Јањић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар