I pop i depresija

Na jednom mestu su okupili sve muzičare koji su u proteklom periodu svirali u Beogradu, a pesme ovih sjajnih izvođača (Boni Prins Bili, Grant Hart, Lambčop, Stiv Vin, Haj Gelb...) obradili su srpski muzičari - Autopark, On Tour, Lula Me, The Mothership Orchestra, Kodagain, ŽeneKese, Ventolin, Nežni Dalibor, Ilija Ludvig, Stray Dogg, Ika i Wooden Ambulance.

Rezultat je veoma uzbudljiva muzička vožnja kroz žanrove (od amerikane do džez-roka), jezike (peva se i na engleskom i na prepevanom srpskom), i tempa (energično, poput Nežnog Dalibora, i sanjivo, poput Lula Mae).
Veoma je zanimljivo videti kako domaći muzičari čitaju nasleđe svojih heroja i prilagođavaju ih samima sebi i našoj publici. Za razliku od većine sa mejnstrim muzičke scene, nepovratno zarobljene u ranim osamdesetim, ovi ljudi aktivno prate sve što se dešava na svetskoj sceni i umeju to da razumeju.

Posebno su uzbudljive pesme koje su prepevane na srpski, pa je tako Two Dolphins sastava The Sea Cake postala sasvim nova pesma Dva klikera u verziji Autoparka, dok je nesuđena uspavanka Granta Harta iz grupe Husker Du dobila srpsku verziju Supersonične sanke u aranžmanu ŽenaKesa.
Ipak, kada se kaže Popdepresija, onda se najviše misli na Amerikanu i svu njenu decu, a to je teren na kom se najbolje snalaze sastavi kao što su Ventolin i Stray Dogg.

Lični favorit i u neku ruku najprijatnije iznenađenje ipak je subotički sastav Wooden Ambulance, sa divnom obradom pesme My Blue Wave nešvilskih autsajdera Lambchop. Ako neko razume gustu tugu i uvrnuti humor Kurta Vagnera i drugara, onda su to svakako pomalo spooky Subotičani iz Wooden Ambulance. Veoma ubedljiv dokaz da Amerikana ovde ima gde da pusti korene, i da pusta bačka ravnica lako može da zaliči na Arizonu ili Nevadu
Ukratko, ovo je idealna ploča za lenjo sunčanje na plaži ili pokušaje da ignorišete uzavreli grad. I popično i depresivno.