Sankcionisati

I ja sam nekada davno najpre saznao za to značenje. Sa prodorom pravnih izraza u naš nepravni život saznali smo da sankcionisati može značiti i kazniti.
Kako se to moglo dogoditi? Evo kako...

Čak i pokušaji brzopletih nestručnjaka za jezik da nađu srodne reči sa glagolom sankcionisati ovoga puta nas vode na pravi trag. Latinski pridev sanctus, koji znači sveti, nalazi se u nazivima svih geografskih pojmova koji su nazvani po svecima kao što su Sankt Peterburg, San Mikele, San Marino, Sanremo, Sankt Moric, Santjago di Čile, Santa Kruz itd.

Reč sankcionisati počiva na latinskom glagolu sancire, učiniti nešto svetim, blagosloviti, prihvatiti. Tu se negde krije i značenje reči sankcionisati i kao kažnjavati, zapravo prihvatiti izrečenu kaznu. Zato u rečnicima nalazimo sledeće stepenasto definisanje značenja reči sankcionisati: 1. prihvatiti neku akciju ili ponašanje; 2. prihvatiti zakon i 3. primeniti kaznu za neposlušnost, to jest sankcionisati kaznu, s tim što se u kontekstu, kad je to jasno, najčešće izostavlja imenica - kazna. Takvo dvostruko značenje registruju rečnici gotovo svih evropskih jezika.

Kada je svetska zajednica za vreme Miloševićevog režima primenila pravu zbirku sankcija protiv Srbije (po meni kontraproduktivnu, jer je produžila trajanje tog režima), mnogo štošta, a pre svega režim je svaljivao svoje promašaje na te sankcije. Taj izraz sankcije se toliko obilno ponavljao da nam je dojadilo njegovo spominjanje, bilo s razlogom ili bez razloga.

Da kod Slobodana Slavnića, preciznog statističara ovih NIN-ovih Reči nedelje, nisam našao da sam o imenici sankcije već pisao dva puta (1991 i 1992), možda bih toj reči posvetio ovu kolumnu i treći put. Ali ovako je bolje. Ovoga puta je reč o nestašnom dvoznačnom glagolu sankcionisati i razlozima njegove zbunjujuće dvosmislenosti.