Zreli za stečaj

Foto Dušan Milenković

Jedan od najžešćih kritičara ekonomske politike prethodnih vlada, uključujući i Dačićevu, Saša Radulović, inženjer elektrotehnike, preuzeo je funkciju ministra privrede u rekonstruisanoj Vladi Srbije, na iznenađenje dobrog dela javnog mnjenja. Kritičar besmislenog ulivanja subvencija u gubitaše, političkog upravljanja javnim preduzećima i zagovornik što manjeg mešanja države u privredu, sada bi, kako se očekuje, trebalo da preokrene sve negativne trendove i omogući brži privredni rast. Ekipu NIN-a novi ministar prima u dane vikenda, u još neopremljenom kabinetu, u koji se useljava.

Bio sam kritičar loše ekonomske politike od 2000. do danas. Vukli smo pogrešne poteze, nismo izgradili sistem i kada sam dobio ponudu da vodim ovaj resor i primenim neke stvari o kojima sam govorio, nisam imao nikakvu dilemu da li da to prihvatim, ovako za NIN Radulović obrazlaže motive za ulazak u Vladu.

U predizbornoj kampanji bili ste na liniji odbrane belih listića. Govorili ste - nula za nule. Sada ste sa nekim od tih nula u Vladi. Da li ste time izneverili ranije stavove i šta se promenilo u međuvremenu?

Mislim da se Srbija promenila od prethodnih izbora. Mnoge stvari su se promenile nabolje. Setite se gde smo bili pre godinu dana - od kosovskog problema za čije rešavanje je bila potrebna ogromna hrabrost, do pitanja borbe protiv korupcije i spornih privatizacija, pristupanja EU To su sve kapitalne stvari bez kojih nema ni ekonomskih reformi. Zbog tog pozitivnog kapitala, verujem Vučiću. Nakon razgovora sa njim, video sam da postoji dobro razumevanje toga koje su promene potrebne u ekonomiji. Oko toga smo se saglasili.

Mislite li da postoji saglasnost stranaka u Vladi, recimo SPS-a i PUPS-a da se nešto ozbiljno promeni u ekonomiji?

Postoji podrška Vlade. Vlada radi kao tim, to je jedino što je meni bitno. U ekspozeu smo napisali ključne stvari koje ćemo raditi, on govori o strateškom opredeljenju i mislim da postoji politička volja da se to i sprovede.

Kako stanje u privredi ste kao ministar nasledili?

Srpska privreda je u predstečajnom i stečajnom stanju. Izveli smo jako lošu privatizaciju, koja je trebalo da dovede do racionalizacije, povećanja produktivnost i veće privredne aktivnosti. Ništa od toga se nije desilo. Firme su privatizovane, uzeti su veliki krediti, iskorišćeni za kupovinu nekretnina, novac je izvlačen iz firmi preko povezanih lica, a operativni biznis se nije razvijao. Težina tih kredita je postala preteška za takav biznis i sad imamo veliki problem nelikvidnosti. Gro privrede više ne može da se zaduži, odnosno ne može ni da otplaćuje postojeće kredite.

Gde je rešenje za to?

Nivo problematičnih kredita je zvanično 22 odsto, jer banke raznim tehnikama to tako prikazuju, a nezvanično je oko 50 odsto. I banke u stečaju imaju veliki portfolio nenaplativih kredita, Poreska uprava ima ogromna nenaplativa potraživanja, dakle, ima mnogo izvora te nelikvidnosti. Najefikasniji način rešenja problema nelikvidnosti, odnosno kredita koji predstavljaju teret je konverzija potraživanja u vlasništvo kroz stečajni postupak. Kad to uradite, rasterećujete privredu, neki ljudi gube vlasništvo nad svojim firmama, privreda dobija novi prostor za rast, za uzimanje kredita. Takav model je potrebno sprovesti u Srbiji. Za to nam je potrebna izmena Zakona o stečaju, kako bi se olakšali stečajni postupci, da se stečaj koristi kao mehanizam ozdravljenja kao što se to radi na Zapadu. Stečaj nije smrt za preduzeće već sastavni deo tržišne ekonomije, služi za privredna društva, koja su upala u problem likvidnosti i daje dobar pravni mehanizma da se utvrdi ko su poverioci, kako da se restrukturira preduzeće tako da zdravi delovi prežive, a bolesni budu odstranjeni.

Šta će bankama, a posebno državi, koja je kod nas veliki poverilac, toliki gubitaši? Imate li procenu o kom broju preduzeća i kom iznosu se radi?

Radi se o ogromnim iznosima, ne mogu da kažem tačan broj. Bankama naravno ne trebaju takva preduzeća, kao ni državi. Međutim, postoji čitava industrija u svetu koja se bavi ovim problemom. To su veliki investicioni fondovi koji otkupljuju potraživanja od banaka i države, postavljaju nov menadžment i gledaju kako da sačuvaju taj biznis, koji će im tek na duži rok dati vrednost. Moramo u to uđemo jer drugog izlaza nemamo.

A likvidacija preduzeća?

Ako govorimo o 80 odsto privrede, onda ćete se složiti da to nije rešenje. To je veliki deo privrede. Tu su pre svega, velika i srednja preduzeća, većina ovih privatizovanih. Što se tiče malih preduzeća, problemi su drugačiji, tu se manje radi o opterećenosti kreditima, a više o nerazumnom poreskom sistemu, koji ih guši.

Da se vratimo na velike. Jedan od njih je i Simpo, koji je podržavljen zbog duga i to po vrednosti akcija 50 puta većoj od tržišne, uz sve beskamatni kredit Vlade. Da ste postali ministar nedelju dana ranije, da li biste to uradili?

Kod takvih konverzija je bitno da se uzmu u obzir svi poverioci i da se napravi dobar obračun vrednosti potraživanja za kapital. Koliko je to urađeno ili nije, u ovom trenutku ne znam. Ali konverzija se još nije desila, potpisan je samo protokol o tome, a u narednih nekoliko meseci Simpo mora da uredno plaća obaveze da bi se sporazum realizovao. Ako toga ne bude, blokada računa se ponovo vraća.

Niste odgovorili da li biste i vi podržavili Simpo na ovaj način?

Simpo je bio više gašenje požara, a moja ideja je da se ne bavim gašenjem požara na jednoj ili drugoj strani već da se uspostavi sistem, dovoljno širok da može da pokrije sve takve slučajeve. Ipak, postoje neke nasleđene stvari i to će ponegde morati da se radi. Kurs se ne može promeniti od danas do sutra. Razlika je u tome da znate kuda ste pošli i imate prolazna vremena za to. A rešenja moraju da budu sistemska i da važe za sve.

Rekli ste da privredu muče nerazumni porezi. Najavljujete poresku reformu. Šta će ona konkretno predviđati?

Ideja je da se značajno smanje nameti na rad, koji su glavna prepreka za zapošljavanje. Ako neko zaradi 300 evra, a od toga 120 treba da plati državi, to je nerazumno i ne postoji poreska policija na svetu koja može da utera takav porez. Ranije sam govorio o 30 odsto rasterećenja i to progresivno, znači onima koji zarađuju manje još više od toga, a onima koji zarađuju više manje od toga. Zašto? Da bismo ušli u sistem u kome zapošljavanje na crno nije isplativo, nema velike dobiti od toga i niste konkurentniji od onoga ko zapošljava po zakonu. To je važno ne samo zbog sive ekonomije. Ako pogledate jednog proizvođača i jednog uvoznika, koji prodaju isti proizvod, proizvođač ima mnogo veće troškove rada od uvoznika. Smanjenjem nameta na rad, činite proizvođača konkurentnijim. Takođe se smanjuje potreba za subvencionisanjem investitora zato što će poreski sistem biti postavljen konkurentno u odnosu na okruženje. Znači, sa koje god strane gledamo tu meru, ona je pozitivna za privredu.

Kad govorite o rasterećenju, da li mislite na smanjenje poreza na zarade, na doprinose ili oboje, jer je Dinkić smanjio porez na zarade sa 12 na 10 odsto, ali je zato povećao penzijske doprinose sa 22 na 24 odsto. Šta novo predlažete?

Takva vrsta mera nije rasterećenje rada. Smanjuje se jedno, a povećava drugo, pa je to privrednicima došlo skoro na isto. Uštede se mere u dinarima. Mora da dođe do značajnog smanjenja ukupnog opterećenja, a da li je to porez na zarade, jedan doprinos ili drugi, nije toliko bitno za privredu.

Ali je bitno koliko će se povećati rupa u budžetu i da li će više biti oštećena republika ili budžeti lokalnih samouprava.

Još je rano da govorim o tome, rade se računice . Ali rasterećenje rada će biti značajno.

Možete li makar da kvantifikujete značajno? Je l` to tih 30 odsto?

Voleo bih da bude toliko, ali to će zavisiti i od stanja finansija. Dugoročno gledano to će sigurno biti toliko, a kojom dinamikom će se do toga doći, još procenjujemo.

Kad neki porez smanjujete, nešto drugo morate da podignete. Šta je to drugo i koga će najviše zaboleti?

Tačno je da nakon smanjenja nameta na rad ostaje problem kako nadomestiti manjak prihoda i o tome pričamo sa Ministarstvom finansija. Gledamo neke druge poreske prihode, poput poreza na imovinu, kapital i na kraju, ako je potrebno, i na potrošnju. To trenutno vagamo.

Hoćete li podizati stope PDV-a ili akcize?

Zasada ne mogu više o tome da kažem.

Bez obzira na to da li podižete porez na imovinu ili PDV, to će biti vrlo nepopularno i pogodiće širok sloj stanovništva. Hoće li oko toga biti saglasnosti u Vladi?

Postoji saglasnost oko toga da teret neće podneti oni koji su socijalno ugroženi ili zarađuju manje od proseka. Naravno, nepopularno je podizati bilo koji porez i svaka poreska promena će nekoga pogoditi. Pogodiće uvoznike, razne lobije i to ne možete izbeći. Ako recimo dođe do povećanja poreza na imovinu, sve firme, koje imaju značajnu imovinu, buniće se protiv toga. Ali će svi oni koji zapošljavaju ljude osetiti poresko olakšanje bez obzira na to da li imaju imovinu ili ne. Zato što će smanjenje nameta na rad biti najveće, a efekat na sve koji zapošljavaju pozitivan.

Kad će poreska reforma stupiti na snagu?

Od Nove godine će biti sigurno promene poreskog sistema tako da zapošljavanje bude jeftino. Zapošljavanje će biti ključno merilo uspeha ove vlade. Svi drugi pokazatelji mogu biti ovakvi ili onakvi, dobri ili ne, ali ako ne dobijemo zapošljavanje nismo ostvarili svoje ciljeve.

Šta vam je cilj, da oborite stopu nezaposlenosti sa 24 odsto na koliko?

Prvi cilj je da siđemo ispod 20 odsto i to što pre.

Osim smanjenja nameta na rad i pitanja likvidnosti, šta će vam još biti prvi koraci?

Prioriteti će biti i završetak giljotine propisa kako bi se pojednostavile i skratile procedure. Planiramo i izmenu Zakona o radu tako da se pojednostavi otpuštanje radnika, ali i reši pitanje otpremnina. Nerazumno je da se otpremnina plaća za ukupne godine radnog staža jer to direktno vodi tome da niko ne zapošljava ljude koji imaju više od 50 godina zato što imaju puno staža. To je bila mera koja je trebalo da ih zaštiti, a u stvari je kontraproduktivna. I naravno tu je pitanje poslovanja javnih preduzeća. Insistiramo na profesionalizaciji, a ne na departizaciji menadžmenta.

Da li to podrazumeva konkurs za izbor direktora?

Apsolutno da, i to smisleni, gde planovi rada treba da budu javno objavljeni. Potrebna je i veća uloga Nadzornog odbora, kontrola ostvarenih rezultata i mora da dođe do korporatizacije.

Znači li to da nam trebaju izmene novog zakona o javnim preduzećima, koji smo dobili pre manje od godinu dana?

Zakon je veliki korak napred, ali nije do kraja. Potrebno je menjati još neke stvari, što ne znači da treba da čekamo novi zakon da bismo radili bolje.

Kako gledate na poslovanje Srbijagasa, koje je vrlo problematično? Firma ima ogromne gubitke, a nemamo konkurs za izbor direktora, koji je trenutno politička ličnost.

Srbijagas mora da se restrukturira. Došlo je do povećanja cene gasa i sa njim to preduzeće ne bi smelo da ima gubitke. Tu sam potpuno saglasan sa ministarkom energetike. I naravno, i u tom preduzeću mora da se sprovede profesionalizacija, u skladu sa zakonom.



Hoćete li smanjiti ogroman broj zaposlenih u javnim preduzećima?

Nemamo dobar sistem socijalne zaštite i jako je teško sprovesti agresivno restrukturiranje i racionalizaciju bez njega. Prvo ćemo napraviti dobar sistem socijalne zaštite, koji je preduslov za racionalizaciju. Na to nećemo dugo čekati jer do racionalizacije mora brzo da dođe. Već tokom 2014. biće promena, a dugoročan cilj jeste ozbiljna racionalizacija.

Šta ćete sa Železarom Smederevo, koja pravi državi gubitke od 130 miliona evra godišnje?

Prvo moramo da sagledamo stanje i damo predloge. Pominjalo se da su Fijat i neki drugi investitori zainteresovani. Videćemo, ali ovakvo stanje je neodrživo i ne može da traje. S druge strane, ceo grad zavisi od te fabrike i to se mora gledati i u tom kontekstu, dakle pre svega u smislu dobre socijalne zaštite. Jedno je sigurno, nećemo gurati glavu u pesak.

Treba li prodavati Telekom?

I tu treba da se završi korporatizacija i profesionalizacija. Moguća rešenja su strateški partner ili dokapitalizacija. Koja tačno strategija će biti odabrana, ne mogu da kažem, to je pitanje za celu Vladu, ali moramo Telekom učiniti konkurentnim. Da bi se Telekom održao na tržištu mora da dođe svež kapital, a on neće doći od države.

Pre ministarskog mandata zalagali ste se za aranžman sa MMF-om, zamrzavanje plata i penzija. Jeste li i dalje pri tom stavu i hoće li politika štednje biti politika ove vlade?

I dalje smatram da moramo da štedimo. U takvoj smo situaciji da je to apsolutno neophodno. Tačno kako, gde i koliko je pitanje na koje ćemo odgovor dati u novom budžetu za 2014.

Vraćam vas na štednju zato što nam je nakon ekspozea ostalo potpuno nejasno ko će i na čemu štedeti?

Do kraja oktobra ćemo imati predlog budžeta za narednu godinu i tada ćemo imati odgovor na sva ta pitanja.

Sve što govorite je na dugom štapu - racionalizacija kad se stvore preduslovi, gašenje gubitaša nakon stvaranja boljeg sistema socijalne zaštite, subvencije nastavljamo jer su već preuzeta obaveza Šta to znači za budžet naredne godine, hoće li se on potpuno raspasti usled smanjenja poreza, a bez drugih dovoljnih mera?

Situacija je zaista teška, ali ćemo tražiti najbolje rešenje. Na dužnosti sam svega nekoliko dana i pokušavam da vam kažem strateška opredeljenja Recimo, da država smanji učešće u privredi.

Preuzimanjem Simpa?

Kod Simpa pitanje preuzimanja nije glavno već samo da li je deo sistemskog rešenja za nenaplative kredite ili ne.

Javnosti se čini da su izbori vrlo blizu. Strepite li da ćete biti prelazno rešenje do nekih novih izbora?

Time se zaista uopšte ne bavim. Moj zadatak je da uradim stručne stvari, posvećen sam tome i radim kao da će Vlada trajati naredne četiri godine. Ne mogu da se bavim spekulacijama. Ali ništa od toga me ne zaustavlja da radim ono što smo se dogovorili i ono što je u interesu građana Srbije.

Ako budete mogli da sprovedete dobar deo ovoga o čemu smo govorili, u kom roku bi privredi trebalo da bude bolje?

Ako uspemo da sprovedemo do kraja godine poresku reformu, da načnemo pitanje likvidnosti privrede, da se uradi giljotina najvažnijih propisa koji koče privredu i da uvedemo profesionalni menadžment u javna preduzeća, već 2014. će se osetiti napredak. Razumem da građani ne veruju i to je sasvim prirodno jer su poučeni iskustvom svih ovih godina do sada. Ne očekujem da se prvo građani promene, to mora da učini prvo država i da pokaže novo i drugačije lice. 

Novi tim

Ko će biti u vašem timu i da li je tačno da pregovarate sa Vladom Gligorovim, Nebojšom Katićem, Milanom Kneževićem?

Još sam u razgovorima sa nekim ljudima i ne mogu ništa da kažem o tome. Za sada su tu Miroslava Milenović iz Saveta za borbu protiv korupcije, Dušan Vasiljević, konsultant Naleda, ekonomista Aleksandar Stevanović, Ana Trbović, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka...

Manje subvencije

Subvencije su kada bacate stotine miliona evra u propala preduzeća s korumpiranim menadžmentom, koji kupuje lokomotive preko butika ili kada dajete pare poreskih obveznika nekim građanima da povoljnije kupe auto, izjavili ste ranije za NIN. Ipak, nastavljate sa subvencijama. Šta se u međuvremenu promenilo u vašim stavovima?

Ništa se nije promenilo u mojim stavovima. Jedno je pitanje cilja, a to je da nema subvencija, a drugo je pitanje dinamike kojom možete do tamo da stignete. Strateško opredeljenje države je da se subvencije postepeno smanjuju dok se ne ukinu u potpunosti.

Do kada?

Ne mogu da dam rokove, trenutno skeniramo stanje, ali gledaćemo da koristimo druge oblike subvencionisanja, pre svega smanjenje tereta na rad.

Koje ćete subvencije prvo smanjivati - za nova radna mesta, za državne gubitaše i hoće li neke od tih stavki biti manje već u budžetu za 2014?

Napravićemo program izlaska iz subvencija. Naravno, moramo da poštujemo sve preuzete obaveze, a ima ih dosta. Bili bismo neozbiljni ako bismo menjali već dogovoreno. Ipak, već u budžetu za narednu godinu videćete da će subvencije putem direktnog davanja novca biti smanjene.