Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   17.07.2019. 05:28
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
У сусрет НИН-овој награди
Време романоманије

Нисам циник, поштујем истинску списатељску потребу, волим књиге, не могу да замислим живот без њих, али и ове године крајем децембра, читајући 155. роман и листајући роковник испуњен забелешкама о прочитаном, у потпуности се слажем са исказом јунака једног од тих романа: - Дође ми да множини писаца кажем: „Престаните да пишете! Престаните, у име закона!“



Међутим, оно што је допуштено књижевном јунаку, незамисливо је да изусти књижевни критичар. Јунак је по дефиницији апсолутно слободан јер је креација пишчеве уобразиље, чак и када је дословно преписан из живота. А критичар је, посебно када жирира, рекапитулира одређени период, прави синтезе или успоредбе, барем по мишљену свих аутора и већине читалаца, свима нешто дужан: да чита и глупости, да доказује и ноторне чињенице, да аргументује своје мишљење чак и о делима у којима аутор није показао ни писменост, а камоли друга књижевна умећа. У поређењу са ауторима, његова је слобода условна, а одговорност неупоредиво већа.

Читајући у континуитету четврту, а у досадашњем раду шесту годину све што доспе у НИН (а доспело је и десетак књига које суштински нису романи), сматрам да је 2013. година, гледано у целини, наставак хиперпродукције романсијерске просечности, па и више и горе од тога, убрзано кретање силазном путањом ка обесмишљењу и обезвређењу ове старе, виталне и популарне књижевне врсте. При томе, више не сматрам необичним нити опасним појављивање стотинак аматерских, безначајних покушаја да се постане писац (жив се човек на све навикне, па и на то да, одбијањем сваке године да две трећине продукције уопште сматра лепом књижевношћу, вероватно задобије барем хиљаду непријатеља!), али мислим да је за нашу књижевност врло озбиљна, па и алармантна ситуација када писци од имена и угледа, са респектабилним делом иза себе, олако „пусте у свет“ нову књигу, вероватно и сами свесни да је журба у тим стварима лош савезник. И те како разумем да друштвена клима, економска ситуација, интереси и притисци логике издавачке индустрије, читалачки укус који враћа у моду тривијалне жанрове, као и свеприсутни терор кича и приземне забаве најмање погодују добрим писцима. Али управо су они, на дуге стазе и уз личну жртву, брана и отпор свему наведеном.

Свака је година прича за себе, што се боље види са дистанце него док смо у њој. Немајући луксуз дистанце, не преостаје нам друго него да у раду испољимо истрајност  у очувању критеријума и вагању нијанси. Задовољна сам када се у тростепеним изборима, између осталог, види ширина и разноврсност у тематском, стилском и поетичком смислу, несводивост на било какав преовлађујући модел мишљења и приповедања.
Разлике између најбољих у 2013. нису велике, а очигледније су у поређењу са берићетнијим годинама. Ово је (уз тим драгоценије изузетке) година скромног или никаквог стандарда, баш као и у свему другом.



Љиљана Шоп



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Млађан Динкић, лидер УРС

И док сам ја био у влади и када нисам, суштински владина политика била је цик-цак политика, јер није било храбрости и воље да се постигну најважнији циљеви.

Прочитајте све мисли
bg