Vreme romanomanije

Međutim, ono što je dopušteno književnom junaku, nezamislivo je da izusti književni kritičar. Junak je po definiciji apsolutno slobodan jer je kreacija piščeve uobrazilje, čak i kada je doslovno prepisan iz života. A kritičar je, posebno kada žirira, rekapitulira određeni period, pravi sinteze ili usporedbe, barem po mišljenu svih autora i većine čitalaca, svima nešto dužan: da čita i gluposti, da dokazuje i notorne činjenice, da argumentuje svoje mišljenje čak i o delima u kojima autor nije pokazao ni pismenost, a kamoli druga književna umeća. U poređenju sa autorima, njegova je sloboda uslovna, a odgovornost neuporedivo veća.

Čitajući u kontinuitetu četvrtu, a u dosadašnjem radu šestu godinu sve što dospe u NIN (a dospelo je i desetak knjiga koje suštinski nisu romani), smatram da je 2013. godina, gledano u celini, nastavak hiperprodukcije romansijerske prosečnosti, pa i više i gore od toga, ubrzano kretanje silaznom putanjom ka obesmišljenju i obezvređenju ove stare, vitalne i popularne književne vrste. Pri tome, više ne smatram neobičnim niti opasnim pojavljivanje stotinak amaterskih, beznačajnih pokušaja da se postane pisac (živ se čovek na sve navikne, pa i na to da, odbijanjem svake godine da dve trećine produkcije uopšte smatra lepom književnošću, verovatno zadobije barem hiljadu neprijatelja!), ali mislim da je za našu književnost vrlo ozbiljna, pa i alarmantna situacija kada pisci od imena i ugleda, sa respektabilnim delom iza sebe, olako puste u svet novu knjigu, verovatno i sami svesni da je žurba u tim stvarima loš saveznik. I te kako razumem da društvena klima, ekonomska situacija, interesi i pritisci logike izdavačke industrije, čitalački ukus koji vraća u modu trivijalne žanrove, kao i sveprisutni teror kiča i prizemne zabave najmanje pogoduju dobrim piscima. Ali upravo su oni, na duge staze i uz ličnu žrtvu, brana i otpor svemu navedenom.

Svaka je godina priča za sebe, što se bolje vidi sa distance nego dok smo u njoj. Nemajući luksuz distance, ne preostaje nam drugo nego da u radu ispoljimo istrajnost u očuvanju kriterijuma i vaganju nijansi. Zadovoljna sam kada se u trostepenim izborima, između ostalog, vidi širina i raznovrsnost u tematskom, stilskom i poetičkom smislu, nesvodivost na bilo kakav preovlađujući model mišljenja i pripovedanja.
Razlike između najboljih u 2013. nisu velike, a očiglednije su u poređenju sa berićetnijim godinama. Ovo je (uz tim dragocenije izuzetke) godina skromnog ili nikakvog standarda, baš kao i u svemu drugom.