Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   14.10.2019. 01:48
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
У сусрет НИН-овој награди
Топла зима

Хајде да, овог пута, не почнемо баш сасвим очекивано. Да не поновимо, више пута претходних година истицану, слику/представу кретања савремене књижевности у уском кругу.



Хајде да не кажемо да је ово била слаба година за српски роман. То се већ рашчуло. А ситуација кризе је ионако наша свакидашњица. Хајде да кажемо како је продукција романа и даље несразмерно велика, а њихова књижевно-уметничка вредност сразмерно невелика. Хајде да кажемо да је ове године у српској књижевности највише најбољег дала приповетка, прича. А не поезија. А поготово не роман.

У савременом роману, пренасељеном острву које популационо расте, видна је обнова приче. Обнова стваралачког поверења у чисто, наративно приповедање. То је, на тематском плану, пред читаоца извело слику ситуације широког поља непосредне савремености и нешто даље прошлости. А потом је, таквом тематском избору у градњи слике света, мотивисано саображавана читава лепеза стваралачких поступака. И то од оних који се исцрпљују у ангажованом, хуморном и иронијском коментару и гротескном и фантастичком преображењу, до оних који су окренути историчности, социјално-политичкој занимљивости и актуелности сижетираних догађаја. А на различита метафикцијска варирања и осциловања између референцијалних тема, наши су читаоци одавно навикнути. Кроз њих они могу да распознају стваралачко активирање различитих стратегија (пост)модернизма - још живих у нашој живој књижевности. Нема, дакле, ничег епохално новог, ни великог, у савременом српском роману. Нема, ето, ничег великог у нашем савременом роману, али има лепих новина, малих креативних помака, значењских продора и прибира. Једноставно: има смисла и лепоте. Има вредности. А те вредности нису сасвим мале, узгредне и безначајне. Оне су потврда виталности жанра, који се често меша и претапа са другим жанровима у којима се може лепо причати. Али су, истовремено, оне потврда и креативне упорности и умећа у настојању да се освоји сопствени глас; препознатљиво место и углед у бројној фамилији романсијера. Жив је наш роман. Жив!

А шта је то занимљиво, необично, добро? Чудно је и занимљиво, чак симптоматично, то да нема доброг романа који је, уочи његове стогодишњице, посвећен Великом рату. А необично то да су неке премијере баш успеле. Такви су романи: Јулијана Тамаша, Милоша Живковића, Горана Гоцића. И то је добро и потенцијално најбоље ове године. Ово је била година добра за нове романсијере.

Али су ове године занимљиве и ваљане романе написали и: Владислава Војновић, Слободан Владушић, Милета Продановић, Гордана Ћирјанић, Милош Латиновић, Драган Јовановић Данилов, Соња Атанасијевић, Милован Станковић, Срђан Срдић, Берислав Благојевић...
Опет читаво туце романа које вреди читати. И то неке због идејне и идеолошке вредности њихове фикцијске пројекције: успелог захвата у било свакодневице, уверљиве приче и реторичких партија и обрта, друге због морфолошких иновација и варијација, фрагментарних језичко-стилских узлета, мисленог уопштавања, хуморних просева, поетског усијања... Тек, уз мало доброг настројења и ова зима, свему упркос, може да постане зима нашег читалачког задовољства. Нека, онда, и буде тако.



Милета Аћимовић Ивков


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Млађан Динкић, лидер УРС

И док сам ја био у влади и када нисам, суштински владина политика била је цик-цак политика, јер није било храбрости и воље да се постигну најважнији циљеви.

Прочитајте све мисли
bg