Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   22.08.2019. 12:19
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Tом Рахман, писац
Светло из фрижидера

Писац хит романа говори о Имперфекционистима и редакцијама којих више нема



Издавачка кућа Бука објавила је роман Имперфекционисти Тома Рахмана, књигу која се нашла на листама најбољих издања по мишљењу Њујорк тајмса, Вашингтон поста и Амазона. Преведена је на петнаест језика и продата у више од милион примерака. Имперфекционисти говоре о судбинама новинара који раде за енглески лист са седиштем у Риму.

Када сте први пут помислили: требало би да напустим новинарство и почнем да пишем прозу?

Као дечак желео сам да будем филмски редитељ. У књижевност сам се заљубио док сам био на Универзитету Торонто. Тамо сам први пут покушао да пишем кратке приче и да сањам како ћу једног дана објавити роман. Да бих спровео у дело такав план, провео сам године сакупљајући искуства као репортер, живећи у различитим земљама. Кад је требало да напуним тридесет, напустио сам новинарство.

Свако поглавље романа говори о другом члану редакције. Како сте дошли до овакве форме?

Прво сам осмислио разне ликове и различите приче. Али, желео сам да напишем роман, не збирку кратке прозе. Зато сам тражио заједничку поставку која би обухватила све наративе. Новинарство, свет који добро познајем, чини се посебно интересантним, с обзиром на драматичне промене које су задесиле индустрију. Како бих заједно зашио одвојене приче, препричао сам историју новина у којима раде моји јунаци, постепено преводећи њихов пад из прошлости у садашњост.

Једна јунакиња романа мора да склопи Рубикову коцку уколико жели да прочита очеву поруку. Читање ваше књиге личи на сличну игру?

Надам се да не личи превише на Рубикову коцку, јер никада нисам успео да је склопим до краја. Излудела би ме после три минута! Волим да мислим о књизи као о слагалици коју једноставно склопите окрећући странице.

Постоји сцена у којој стари новинарски вук не затвара врата фрижидера да би видео у мраку. Данашње редакције изгледају као да их гледате кроз отворена врата фрижидера...

То су данас често тиха места. Велики канцеларијски простори са флуоресцентним осветљењем и неколико убледелих службеника који жваћу грицкалице. Нажалост, новинске редакције могу да буду тужна места. Криза у новинама значи да се од новинара више очекује, а да му се, у исто време, даје мање ресурса.

У позадини приче проналазимо стварне личности, актуелне догађаје, политичаре. Колико је важно да се проза наслања на документарно?

Језгро књиге чине измишљени ликови. Шта се догађа с њима након што напусте редакцију, шта је с њиховим приватним животима... Али, ја сам желео да понудим читаоцима и аутентичан увид у свет светских медија, нарочито у доба овако радикалних промена. Реч је о роману о људима без корена, али о роману укорењеном у садашњости.

Лик Артур Гопал пише некрологе, неко му каже да изгледа као погребник који долази да узме меру. Да ли ваш роман узима меру старом типу новинарства?

Када сам писао Имперфекционисте, једна врста новинарства је нестајала. Надам се да сам написао књигу која ће погодити људе без обзира на нови контекст. Срећан сам уколико ми је пошло за руком да сачувам мали снимак избледелог света који је тако дуго био део наше културе.

Колико се ваш живот променио? Како је изгледао радни дан док сте били новинар, како сада када сте књижевник?

Кад сам био новинар, реаговао сам на догађаје. Када сам радио као уредник, реаговао сам на рокове. Сад кад сам писац, не морам да реагујем. Морам да иницирам, придржавам се строгог распореда, читам и пишем онолико сати колико могу. Срећан сам када ме радни дан исцрпи. Постајем џангризав када време прође у лењости. То ме учи да радим колико могу.

Ускоро излази ваша нова књига?

Зове се Успон и пад великих сила. Говори о књигама, путовањима и последњих педесетак година светске историје.



Мића Вујичић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg





Прочитајте све мисли
bg