Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   26.10.2020. 10:14
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 

 

Роман године

2017. Дејан Атанацковић Лузитанија

Жири, који је радио у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник), на седници одржаној 8. јануара 2018, од девет наслова из ужег избора, одабрао је пет романа за финале. Ради се о делима Сродници Јовице Аћина, Горгоне Мире Оташевић, Лузитанија Дејана Атанацковића, Данас је среда Давида Албахарија и Сребрна магла пада Срђана Срдића.

 

64. добитник НИН-ове награде критике за најбољи роман године био је Дејан Атанацковић. За „Лузитанију“ су гласали Тамара Крстић, Зоран Пауновић и Михајло Пантић, док је Божо Копривица гласао за роман Мире Оташевић, а Јасмина Врбавац за књигу Срђана Срдића.

 

На конкурс је стигло 179 наслова.

 

Почињете роман цитатом Петра Кочића којег је недавно играо Игор Ђорђевић у ТВ филму Горана Марковића Слепи путник на броду лудака. И ваш роман и Марковићев филм смештени су у исту болницу о којој годинама није било речи. Тај „дом за с ума сишавше“ с почетка века и то напрасно интересовање за њега изгледа као увод у свеопште лудило које ће обележити потоње године и деценије? Како коментаришете да два медија имају исто место догађаја у тако кратком временском периоду? упитао је лауреата Драган Јовићевић, уредник редакције за култуту недељника НИН.


Дејан Атанацковић: Гледао сам филм Горана Марковића, који је емитован баш негде у време када сам
Лузитанију приводио крају, па сам био мало и забринут да ће доћи до неких преклапања, али то је био ипак један сасвим другачији приступ. Разлози су вероватно сасвим практичне природе, наиме, већ више година су актуелне разне годишњице Првог светског рата, па самим тим и теме које се тичу тог времена. И директан повод, не за мој роман већ за причу од које ће касније роман настати, било је, заправо, учешће на једној изложби посвећеној Првом светском рату. Докторова кула је, притом, пример једног односа према прошлости: јединствена зграда која пропада усред круга болнице, у центру Београда, а која је део једне медицинске историје, напуштена и заборављена. А реч је о првој психијатријској клиници на овим просторима, притом по свој прилици врло напредној. Та прошлост мало кога занима. Није довољно употребљива за промоцију патриотизма. А што се тиче „лудила“ потоњих деценија, више бих волео кад би се та болница симболички повезала са истрајавањем оног најрањивијег, најмање брањеног, запуштеног и заборављеног, усред многих неодрживих стања која ће обележити 20. век све до наших дана.0



Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Горан Весић заменик градоначелника Београда

Биће новогодишње расвете, спремамо се за дочек и желимо да га организујемо, али доктор (епидемиолог Предраг Кон) ће одредити ко ће да пева.

Прочитајте све мисли


 
Услови коришћења | Terms of use
eNIN iPad
НИН online
Copyright © 2006