Роман године

Владимир Табашевић је 65. добитник НИН-ове награде. Одлуку је донео жири који је радио у саставу Тамара Крстић, Бранко Кукић, Иван Миленковић, Марјан Чакаревић и Зоран Пауновић (председник).

У најужем избору за 65. НИН-ову награду били су и романи „Прекасно“ Бранке Криловић, „Одустајање“ Јелене Ленголд, „Ухвати зеца“ Лане Басташић, „Десети живот“ Саше Савановић и „Београдски трио“ Горана Марковића.

Бранко Кукић, Марјан Чакаревић и Зоран Пауновић гласали су за роман Владимира Табашевића. Тамара Крстић гласала је за дело Лане Басташић, а Иван Миленковић дао је свој глас Горану Марковићу.

На конкурс је стигао 201 наслов.

„Моја централна преокупација садржана је у посвети романа: `Нама, који смо учили матерњи језик за време рата, често без матере, јежили се` – рекао је Владимир Табашевић у разговору са Стефаном Славковићем, новинаром НИН-а. „У роману све време постоји суптилна језа, тишина, што потиче из мог сећања које мислим да је прилично веродостојно. Стасавајући у ратним околностима, не до краја свестан озбиљности и опасности, имао сам здраво, знатижељно, детиње расположење према језику. Речи су ме интересовале и хтео сам да разговарам с одраслима као инстанцама које су тад могле да ми објасне језик. У њиховим одговорима је често била садржана и једна активна ћутња о свему што се догађа. Неминовно је да ти се чињеница одрастања у ратним околностима прикаже у језику и сећању. О рату се у књизи експлицитно говори тек у неколико епизода, а остало време се говори о надању да се неће десити оно што се већ десило. Рат. `Неће ваљда`, каже се, а људи навелико губе домове и животе. С друге стране, генерације које данас стасавају се ни бомбардовања не сећају и надам се да неће бити оптерећене као што смо били ми.“