Роман године

Године 1972. објављено је "четрдесетак романа" а у ужем избору нашли су се: Данило Киш: "Пешчаник" и Александар Тишма: "Књига о Бламу".

Одлуку о добитнику донео је жири у саставу Велибор Глигорић (председник), Милош И. Бандић, Игор Мандић, Драшко Ређеп, Ели Финци и Петар Џаџић (седми члан жирија Мидхат Бегић био је спречен да узме учешћа у његовом раду).

НИН 4. марта, 1973. доноси разговор са Данилом Кишом у којем, поред осталог, одговара и на питање о награди:

Ви сте један од најмлађих добитника НИН-ове награде, уз то је добијате после Црњанског. &Сцарон;та то говори о литератури овог језика?

- Дозволите да уместо директног одговора кажем неку реч сумње, а да при том поверујете да је та сумња не само метафизичке природе него и део мог погледа на свет литературе, на свет писане речи уопште. И да поставим једно питање, које, мислим, прогони сваког писца, питање што га је Крлежа формулисао овако: "&Сцарон;то представља једна осамљена књига на овом свијету данас, па била она, доиста вриједна да буде објављена?" И да одговорим, заједно с њим: "Мање од једне осамљене капљичице у Амазони". Наравно, једна књижевна награда, са угледом који ужива ова која је мени додељена, може подићи око књиге и око њеног писца извесну, како се то каже, прашину, прашину која ће се као све прашине овог света једног дана слегнути, а књига ће живети свој живот, усамљенички, случајни, као што га живе све књиге, а осама око ње (и њеног писца) биће тада још већа, тишина још стравичнија. Јер, уверен сам, Гутенбергова се галаксија над нашим небом полако гаси, скоро видљива голим оком на звезданом небу, а да се до нас њено зрачење још није честито ни пробило. На данашњем вашару европског књижевног тржишта књиге се нажалост још могу најлакше валоризовати управо наградама, и тако издвојити из безимене масе големе књижевне продукције, а да се при том често заборавља на судбине других књига, хиљаде других књига, исто толико добрих (или исто толико лоших, свеједно), као и те награђене. Стога је данас, поготово у нас, због те равнодушности коју носи механизам тржишта и индиферентности, писати књиге ствар достојна поштовања и дивљења, утолико пре што се данас у нас пишу добре књиге, што на овом језику имате читаво богатство прозне продукције и жанровске изнијансираности.

НИН од 29. октобра 1978. доноси информацију о писму Данила Киша којим се одриче НИН-ове награде. Редакција је Кишов гест разумела као "протест против објављивања у НИН-у текстова који су оспоравали њега и његов "Час анатомије".