|
|
 |
| Роман године |
2005. Миро Вуксановић "Семољ земља"
У ужем избору нашли су се романи: Давид Албахари: „Пијавице“, Миро Вуксановић: „Семољ земља“, Сања Домазет: „Ко плаче“, Саша Илић: „Берлинско окно“, Милица Мићић-Димовска: „Уточоште“, Горан Милашиновић: „Апсинт“ и Мирјана Новаковић: „Johann's 501“.
После неколико кругова гласања, у најужи избор ушли су романи Давида Албахарија „Пијавице“ и Мира Вуксановића „Семољ земља“. За роман Давида Албахарија гласали су Тихомир Брајовић и Душан Маринковић, а за роман Мира Вуксановића Александар Јерков, Иван Негришорац и Петар Пијановић, те је жири одлуку донео већином гласова.
„Дело Мира Вуксановића део је једне веће целине, коју поред награђеног романа чини и раније објављена `Семољ гора`. У овим романима, који су на самој граници романескног облика, специфичним средствима дочаран је један свет у ишчезавању. Фрагментаризација романа, текст дат као у каквом речнику, приповедање сведено на одреднице и кључне речи имагинарног и стварног завичаја, све су то одлике које одређују „органску форму” овог нестајања. Митски свет, један бивши епски простор са архајском дубином, крцат трагичким симболима, дакле далеку изворност и снагу саме земље и постојања, роман чува и гради у речима и језику, а ускраћује у причи и ликовима. Роман `Семољ земља` Мира Вуксановића сједињује врлине традиције и прошлости са савременошћу и новим поетичким могућностима, што га издваја из овогодишње продукције“, наводи се у саопштењу жирија.
|
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Александар Јовановић Ћута, народни посланик
Драго ми је да председник прима јефтине поклоне од колега државника. Једино што тај сат иде уназад, јер се Србија већ десет година креће уназад.
Прочитајте све мисли  |
|
|
