|
|
 |
| Роман године |
2006. Светислав Басара "Успон и пад Паркинсонове болести"
У финалу су се нашли романи „Успон и пад Паркинсонове болести“ Светислава Басаре, „Комо“ Срђана Ваљаревића, „Мост“ Зорана Живковића, „Четири зида и град“ Звонка Карановића и „Емилија Лета“ Мирјане Митровић.
За роман Светислава Басаре гласали су Влајчић, Брајовић и Тонтић, док су преостала два члана жирија своје гласове дали роману „Емилија Лета“ Мирјане Митровић.
Жири су чинили Милан Влајчић (председник), Александар Јовановић, Тихомир Брајовић, Стеван Тонтић и Слободан Владушић.
Када сте прижељкивали ово признање – упитала је Радмила Станковић лауреата Светислава Басару у традиционалном разговору за НИН.
- Када сам имао први озбиљан роман у конкуренцији. Била је то „Фама о бициклистима“, јер сам сматрао да је тај роман дорастао за НИН-ову награду. Али, тада је нисам добио.
Будите искрени, јесте ли сада очекивали НИН-ову награду за „Успон и пад Паркинсонове болести“?
- Искрено, нисам. То моје недобијање НИН-ове награде постало је нека врста традиције и није било разлога да мислим да ћу је добити после двадесет година када је већ нисам добио за неке књиге које су можда и боље од ове за коју сам награђен.
Шта сте радили када вам је председник жирија Милан Влајчић јавио срећну вест?
- Гледао сам на телевизији „Форе и фазоне“. Одмах сам се наврат-нанос спремио и отишао у Алфа банку.
И сви су видели да сте било веома срећни због награде?
- Нормално да сам био срећан. Не кријем задовољство јер сам сачувао још мало непосредности. Када сам расположен, то се види, када сам нерасположен – и то се види.
|
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Александар Јовановић Ћута, народни посланик
Драго ми је да председник прима јефтине поклоне од колега државника. Једино што тај сат иде уназад, јер се Србија већ десет година креће уназад.
Прочитајте све мисли  |
|
|
