У жири улазе Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев и Горан Коруновић. Марија Ненезић и Теофил Панчић одлучују о најбољем роману још ове године

С обзиром на то да је тројици чланова истекао мандат, Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев и Горан Коруновић ушли су у нови сазив НИН-овог жирија. Теофил Панчић и Марија Ненезић бираће најбољи роман и током 2022.

Жарка Свирчев је научна сарадница у Институту за књижевност и уметност у Београду. Основне и мастер студије завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду, а докторирала на Филолошком факултету у Београду. Академска сфера интересовања су јој феминистичке студије периодике, авангарда и традиције романа у српској књижевности. Објавила је четири књиге: „Ах, тај идентитет!“ (о стваралаштву Дубравке Угрешић, 2011), Винаверова књижевна република (2017), Портрет претходнице: Драга Дејановић (2018) и Авангардисткиње. Огледи о српској (женској) авангардној књижевности (2018), за коју је добила награду „Анђелка Милић“. Са др Јеленом Милинковић уредила је међународни зборник научних радова Женски покрет (1920–1938). Приредила је књигу Немири између четири зида: избор приповедака књижевница прве половине 20. века (2021). Књижевну критику континуирано објављује у Пољима, Београдском књижевном часопису и на порталу Komuna Links.

Милена Ђорђијевић дипломирала је, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Магистарски рад на тему Теоријски аспекти проблема зла у стваралаштву Џ. М. Куција“ одбранила је 2010, а докторски рад Теоријски аспекти сукоба Истока и Запада у делима Фјодора Михајловича Достојевског, Иве Андрића, Џона Максвела Куција и Орхана Памука“ 2016. године. Радила је као спољни сарадник немачког часописа за књижевност и културу WortMosaik и немачке издавачке куће GoluBooks. Ради у Народној библиотеци Србије као уредница књижевних и трибинских програма, у оквиру којих је, само у контексту циклуса „Вечери на Косанчићу“, интервјуисала око стотинак савремених писаца из Србије и региона. Објављује научне радове и књижевне приказе у научној и књижевној периодици. Вишегодишња је сарадница Политикиног подлистка Културни додатак за који редовно пише есеје, књижевне приказе, књижевну критику, те ради интервјуе са књижевницима. Коприређивач је публикације Писци из Србије и ауторка научне монографије Сукоб Истока и Запада у делима Достојевског, Андрића, Памука и Куција.

Горан Коруновић ради као доцент на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, на Филолошком факултету у Београду. Објављивао је књижевну критику у периодици (Данас, Летопис Матице српске, Поља, Кораци, Квартал) и на порталу Глиф. Аутор је књига Гостопримства (2011, поезија), Река каишева (2012, поезија), Литература и опасност (2013, компаративни огледи), Црвена планета (2014, поезија), Уста без капака (2019, поезија), Музе идеологије (2020, компаративна студија). Бави се проучавањем модерних јужнословенских књижевности, са посебним интересовањем за модернистички роман и савремену поезију.

НИН-ова награда, најзначајније домаће књижевно признање, додељује се од 1954. године. Актуелна добитница, књижевница Милена Марковић, награђена је у јануару за књигу Деца, у издању куће ЛОМ.

Позивамо ауторе и издаваче да романе, написане на српском језику, заведене у националној библиотеци и први пут објављене 2022. године, пошаљу на конкурс, у најмање шест примерака, на адресу недељника НИН (Цетињска 1, 11.000 Београд), одмах по објављивању, а најкасније до 15. децембра 2022.

Списак пристиглих дела ажурираће се на сајту недељника НИН, www.nin.co.rs. а име 69. добитника најпрестижнијег домаћег књижевног признања биће саопштено средином јануара 2023., пошто претходно буду одређени шири, ужи и најужи избор.

Коначна одлука биће саопштена средином јануара 2023.