"Skidanje flastera" sa kosovskih tablica: Šta dolazi iza poruka uvijenih u birokratske oblande

Brzo, tiho i iznenadno. Baš onako kako se čupa flaster sa još nezarasle rane, zvanični Beograd uklonio je nalepnicu sa oznake RKS na tablicama vozila koja se registruju na Kosovu, po pravilima prištinske administracije. Sada će sva vozila koja nose oznaku "Republika Kosovo" moći da se kreću Srbijom bez belog stikera kojim je sporni "simbol državnosti Kosova" do sada prikrivan. A, što i ne bi, pogotovo pošto što su i Srbi sa severa Kosova ove jeseni konačno prihvatili da od parole o tablicama "KM ostaje, nema predaje", koju im je isti taj Beograd servirao, ne može ni da se živi, a ni da se funkcioniše.

Verovatno je zato više od 4.000 njih preregistrovalo svoja vozila krajem ove godine, menjajući dotadašnje "KM tablice" sa kosovskim. Spremno su dočekali i da im direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, poznat po neprijatno zaglušujućem narativu kada se verbalno obračunava sa Prištinom, mnogo tiše i u birokratskoj oblandi saopšti da je Vlada Srbije donela odluku da se omogući sloboda kretanja svim vozilima sa Kosova i Metohije. Možda su eventulano pre to saopštenje očekivali od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je oktobra prošle godine baš i obećavao da predaje neće biti. Od obećanja, ostao je disklejmer na administrativnim prelazima i granicama.

"Omogućavanje učešća u saobraćaju na putevima svih vozila koja su registrovana od strane privremenih institucija samouprave u Prištini vrši se isključivo iz praktičnih razloga, radi olakšavanja položaja pojedinaca i omogućavanja njihove slobode kretanja i ne može se tumačiti kao priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova, ne prejudicira određivanje konačnog statusa i ne može se tumačiti kao pristanak Beograda na odstupanje od prava garantovanih Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244“, navodi se u tekstu disklejmera koji je javnosti obznanio Petković.

Konstantno stanje haosa

Sama odluka da se, kako je to EU preciznije imenovala "priznaju tablice Kosova", zapravo i nije sporna, pogotovo ne za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji. Ne zato što je to jedan od dogovora iz dijaloga Beograda i Prištine o slobodi kretanja ili što se to pominje i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa (francusko-nemačkom planu) koji je Vučić prihvatio u Briselu ove godine, već zato što Srbe koji su ostali na KiM, a pre svega na severu štiti od sprovođenja sile od strane kosovskog premijera Aljbina Kurtija i prištinskih institucija. Oni su im u slučaju da ne preregistuju vozila, u najmanjem, obećali oduzimanje istih, a ni teži scenariji nisu nezamislivi u okolnostima u kojima su mesecima izloženi vrtlogu haosa koji Beograd i Priština zajedno prave konstantno podižući tenzije do granice "borbe za goli život".

"Ovaj slučaj je najbolje pokazao da država nema strategiju kad je u pitanju rešavanje pitanja od životnog značaja za stanovnike koji tu žive. Sada gospodin Petković nama objašnjava dinamiku prihvatanja Sporazuma o slobodi kretanja, ali ne i zašto je predsednik prošle godine toliko često ubeđivao ljude da država neće pustiti KM tablice. Sada volšebno, preko noći, tiho i u miru, ljudi ostaju prepušteni sami sebi da preregistruju svoja vozila. Mada je ovo generalno dobra stvar, način kako je to komunicirano je primer kako država koristi svoj propagandni materijal za podizanje i spuštanje tenzija na pitanjima od velikog značaja za život na tim prostorima", rekao je za NIN direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) Dragiša Mijačić.

EPA / EFE/Djordje Savic

I zaista, ako nas je slučaj registarskih tablica nešto naučio, onda je to da čak i stvari koje se smatraju tehničkim, a koje su od važnosti za život ljudi na KiM lako postaju oruđe za manipulaciju, zloupotrebe i dizanje tenzija. Opiranje da se ovo čemu sada prisustvujemo sprovede u delo poslužilo je poslednjih godina u više navrata kao inicijalna kapisla za generisanje teške krize, u kojoj je došlo do izlaska Srba iz kosovskih institucija, barikada, hapšenja velikog broja njih od strane Prištine, sukoba sa KFOR-om, pa i incidenta u Banjskoj kada je eskalirao oružani okršaj sa kosovskom policijom koji je predvodio bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić.

Obruč oko severa

Jednom rečju, sveukupnog vakuuma u kome u institucijama na severu Kosova više nema predstavnika Srba, ali zato duž teritorije na kojoj Srbi čine većinu niču baze kosovske policije. Takvih baza, koje se smatraju direktnim atakom na bezbednost i sigurnost Srba na severu i uspostavljanjem kontrole Prištine nad tim prostorom ima sve više.

"U poslednja dva meseca na severu Kosova je izgrađeno sedam stanica pogranične policije i formirana je nova jedinica za brze pogranične intervencije", izjavio je nedavno kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja.

Od četiri baze, koje su u javnosti pominjane da postoje na teritoriji severa, dve se nalaze u blizini Leposavića i one su završene. Jedna u selu Bistrica, u zelenoj zoni, čija je izgradnja počela 26. februara ove godine, dok je druga u Košutovu. Objekat u Košutovu sagradila je Opština Leposavić još 2015. godine, ali je nedavnom odlukom kosovske vlade izvršena prenamena objekta. Treća i četvrta baza su u blizini Zubinog Potoka, u selu Banje, uz administrativnu liniju, kao i u Gornjem Jasenoviku.

EPA / Georgi Licovski

Bojazan da još jedno stecište kosovskih bezbednjaka niče na severu, baš u selu Banjska koje je i bilo poprište incidenta u kome je stradalo četvoro ljudi - troje Srba i jedan kosovski policajac - otvoreno je pre nedelju dana kada su pripadnici kosovske policije upali u hotel i banjski kompleks „Rajska banja“ kod Zvečana. Kosovska agencija za privatizaciju je ovaj objekat, koji je bio pod kontrolom opštine Zvečan, a samim tim i u administrativnom sistemu Srbije, konfiskovala i imovinu prepustila na korišćenje kosovskoj policiji. 

Da li će tu biti kasarna, baza ili šta god za loklano stanovništvo nije presudno, jer sama činjenica da je namenjena kosovskim specijalcima unosi nemir i potkrepljuje bojazan da Priština korak po korak steže obruč oko severa ne samo u administrativnom, već i bezbednosnom smislu. 

Zašto baš sad ili pitanje svih pitanja

Ovakvi potezi Prištine, ali i sveukupne tenzične okonosti, kao i činjenica da EU sve otvorenije pritiska da se ono što je dogovoreno ispuni, uključujući i odluku da se uvrštavanjem u Poglavlje 35 sprovede u delo ono na šta su Vučić i Kurti pristali u Briselu i Ohridu početkom ove godine, govore u prilog tumačenjima da se nekakav rasplet približava. Mada su mnogi sa dozom sumnje tumačili trenutak u kome se odluka o tablicama servira javnosti, budući da se Srbija nalazi u ozbiljnoj postizbornoj krizi koja se prelila i na ulice, poznavaoci prilika smatraju da odluka o tablicama pre ima, drugačiji i širi kontekst.

Mijačić za NIN kaže da se u ovom trenutku paralelno dešavaju mnogi procesi, koji se tiču i jednog od ključnih zahteva Beograda - formiranja Zajednice srpskih opština, koja je ove godine postala i deo briselsko-ohridskog sporazuma.

"Možda je ovo bio ustupak da bi se nešto dobilo u tom postupku", kaže Mijačić koji ističe da se, kada je reč o ZSO, vode inicijative u dva pravca.

EPA / EFE / Valdrin Xhemaj

Jedan je pravac evropske i američke diplomatije koji ide u smeru implementacije briselsko-ohridskog sporazuma i očekuje, između ostalog, i formiranje ZSO, a drugi je, kako Mijačić ističe, ono sto rade Kurti i Vučič pozicionirajući se oko kupovine vremena do perioda nakon evropskih i američkih izbora 2024. godine.

"Kupovina vremena, odnosno da se ništa ne potpisuje i ne implementira, deo je strateške orijentacije i jedne i druge strane", kaže Mijačić i upozorava da se u takvim okolnostima nasilje nikada ne može isključiti.

"Kroz sve se prožima to pitanje nasilja, da li će opet doći do nekog incidenta. Jedino ako se Vučić i Kurti odreknu tih paralelnih planova radi obećanja ubrzanog približavanja EU i evropskog novca za razvoj, ali više sam uverenja, s obzirom na njihova delovanja, da se ide u dalju konfrontaciju", upozorava Mijačić.