Između "dva zla": Mogući raspleti nakon što pregovori vlasti i opozicije o izborima nisu dali rezultate

Pregovori vlasti i opozicije oko promene izbornih uslova završeni su bezuspešno, a prelomna tačka bio je zahtev da se svi lokalni izbori održe u istom danu. Ubrzo nakon, iz opozicionih redova poručeno je da je vlast odbijanjem tog zahteva odabrala da na izbore ide bez njih, iako nije precizirano da li ovo znači, ranije najavljivani, bojkot. Tako je pred opozicijom sada strateška dilema - ili izlazak pod praktično istim uslovima koje smo imali 17. decembra, ili druga opcija koja sa sobom povlači mnogo rizika. U svakom slučaju, analitičari se slažu, da će opozicija izgleda morati da vaga između "manjeg od dva zla". Odabirom druge opcije, odnosno bojkota, opozicija, međutim, u pokušaju da nanese štetu režimu, rizikuje da sebi zada autogol. 

Na skupštinski kolegijum opozicija je došla za tri zahteva - revizija biračkog spiska, otvaranje medija i raspisivanje lokalnih izbora istovremeno sa beogradskim. Vlast je, prema dostupnim informacijama, načelno prihvatila prva dva zahteva, ali ne i treći što je novoizabrana predsednica parlamenta Ana Brnabić pravdala time da nisu mogli da naprave "nedemokratski presedan" spajanjem lokalnih izbora. Nakon toga je raspisala izbore za odbornike Skupštine Beograda za 2. jun.

Poslanik Srbije protiv nasilja Miroslav Aleksić izjavio je da za odbijanje poslednjeg zahteva "nema razumnog objašnjenja", da je vlast "izabrala da na izbore ide bez opozicije, jer je po njima u redu da ima fantomskih birača". Dodao je i da se ne zna kako će izgledati izbori u Beogradu i lokalnim samoupravama, ako ih uopšte bude bilo. 

Međutim, pre nego što se konačno u fokus stavi pitanje bojkota izbora, opozicija smatra da bi sve do 18. aprila mogao da se izmeni Zakon o lokalnim izborima, čime bi se, kako je rečeno, stekli uslovi da se i ostali lokalni izbori održe u istom danu - 2. juna. Ovo je bio jedan od predloga za rešavanje pitanja spajanja svih lokalnih izbora, dok je drugo rešenje koje je iznela opozicija, podrazumevalo lex specialis (poseban zakon) kojima bi izbori bili odloženi na jesen. 

Sagovornici NIN-a smatraju da ovakva strategija ima uporište u zakonu, ali da je velika dilema da li će vladajuća stranka pristati na takav rasplet, pogotovo sudeći prema izjavama koje su do sada davali po pitanju trećeg zahteva opozicije, odnosno spajanja izbora.  

Situacija neizvesnosti koja je kreirana, međutim, u fokus ponovo vraća ideju bojkota koji se, podsetimo, 2020. godine nije završio slavno. Tada je izbore bojkotovao deo opozicionih stranaka okupljenih oko Saveza za Srbiju, u kome su se nalazile Stranka slobode i pravde, pokret Dveri i Narodna stranka. Takođe su kao razlozi bili navedeni loši izborni uslovi, u kojima građani nemaju mogućnost da budu informisani, da glasaju slobodno i bez pritisaka. Na kraju, bojkot nije doneo merljive rezultate. 

Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar, ističe da je bojkot sredstvo koje retko donosi uspeh i smatra da bez obzira na to što opozicija tvrdi da je bojkot iz 2020. ubrzao odluku o vanrednim izborima 2022, on ipak doneo više štete, nego koristi, ali i "gratis period na vlasti za SNS". Ovakav ishod, kaže naš sagovornik, mogao bi da se ponovi. On smatra da će, ukoliko se odluči da ne izađe na beogradske, opozcija morati da posegne i za bojkotom lokalnih izbora. A, to sa sobom vuče posledice. 

Rizična ideja bojkota

Ističe da, ako se opozicija odluči na bojkot beogradskih izbora koji bi ove godine mogla lakše da izdrži nego 2020. jer se nalaze u Narodnoj skupštini, što im daje određenu sigurnost, stabilnost i finansijske resurse, postoji problem.

"Opozicija će teško moći da objasni svoju poziciju, u kojoj bojkotuju beogradske izbore zbog izbornih uslova 2. juna, a potom izlaze na lokalne izbore dve ili tri nedelje kasnije. Vrlo je teško objasniti ljudima, ili ih motivisati da izađu na lokalne izbore, ako su beogradski prethodno bojkotovani. Nisam siguran da bi birači tu poruku razumeli, niti je podržali. Po mom sudu, opozicija, ili će izaći na sve izbore, ili neće izaći ni na jedne. Ne čini mi se realnim scenario prema kome će to biti polovična odluka", kaže Klačar. 

U tom slučaju, dodaje, dešavaju se dve situacije koje su opoziciji veliki rizik. 

"Prvo, nezadovoljstvo lokalnih lidera i ljudi na terenu može da se povuče, zato što su ti ljudi svesni da možda propuštaju šansu da naprave dobar rezultat i postanu vlast u nekim opštinama. A drugo, bojkot lokalnih izbora znači da bi to bio drugi ciklus koji opozicija bojkotuje. Što znači da u nekim opštinama i gradovima, ne bi bili prisutnih punih osam godina, jer su bojkotovani i izbori 2020. godine. Dovode sebe u rizik bojkotom ostanu i bez nekih opština u kojima bi sa velikom verovatnoćom pobedili", ističe naš sagovornik. 

NIN / Mitar Mitrović

Kaže da su u pitanju beogradske opštine Vračar, Stari grad, sa velikim šansama u još nekim, poput Savskog venca, Novog Beograda, Voždovca.. Uz to, dodaje da postoji ozbiljna mogućnost za kompeticiju sa SNS-om u Nišu i Novom Sadu. Smatra da bi u slučaju bojkota, reakcija dela ljudi u lokalnim sredinama bila i da izađu preko grupa građana i da bi ideja bojkota počela da puca.

"Dakle, smatram da se ne bi pomirili sa bojkotom, da bi neko od lokalnih lidera mogao da izađe na izbore pod drugim imenom ili sa nekim drugim grupama. To je veliki rizik koji opozicija može da ima u slučaju lokalnih izbora. Ovome smo svedočili i 2020. godine, bojkot na lokalu nije bio do kraja jedinstven. Izašli su neki ljudi na Vračaru, zatim u Šapcu, Paraćinu.. Tako da je pitanje uvek da li bojkot na lokalu može da bude do kraja homogen", dodaje Klačar. 

Bojkot 2020. godine smatra on, doneo je više štete, nego koristi i obezbedio "gratis period vlasti za SNS".

"Mislim da bi se to i u ovom slučaju desilo. Retko koji bojkot je uspešan, ne samo bojkot izbora i ne samo bojkot u Srbiji. To bi jedino moglo da isprovocira neke relativno skore vandredne izbore, ali, ovo bi u praksi značilo da će SNS samo dobiti gratis period vlasti u Beogradu, i nekim lokalnim sredinama, dok se ti vanredni izbori ne raspišu. To može biti za godinu, godinu i po, dve.. što je nekoliko godina vlasti duže za SNS i zato nisam sguran da opoziciji bojkot može da donese ono što želi - a to je da da imaju veće šanse za izborni uspeh sutra, nego što imaju danas", kaže naš sagovornik. 

Ima li još uvek prostora za kompromis?

No, naš sagovornik smatra da pored opozicije i vlast na svojim leđima nosi određenu vrstu rizika.

"Za vlast je rizik da se opet ponovi bojkot, jer to otvara pitanje legitimiteta, iako se radi naravno o lokalnim izborima, što je mnogo lakše, nego da se radi o parlamentarnim. Ali bi bojkot beogradskih i lokalnih izbora svakako napravio problem legitimiteta za vladajuću stranku i postavio pitanje reputacije vlasti u Beogradu. Vlast bi morala da odgovara na neka pitanja ljudi iz međunarodne zajednice u pogledu, između ostalog, kvaliteta izbornog procesa", kaže Klačar. 

S tim u vezi, smatra da je SNS možda još uvek spremna ne određenu vrstu kompromisa, i da postoji prostor da se narednih dana nađe rešenja iako su, zbog činjenice da juče dogovor nije postignut, šanse za to danas manje. 

"Bojkot je ključno sredstvo pritiska opozcije na vladajuću stranku, zato što vladajućoj stranci ne odgovara scenario beogradskih izbora koji bi bili lišeni kompeticije, odnosno političke opozicije. Tako da bojkot zapravo najviše služi opoziciji kao sredstvo pritiska na vlast, kako bi se ispunili njima važni zahtevi. A pošto dugoročno ni opoziciji ne odgovara bojkot, sklon sam da verujem da i dalje postoji neki prostor za kompromis. Bar do 18. aprila, do kada može da se interveniše nekim zakonskim promenama", podvlači naš sagovornik. 

Aleksić je, naime, naveo da je 18. april krajnji rok da se izmeni Zakon o lokalnim izborima, čime bi se, kako je rekao, stekli uslovi da se i ostali lokalni izbori održe u istom danu - 2. juna. Ovo je bio jedan od predloga za rešavanje pitanja spajanja svih lokalnih izbora. Drugo rešenje koje je iznela opozicija, podrazumevalo je i lex specialis (poseban zakon) kojima bi izbori bili odloženi na jesen. 

Brnabić je navela da vlast nije mogla da ispuni zahtev da beogradski i ostatak lokalnih izbora budu održani istog dana jer bi to, kako je ocenila, bio opasan presedan u kojem bi parlament ograničio mandat većem broju lokalnih samouprava. Tvrdi da je vlast bila spremna da se izbori u prestonici održe 2. juna, što je krajnji rok, a da bi moglo da se razgovara da ostali izbori budu održani ne u julu ili avgustu, nego u septembru ili oktobru.

"Nažalost, oni su to odmah odbili. Kao i da dalje zajedno radimo na primeni preporuka ODIHR-a. Pa čak i na primeni ova dva njihova zahteva. Ne želim da budem predsednica Skupštine Srbije koja prvi put u istoriji Srbije pravi nedemokratski presedan kojim mi kao Narodna skupština nekom ograničavamo mandat", rekla je Brnabić i dodala da treći zahtev nije mogao da bude prihvaćen jer "zadire u demokratske norme i principe". 

Naš sagovornik, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u penziji Bogoljub Milosavljević, u osvrtu na izjavu predsednice parlamenta, ocenjuje da "zadiranje u demokratske norme i principe" može imati smisla kao opaska, ali... 

"Ima smisla utoliko što bi Privremeni organ previše dugo ostao, preko onih uobičajenih zakonskih rokova, trajao bi mnogo duže nego što je to zamišljeno. Ali, mnogo toga smo mi radili u ime jednog ili drugog interesa, pa to uvek zovemo raznim imenima. Može i tako da se zove, ali ne nužno", kaže Milosavljević za NIN i dodaje:

"Papir trpi sve, moguće je izvesti spajanje izbora. Možete da izmenite zakon da se taj rok produži. Međutim, to i dalje ne rešava problem preseljenja birača, ako je to razlog opozicije, jer imate opštine i gradove u kojima su izbori već sprovedeni i u kojima su organi vlasti konstituisani, tamo se izbori ne bi ponavljavali, tako da to ne bi rešilo ovaj problem, to bi ostavilo i Privremeni organ Beograda duži period na vlasti, što isto ne vidim da kao mnogo logično rešenje". 

Ipak, Milosavljević zaključuje da, sa stanovišta sadašnjeg zakona, 18. april kao krajnji rok da se izmeni Zakon o lokalnim izborima, čime bi se stekli uslovi da se i ostali lokalni izbori održe u istom danu, ima smisla. 

Inače je stalni predstavnik u Gradskoj izbornoj komisiji Beograda Zoran Alimpić, govoreći o datumu lokalnih izbora rekao da je moguće da predsednica Skupštine iskoristi presedan iz 2021. godine kada su izbori raspisani za 26. april, a zatim odloženi za 21. jun. Kako je kazao, koristeći taj presedan moguće je da Brnabić beogradski izbori zakazani 2. juna, budu odloženi za jesen kada je pogodnije vreme za izbore. U tom slučaju, dodaje Alimpić, nikome ne bi bio skraćen mandat, a Brnabić bi ispunila obavezu da raspiše izbore, te je kompromis moguć ako se želi.

Vlasti odgovara da izbori budu odvojeni

Iako Klačar veruje da i dalje postoji prostor za kompromis, na naše pitanje da li vlasti odgovara da izbori budu odvojeni, ipak odgovara:

"Njima odgovara da izbori budu odvojeni, iz dva razloga. Prvo, vlast računa na to da bi u Beogradu mogla da napravi isti rezultat, a da on bude možda malo bolji u mandatima na kraju, pa da onda na talasu apatičnosti koja bi se javila kod opozicije, ostvari psihološku prednost na lokalnim izborima i da sa jednom manjom izlaznošću, zapravo pobedi i u onim lokalnim sredinama gde možda nisu bili od početka favoriti". 

Kao drugi razlog, navodi izlaznost. Ako su izbori u Beogradu 2. juna kaže, vlast bi mogla da organizuje lokalne izbore krajem juna ili početkom jula, a to su obično dani kada motivacija birača nije velika za izlazak.

TANJUG / Marko Đoković

"Ali imajući u vidu da SNS ima veliku organizaciju, u tom slučaju su u prednosti u odnosu na opoziciju, tako da vlasti odgovara da izbori budu odvojeni, jer na taj način sebi može da poveća šanse za pobedu u onim sredinama koje su kritične. A to su u najvećoj meri Niš, Novi Sad i nekoliko gradskih opština u Beogradu. Ne mislim na Stari grad i na Vračar, ali, sa razdvojenim izborima šanse za uspeh SNS-a bile bi povećane na Voždovcu, Zvezdari, Novom Beogradu, kao i u Nišu i Novom Sadu", dodaje Klačar. 

Sa druge strane, smatra da opozicija potencira na spajanju svih lokalnih izbora, jer bi, između ostalo, u slučaju da SNS na tako nešto pristane, to mogla da predstavi kao slabost vladajuće partije. 

"Dakle, oni bi svojim biračima mogli da predstave da je SNS na neki način poražen, da je izgubio jednu važnu političku bitku. Mogli bi da kažu da su izvršili pritisak na SNS koja je pristala na kompromis. A u slučaju lokalnih izbora, obrnuto vlasti. Ako opozicija uspe da motiviše birače, u slučaju spajanja izbora, njima rastu šanse da naprave dobar rezultat u onim sredinama gde su viđeni kao favoriti. To znači da, ako oni uspeju da motivišu birače da je važno izaći, opozicija može da računa na pobedu u nekim beogradskim opštinama, a možda i zakomplikuju situaciju u Nišu i Novom Sadu", zaključuje Klačar za NIN.