"Srpska lista mora da snosi neku odgovornost": Kako je došlo do bojkota referenduma na severu KiM

Vest o izlasku Srpske liste iz Opštinskih izbornih komisija i bojkotovanju referenduma o smeni gradonačelnika Albanaca u opštinama sa srpskom većinom na severu KiM izazvala je negativne reakcije u međunarodnoj zajednici, ali važnije od toga je pitanje kakve posledice će takva odluka imati po Srbe na KiM, koji od izlaska iz institucija na severu nemaju nikakave mehanizme vlasti u rukama. 

Iz Srpske liste su, obrazlažući svoju odluku da bojkotuju referendum koji je iniciran potpisima Srba sa severa KiM, rekli kako je "Priština učinila sve da proces smene albanskih gradonačelnika", koji bi bio uvod u nove izbore i mogućnost da Srbi povrate mehanizme vlasti, "učini nemogućim". I to svakako nije iznenađujuće, jer je u potpunosti u skladu sa diskriminatorskim ponašanjem Prištine. Međutim, Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), u izjavi za NIN podseća da je pozicija u koju su Srbi sada stavljeni direktna posledica poteza koje je inicirala upravo Srpska lista predvođena narativom zvaničnog Beograda.

"Srpska lista je donela pogrešnu odluku da izađe iz opština, iako se možda nekome učinila opravdano u nekom trenutku, ali je svakako to bila pogubna odluka. Onda je donela još goru, da ne izađu na izbore. Sada plaćaju cenu svi. Oni moraju da snose političku odgovornost.. Sve to što oni kažu, oni za to svakako moraju da snose određenu političku odgovornost. Jer takva odluka je doneta njihovim pogrešnim potezima i zasnovana je na njihovim pogrešnim procenama. Da je lako, nije lako“, rekao je Mijačić.

Međutim, nije laka ni situacija u kojoj se Srbi na severu Kosova nalaze.

Opiranje Beograda da reši pitanje tablica (koje je krajem prošle godine rešeno), u više navrata poslednjih godina poslužilo je kao inicijalna kapisla za generisanje teške krize, u kojoj je na koncu došlo do izlaska Srba iz kosovskih institucija, barikada, hapšenja velikog broja njih od strane Prištine, sukoba sa KFOR-om... Kriza je kulminirala incidentom u Banjskoj, oružanim okršajem sa kosovskom policijom pod rukovodstvom Milana Radoičića. Tako je nastala situacija sveukupnog vakuuma u kome u institucijama na severu Kosova više nema predstavnika Srba, opštine na severu vode albanski gradonačelnici izabrani posle izbora koje su Srbi bojkotovali, a u opštinama u kojima Srbi čine većinu niču baze kosovske policije. 

U takvoj situaciji, a pod pritiskom međunarodne zajednice i po pravilima Prištine, iniciran je proces kojim bi, kroz referendum, ti gradonačelnici trebalo da budu smenjeni, čime bi se otvorio i prostor za nove izbore i povratak Srba u institucije. Srpska lista sada najavljuje bojkot upravo tog referenduma, zbog "nemogućih uslova Prištine".

Nemogući uslovi

Predsednik Srpske liste Zlatan Elek rekao je su Srpska lista i Srbi bili konstruktivni, u želji da učestvuju u procesu referenduma kako bi bili smenjeni gradonačelnici koji nemaju legitimitet, što su, kako je istakao, dokazali tokom potpisivanja peticija, i pored toga što je i tada "Kurti sprovodio jednostrane eskalatorne poteze na severu".

Elek je rekao i da je Administrativno uputstvo, koje je Priština donela 5. septembra prošle godine - komplikovano za sprovođenje zbog opstrukcija predsednika skupština opština.

"I pored maksimalne represije policije, koja je snimala i zvala na razgovore one koji su pokrenuli peticiju, ona je sprovedena uspešno i prikupljeno je više od 20 odsto glasova koji su bili neophodni", naveo je Elek i dodao da je nakon toga CIK-u bilo potrebno čak 45 dana da te potpise samo prebroje.

Prema Elekovim rečima, za glasanje za smenu gradonačelnika 21. aprila predviđene su nemoguće procedure. Podaci kažu da na severu ima 46.248 birača, a prema uputstvu CIK-a neopohodno je da izađe 50 osto birača plus jedan glas.

"U više navrata, prilikom sastanaka sa predstavnicima zamalja Kvinte i ambasadorima, upozoravali smo da ovi podaci nisu tačni i da ne odražavaju pravo stanje na terenu, jer se u poslednjih nekoliko meseci iselilo više od 15 odsto ljudi sa severa Kosova i Metohije. Nažalost, nismo naišli na razumevanje", rekao je Elek.

On je naglasio da postoji niz drugih procesa koji su mogli da budu upotrebljeni za njihovu smenu, kao što je opoziv gradonačelnika. Ukazao je i da birački spiskovi ne oslikavaju realno stanje na terenu. U poslednje vreme, kaže, veći je broj Albanaca na biračkim spiskovima, jer je za dva meseca u svim opštinama, broj birača nesrazmerno povećan, za čak 433 odsto.

Naveo je i precizne brojke albanskih birača po opštinama, ali i delovima gradova na severu, navodeći ih kao nepravilnosti koje su primetili na terenu. Elek smatra upitnim i sastav izbornih komisija, jer je CIK formirala odnos - četiri Albanca "prema" jednom Srbinu, a sve odluke se donose - prostom većinom. Naglasio je i da nikada nije video da se na referendumu glasa uz kamere.

"Snimaće se svaki naš građanin, što će sutra sigurno koristiti kao materijal Dželjaju Svečlji i njegovim pulenima, da zovu narod na razgovore u policiju, kao što se i dešavalo do sada“, ukazao je Elek.

Referendum bi, inače, trebalo da se održi u opštinama Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i Severna Mitrovica. Kako bi referendum prošao, potrebno je da 50 odsto plus jedan glas kaže da je za smenu gradonačelnika. Međutim, tu leži problem...

Zvanični podaci kažu da u ove četiri opštine ukupno ima 1.461 birača više nego na prethodnim. Mijačić navodi da su ovakvi podaci nemogući. On ističe da podaci CIK-a nisu tačni i da ne odgovaraju realnosti, što se "odlično vidi na primeru opštine Zubin Potok, odakle je i sam".

"Nemoguće je. Ja sam iz opštine Zubin Potok. U toj opštini nikad nije izašlo preko 2.700 ljudi na glasanje, a u međuvremenu se njih 1.000 odselilo. Sad je potrebno preko 3.400 glasova, a pored ljudi koji su se odselili, treba na to da nađu još njih 800“, objašnjava Mijačić.

Bojkot sa razlogom

Masovne selidbe sa Kosova nisu neka novina. Međutim, od kraja septembra prošle godine do danas, na Kosovu se dosta stvari izmenilo, kako stanje Srba, tako i poredak moći. Nakon oružanog napada u Banjskoj u septembru prošle godine, zabrane dinara, sve većeg porasta tenzija među kosovskim stanovništvom u politici, bezviznog putovanja u zemlje Šengenske zone, ljudi se sve više odlučuju da se sele iz tih opština, zbog sve težeg i nesigurnijeg života.

Mijačić naglašava da tu postoji još jedan problem. Naime, problem u postizanju ovih 50 odsto plus jedan predstavljaju i Albanci, koji su tradicionalno protiv srpske politike, ali i ljudi koji rade u opštinama, koji služe za vršenje političkog pritiska na ostale.

„Znači ima više glasova nego što je bilo tada. Od tad se desila Banjska, pa je puno ljudi otišlo sa severa Kosova, druga stvar je da Albanci neće izaći da glasaju za opoziv gradonačelnika. Bez obzira na to što njih ima nekoliko stotina, pričamo o malim ciframa. Ima i jedan određen broj Srba koji su dobili poslove u novim opštinama i oni neće izaći i postoji pritisak od strane ljudi, koji su sad zaposleni u opštinama na ostalo građanstvo da i oni ne izađu. Postoji jedna aktivna kampanja unutar zajednice da se ne izađe na referendum“, kaže Mijačić.

On navodi i da su tokom prethodne nedelje članovi Srpske liste zvali ljude i pitali ko će glasati, a ko ne. Mijačić veruje da je nakon završetka tog istraživanja postalo jasno, koliko će zapravo biti teško pobediti na ovakvom referendumu.

„Kad su oni seli i izračunali i videli koliko je nemoguće da skupe određeni broj glasača u svakoj od opština, znači ni u jednoj opštini nisu mogli da skupe 50 plus jedan. Oni su prošle nedelje zvali ljude i pitali. Kad su to završili i seli i uporedili cifre, videli su da nemaju nikakvu šansu da referendum prođe“, navodi Mijačić.

"Sve karte su i dalje otvorene"

Mijačić kaže i da će kosovski premijer Aljbin Kurti svakako iskoristiti ovu situaciju zarad ličnih poena. Međutim, njegovi idući koraci ne zavise isključivo od njega. OEBS kaže da je na glasačima da odluče, ali i da Priština ne pokušava neke nove metode, misleći na kamere na biračkim mestima. Takođe su nemačka i američka ambasada jasno izrazile žaljenje i zabrinutost zbog odsustva Srpske liste sa ovog referenduma.

„To je sad pitanje za kosovsku vladu. Kurti će svakako da likuje, šta da kažemo, čovek je pobedio. Postavlja se pitanje da li će on instruirati gradonačelnike da sami podnesu ostavke ili se čekaju redovni izbori koji su sledeće godine. To je pre svega na pritisku međunarodne zajednice, ali i na odluci kosovske vlade. Ostavke jesu lični čin, ali ja lično ne verujem da to može da se desi. Možda bude neki deo uslovljanja oko Saveta Evrope, ali vidimo i kako su reagovali nemački i američki ambasador. Ne verujem da će se naći bilo kakvo razumevanja“, navodi Mijačić.

PROFIMEDIA / AA/ABACA / Abaca Press

Mijačić kaže i da su i dalje „sve karte otvorene“. Moguće je da će Kurtijeva vlada sačekati još godinu dana kako bi došlo vreme za nove izbore, jer su prethodni bili 2021. godine. 

„Novi izbori su uslov da bi se skinule sankcije Kosovu, koja je uvela EU. To su kaznene mere, a ne sankcije. Postoji mogućnost da će Kosovo unilateralno da kažu, znate mi to organizujemo, to je znak naše dobre volje, da se skinu kaznene mere i da pokažu konstruktivnost u okviru pregovora. Ali, to je sve deo Kurtijeve strategije, sada šta će on odlučiti videćemo. Kosovo ulazi i u predizborni ciklus i to treba uzeti u vidu, u toj predizbornoj godini neće se praviti neki značajni ustupci srpskoj zajednici jer nije popularno za njihove glasače, koji su nacionalno orijentisani, ali cela situacija se zamrsila“, kaže Mijačić.

Na kraju dana ovo je referendum isključivo za smenu gradonačelnika. Što znači da, čak iako bi hipotetički uspeo, odbornici u skupštinama opština su i dalje iz albanskih stranaka. 

"Srpska lista mora da snosi neku odgovornost"

Tokom 2022. godine, predstavnici Srba sa severa Kosova odlučili su da demonstrativno napuste institucije, zbog preregistracije tablica i neformiranja Zajednice srpskih opština. Tada su napustili ne samo političke institucije na Kosovu, već i pravosuđe, policiju i administrativna tela u četiri opštine na severu.

Rezultat ovakvog poteza je potpuno odsustvo srpskih predstavnika u kosovskim organima vlasti. Potom su, po Mijačiću, učinili još jednu pogubnu odluku, a to je da ne izađu na izbore. Kako on kaže, Srpska lista mora da snosi političku odgovornost za svoje odluke.

O tome šta sledi kada je reč o poteziima Srba sa Kosova, Mijačić predviđa dve mogućnosti.

„Da li će živeti paralelnim povučenim životima ili će prosto pokušati opet sa nekim nasilnim akcijama, to niko ne zna, toga se svi pribojavaju. Da li će postojati ta neka želja za političkim životom srpske zajednice. To je veliki rizik, toga su svi svesni, naročito međunarodni akteri, iako naše to puno ne zanima. Videćemo...“