Autokratija u porastu širom sveta: Kako autokrate koriste krize i da li je demokratija naškodila sama sebi

Autokratija u svetu je u porastu, a 65 država karakteriše se kao neslobodno, dok je 59 delimično slobodno, upozorava izveštaj organizacije Fridom haus. Slično govori i istraživanje nemačke organizacije Bertelsman, koja navodi da u svetu danas postoje 63 demokratije naspram 74 autokratija, dok su ostali negde između. Nemački istraživači navode i da se kvalitet demokratije pogoršao u poslednjih 20 godina u 137 zemalja koje se mogu opisati kao zemlje u razvoju ili kao zemlje ubrzanog razvoja, dok je, prema izveštaju Fridom hausa, Srbija zabeležila najveći pad demokratije među zemljama u tranziciji.

Nemački istraživači kao odlike autokratski vođenih država navode represiju, koncentraciju moći, eliminaciju kontrolnih tela, odlučivanje u uskim krugovima političkog vođstva.

Prema istraživanjima, situacija se zaoštrava i u državama koje se već smatraju autokratskim, ali se pogoršava i klizi ka autokratiji i u onim koje se smatraju demokratskim.

Trend porasta popularnosti autoritarnih lidera u Evropi i svetu, takođe znači i trend opadanja različitih sloboda. Najprimetnije su, u državama Zapadne Evrope, opadanja slobode manjinskih grupa, kako rasnih tako i seksualnih. Najčešće se to dešava u zemljama gde su u usponu stranke desnice, čija ideologija je najbliža autokratskim režimima.

Tako je, na primer, u Holandiji pobedila partija Gerta Vildersa, populiste koji je poznat po veoma negativnom stavu prema islamu, Italiju vodi premijerka Đorđa Meloni, koja se negativno odnosi prema LGBT osobama i prema migrantima i manjinama, u Francuskoj jača popularnost Marin Lepen,koja je optuživana za širenje rasizma, antisemitizma, ali i za petenizam, odnosno nastavljanje kvislinške ideologije u Francuskoj iz perioda Drugog svetskog rata, u Nemačkoj jača Alternativa za Nemačku, čiji su visoki funkcioneri umešani u skandal u kom je planirano proterivanje ljudi koji su došli iz drugih zemalja...

Porast diskriminacije

Opasni narativ ovih lidera je najvećim delom zaslužan za porast diskriminacije u zemljama Evropske unije. Tako Fridom haus, koristeći primer Italije, kaže da ksenofobičan i nacionalistički diskurs Melonijeve ograničava prava političkog učešća migrantima, pa čak i njihovim potomcima rođenim u Italiji. Tokom 2022. postojala je inicijativa za promenu zakona o dobijanju državljanstva, koji bi ukinuo redovnu proceduru da strani državljani posle pet do 10 godina mogu da dobiju državljanstvo, a ti kriterijumi bi bili zaoštreni, a u pitanje bi bila dovedena i sadašnja zakonska odredba prema kojoj deca mlađa od 12 godina koja se usele automatski mogu da dobiju uslove za sticanje italijanskog pasoša. Ova inicijativa je odbijena, zbog nesaglasnosti sa ugovorima Evropske unije, ali dobro oslikava šta se može desiti ako takve struje dođu na vlast, navodi Fridom haus.

Autokratski režimi počivaju na ograničavanju prava građanima, a jedan od takvih primera je Kina, koja je čak i savremenu tehnologiju iskoristila radi zaoštravanja odnosa države prema pojedincima. Sistem društvenog bodovanja, koji je tamo prisutan već nekoliko godina, predstavlja elementarno kršenje prava građana. Taj sistem, koji najviše liči na Orvelovu "1984.", zasniva se na kamerama koje uz pomoć veštačke inteligencije prate ponašanje svojih građana i na osnovu toga ih boduju. Ako se građani ponašaju „dobro“ po oceni države, onda će biti nagrađeni, a u suprotnom moguće je ograničavanje i zabrana različitih prava, sve do faktičkog onemogućavanja normalnog života. Takođe, u Rusiji opozicioni prvaci završavaju na dugogodišnjim robijama, a neki su izgubili i život zbog svoje opozicione aktivnosti. 

Prema istraživanjaima o autokratiji, nisu sve države toliko represivne, ali imaju neke elemente autokratije. Takav element je, recimo, gušenje slobodnih medija. Novinari bez granica u tom smislu navode Mađarsku i vlast Viktora Orbana, koji je neprestano napadao medijski pluralizam i nezavisnost. Pošto je javni servis pretvoren u propagandni državni organ, mnogi privatni mediji su preuzeti ili ućutkani, a vladajuća partija, Fides, preuzela je de fakto kontrolu nad 80 odsto medija u zemlji svojim političkim i ekonomskim manevrima, odnosno dala je vlasništvo svojim oligarsima, navode Novinari bez granica.

Opasni narativ protiv manjina i kontrola medija

Autokratske lidere definišu opasni narativ protiv manjina, zloupotreba informacija, kontrola medija, donošenja zakona u svoju korist, česti izbori radi tzv. potvrđivanje legitimiteta... Bez obzira na čvrstu i dugu demokratsku strukturu, od vladavine prava i snage institucija do same demokratske kulture, takve pojave sve više se primećuju i u Evropi, a pravo pitanje je zašto se to dešava?

Sagovornici NIN-a tvrde da ima više razloga za ovakav sled događaja. Jelena Lončar, docentkinja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da je današnji stepen demokratizacije značajno smanjen i da je došao na one nivoe gde je bio osamdesetih godina prošlog veka. To takođe uključuje i porast desnih stranaka. Ona dodaje da je dosta faktora i problema uticalo na rastući trend autokratizacije širom sveta.

EPA / EFE/Ramon de la Rocha

„Ima brojnih problema. Jedan od njih je pitanje odnosa između građana i njihovih predstavnika. Postaje dominantan osećaj građana da nemaju dovoljno jaku vezu i da se ne pitaju dovoljno za odluke koje se donose u politici. U tom smislu je odnos političke partije i birača sve nestabilniji. Samim tim, kako taj odnos postaje nestabilniji, odnosno kako se odluke birača menjaju od izbora do izbora, tako marketing počinje da igra sve veću ulogu i stranke sve više pribegavaju populističkom diskursu kako bi birače prebacili na svoju stranu“, kaže Lončar.

Drugi problem je, kako kaže, sve veća polarizacija u društvu, gde različite društvene grupe nailaze na sve veće poteškoće u međusobnoj komunikaciji.

„Demokratija bi podrazumevala i to da možemo da komuniciramo i da poštujemo one koji misle drugačije od nas“, kaže ona.

Lončar dodaje i da postoji takozvano „racionalno neznanje“, odnosno manjak volje da se građani bave politikom, zbog svojih kako životnih, tako i karijernih obaveza.

„Za bavljenje politikom je potrebno neko vreme. U današnjem svetu kapitalizma, plus ekonomskih kriza koja je rastuća, građani moraju svoje životne prioritete na neki način da sortiraju. Kada vi radite osam sati dnevno, nekad ljudi imaju i dva posla, imate neke obaveze kod kuće, morate da izdvojite vreme za porodicu, prijatelje, većina ljudi verovatnije bira skrolovanje po društvenim mrežama i neke lakše teme, nego ulaženje dublje u politiku", smatra ona.

Smanjena zainteresovanost za politiku

Društva postaju sve više individualistička i to takođe utiče na demokratiju, time što se smanjuje učešće građana i njihovo poverenje u organizacije, ukazuje Lončar.

"Ljudi su sve manje voljni da budu deo političkih organizacija ili civilnih društava, što za rezultat ima smanjivanje socijalne kohezije i solidarnosti u društvu. Autoritarni lideri vešto koriste ovakvu situaciju među biračima, zato što najčešće biraju lakše poruke, koje imaju veću „prođu“ kod običnih glasača", objašnjava Lončara.

Sagovornici NIN-a se slažu da su trendu autokratskih režima dodatno doprinela i krizna vremena. Od ekonomske krize 2008, preko migrantske krize sredinom prošle decenije, pandemije koronavirusa, pa do geopolitičke krize u kojoj se trenutno nalazimo, u jeku dva velika sukoba, između Izraela i Hamasa i Rusije i Ukrajine. Profesor na Fakultetu političkih nauka Đorđe Pavićević kaže da nije preterano iznenađenje trend porasta autokratskih režima, uzimajući u obzir ove krize kojima smo svedočili.

„Imali ste prethodnu krizu demokratskih režima i ekonomsku krizu i sve ono što se dešavalo još od 2008. pa na ovamo. Onda prosto u taj prazan prostor najlakše uđu takvi ljudi, pokreti i stranke koje promovišu autokratske vrednosti. Tako da je to nešto što nije veliko iznenađenje, u tom pogledu. Pogotovo što su neke od tih demokratija, gde se desio nagli preokret bile dosta nestabilne“, kaže Pavićević.

Autokrate koriste krizna vremena

Autoritarni lideri vešto koriste vreme kriza u kojima se nalazimo. Oni u tim nesrećnim vremenima koriste strah i nesigurnost građana i daju "jednostavna i laka" rešenja, kao i čvrstu ruku koja će ih voditi kroz krizna vremena. Zato su oni majstori u proizvodnji novih kriza, novih nesigurnosti, na lokalnom nivou, gde će ponovo pružiti svoju čvrstu ruku u zamenu za građanski oslonac.

„Oni vešto koriste stanja krize i zapravo jačaju od njih. Takođe oni dodatno proizvode krize i pojačavaju strah kod građana, jer im to olakšava dominaciju. Njihova moć i počiva na konstantnoj proizvodnji kriza, odnosno straha, kod građana. Taj strah se različito proizvodi u različitim sredinama. U Zapadnoj Evropi to mogu biti teme migracija, uzimanja poslova i slično. Kod nas su to neke druge teme, koje su češće povezane sa nacionalnim identitetom“, objašnjava Lončar.

Često se seje strah od regionalnih suseda, manjina, a u Srbiji, na primer, to je pitanje Kosova, kaže Lončar. Dodaje i da se pitanjem Kosova, građanima predstavlja kao bezbednosni rizik i stalno pitanje potencijalnog rata, a sa druge strane kao oduzimanja nečega što je bitno, kako teritorijalno, tako i mnogo važnije za identitet.

TANJUG / AP / Francisco Seco (STF)

Žrtve identitetske krize nisu samo građani u nestabilnim demokratijama. To su čak i same demokratije. Kako navodi Lončar, danas je demokratija postala sveprisutna. Jer se sve predstavlja kao demokratija.

„Možete da zamislite Severnu Koreju, država koju ni na koji način ne bismo mogli nazvati demokratskom, u svom punom nazivu nosi ime demokratska“, ističe Lončar.

Ona navodi i razloge zašto je demokratija izgubila i na svojoj privlačnosti među građanima.

„Prvo, između ostalog i time što je izgubila na svom sadržaju. Danas je sve demokratija. Svi se predstavljaju kao demokratija. I ako smo svi demokratija, to nam ne igra nikakvu korist u životu, odnosno ne vidimo da društva žive išta bolje u tim takozvanim demokratskim sistemima. To doprinosi padu demokratskih sistema“, kaže Lončar.

Sa druge strane, insistiranje na izjednačavanje demokratije sa izborima takođe pravi problem. Ako je svaka država koja ima redovne izbore, u kojoj se predstavnici biraju na izborima demokratska, onda nam to i ne daje neki poseban kvalitet u procesu donošenja odluka i politika, objašnjava Lončar. Kaže da kada promišljamo o budućnosti demokratije, treba se baviti i pitanjima kvaliteta demokratije. To uključuje i razmatranje definicije i razumevanje demokratije.

Zloupotreba kompleksnosti demokratskog sistema

Pavićević kaže da autoritarni lideri zapravo zloupotrebljavaju ovu kompleksnost, koristeći sistem u svoju svrhu.

"Ono što oni obećavaju jesu brza rešenja, brza i radikalna, koja je jako teško sprovoditi u demokratskim režimima. To nije stvar samo kompleksnosti, vidimo da i oni u stvari pokušavaju da se legitimišu izborima, procedurama, ali tako što njima manipulišu i primenjuju ih onako kako im odgovara, u svoju korist", kaže Pavićević.

EPA / EFE/JOSE SENA GOULAO

Demokratska društva često pate od institucionalne složenosti i kompleksnosti, što takođe sve više odvlači obične građane od političkog života. Lončar objašnjava da mi, pored samog izbornog procesa, imamo sve manji osećaj kontrole nad postupcima političara, što nas dodatno udaljava od njih. Ona kaže da je upravo jedan od zahteva različith protesta koji pogađaju Evropu da se promeni takva vrsta demokratije.

"Sve su veći zahtevi za odbacivanjem predstavničke demokratije upravo zbog te kompleksnosti, odnosno udaljavanja od građana. Odluke se danas donose na različitim nivoima, kako horizontalnim, tako i vertikalnim. Mnogo se usložnjava proces odluka, tako da građani gube osećaj da se za nešto pitaju. To što više glasate jednom u svakih nekoliko godina, vi i dalje niste ni na koji način u odnosu sa donosiocima odluka, niti imate mogućnost da glasate za sve institucije koje u vaše ime govore i u vaše ime deluju. To dovodi dodatno do nepoverenja i odbacivanja predstavničke demokratije“, kaže Lončar.

Međutim, prava alternativa tome ne postoji. Kako Lončar dodatno objašnjava, direktna (neposredna) demokratija je skoro nemoguća, jer je neizvodljivo okupiti sve građane na jednom mestu, gde mogu izneti svoje probleme. Nije pitanje kako zameniti predstavničku demokratiju, već kako je dodatno unaprediti smatra ona i dodaje da je to moguće pomoću učestvovanja građana u pitanjima od lokalne i državne važnosti, kroz mehanizme parcitipativne ili deliberativne demokratije.