Gde su nestali Orban i njegov veto: Ko je u Briselu morao "na kafu" da bi EU otvorila pregovore sa Ukrajinom

Osam napetih sati pregovora u Briselu, rezultirali su odlukom EU da otvori pristupne pregovore sa Ukrajinom. Iako proces pridruživanja može trajati godinama, neće početi odmah i ne garantuje članstvo, ovakav potez predstavlja veliki podsticaj za tu državu, koji je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uveliko proglasio „pobedom Ukrajine" i čitave Evrope. 

Odluka je usledila uprkos protivljenju Mađarske, čiji je premijer, Viktor Orban, nedeljama govorio da će staviti veto na bilo kakvo otvaranje pristupnih pregovora. Ipak, ostalih 26 članica EU, zaobišle su protivljenje mađarskog premijera. Naime, Orban je napustio prostoriju pre nego što su ključnu odluku, koja je morala da bude jednoglasna, doneli ostali evropski lideri. Mada, ostaje nejasno otkud mađarskom premijeru ovakva ideja. 

Da jedan od lidera EU napusti prostoriju kako bi se postiglo jedinstvo, veoma je neuobičajeno, a diplomate i zvaničnici EU nisu mogli da se sete kada je nešto slično urađeno ranije, preneo je Politiko. Navodno je nemački kancelar, Olaf Šolc, predložio mađarskom premijeru da „možda popije šoljicu kafe van prostorije" u kojoj su lideri EU odlučivali o otvaranju pregovora sa Ukrajinom, čime su obe strane dobile šta su želele. 

Ovakvim pristupom, omogućeno je da ostalih 26 lidera u prostoriji jednoglasno odobri ukrajinski evropski put, čime je ispunjeno pravilo ako je jedan lider odustan. Orban je, s druge strane, ostao "veran" svojoj mantri i sad, doduše možda samo sebi, može da kaže da nije glasao „za". Poznavaci prilika brzo su protumačili da je, da je zaista hteo ili možda smeo, Orban ipak mogao da uradi ono što je pominjano i pre ovog sastanka - da uloži veto i onemogući da Ukrajina otvori pregovore. Šolcova strategija, kako su Politiku prenela tri zvaničnika upoznata sa detaljima, učinila je da mnogi u Briselu, ali i šire „podignu obrve".

Ipak, Orban tvrdi da je izašao jer nije hteo da učestvuje u donošenju takve odluke, pa je umesto toga izašao kad je glasano. Dodao je evropske zvaničnike osam sati pokušao da odvrati od otvaranja pregovora o pridruživanju, ali su mu oni tražili da ih ne opstruiše. Sa druge strane, Politiko prenosi da su Šolc i Orban razgovarali sa „strane", nakon čega je Orban napustio prostoriju, čime je omogućio da EU donese istorijsku odluku otvaranja pregovora sa Ukrajinom.

Nekoliko trenutaka nakon što je odluka objavljena, Zelenski je na društvenoj mreži X objavio da je ovo „pobeda koja motiviše, inspiriše i jača" i dodao kako „istoriju prave oni koji se ne umaraju da u bori za slobodu".

Orban je, međutim, nastavio da se opire predloženom paketu finansijske pomoći Evropske unije. Samo nekoliko sati nakon što je Evropski savet odlučio da započne pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom, Mađarska je blokirala paket pomoći Ukrajini vredan 50 milijardi evra. „Rezime noćašnjeg sastanka - veto za dodatni novac Ukrajini", napisao je Orban na društvenoj mreži X.

Otvoren evropski put, ali bez finansijske pomoći

Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, naveo je odluka oko pomoći zahteva jednoglasnost među članicama EU i da se njih 26 usaglasilo, uz napomenu da švedski lider treba dodatno da se konsultuje sa svojim parlamentom po pitanju budžeta, što je uobičajena procedura ove zemlje. Aludirajući na Orbana, rekao je kako „jedan lider nije mogao da se usaglasi". Dodao je i da će lideri EU ponovo razmotriti pitanje pomoći Ukrajini na „samitu početkom sledeće godine", ali da još treba razraditi detalje. 

Mađarski premijer istakao je da njegova država „neće platiti finansijske i ekonomske troškove" ovakve odluke, pošto su njih dužni da snose oni koji su tu odluku doneli. Prema njegovoj oceni, Kijevu ne treba pomagati oružjem, već treba zaustaviti rat. Mada, navodi da početak pregovora o pridruživanju Ukrajine sam po sebi, za sada neće štetiti interesima Mađarske. „Savest Mađarske nije opterećena ovom lošom odlukom, a proces može da se zaustavi na pola puta" zaključio je Orban, a preneo portal index.hu.

 

PROFIMEDIA / ABACA / Abaca Press

Mišel, koji je predsedavao samitom u Briselu, nazvao je početak pristupnih pregovora „jasnim signalom nade za njihov narod i naš kontinent“, prenosi Radio Slobodna Evropa. Odluka za početak pregovora o pristupanju dolazi u važnom trenutku za Ukrajinu, čiji se predsednik još u ranim danima rata zalagao za ubrzanje procesa pridruživanja EU.

Sada, Ukrajini će biti neophodna i finansijska pomoć SAD i EU, ali za sada nema dobrih vesti za Kijev po ovom pitanju. Samit se održava samo nekoliko dana nakon posete Zelenskog Vašingtonu, koja nije uspela da republikance u američkom Kongresu odvrati od odluke da blokiraju paket pomoći za ovu zemlju, vredan 60 milijardi dolara. Belgijski premijer, Aleksander de Kro, izjavio je da se sada može videti okvir sporazuma o finansijskoj podršci Ukrajini, ali da je EU potrebno još nekoliko nedelja da to ostvari.

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost, Džejk Salivan, pozdravio je „istorijski" potez EU da otvori pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom, i nazvao ga „ključnim korakom ka ispunjenju njihovih evroatlantskih aspiracija". Takođe je i nemački kancelar, Olaf Šolc, pohvalio evropske lidere što su pokazali „snažan znak podrške", rekavši da i Ukrajina i Moldavija pripadaju „evropskoj porodici", preneo je BBC. 

Evropski savet odlučio je da otvori pristupne pregovore i sa Moldavijom, a status kandidata EU dodeljen je Gruziji. Takođe, pristupni pregovori sa Bosnom i Hercegovinom biće otvoreni onda kada se dostigne "neophodan stepen usklađenosti" sa uslovima za članstvo. Odluka da se sa Ukrajinom otvore pregovori o pridruživanju doneta je u rekordnom roku, s obzirom na to da je za kratko vreme okončan prilično složen proces koji se obično prolazi od podnošenja aplikacije. 

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, komentarišući odluku Evropskog saveta, ocenio je da EU sada prolazi kroz ne baš najbolja vremena u svojoj istoriji, kako u pogledu funkcionisanja, tako i u pogledu ekonomije. „Zato je, naravno, jasno da je ovo apsolutno ispolitizovana odluka i želja EU da na taj način pokaže svoju podršku ovim (dvema) zemljama", rekao je Peskov novinarima i dodao da bi nove članice mogle da destabiliziju Evropsku uniju, prenosi Interfaks. 

Pred Ukrajinom dug put ka EU 

Proces pridruživanja Ukrajine Evropskoj uniji verovatno će trajati godinama, pošto zemlje kandidati za članstvo moraju da prođu niz reformi kako bi se pridržavale standarda EU, tako da je odluka o otvaranju pregovora za članstvu samo prvi korak u dugotrajnom i napornom procesu koji pokriva 36 tematskih poglavlja.

Sledeći zadatak će biti izrada pregovaračkog okvira, detaljnog dokumenta koji postavlja principe i smernice za pristupne pregovore, a koje jednoglasno moraju da obore svih 27 članica.

Kako piše DW, prema dosadašnjim pravilima, prvo će biti određen datum za takozvanu međuvladinu konferenciju. Razgovori će zatim zvanično otpočeti 2024. godine u prisustvu kandidata za pristupanje, a oni mogu i da se razvuku. Pregovori s Turskom traju od 2005. godine, ali za sada bez rezultata. Neke države Zapadnog Balkana čekaju i 20 godina da se pridruže EU.

Holandski premijer je na početku samita rekao da će biti potrebno „mnogo godina“ pre pristupanja. Pre toga, EU mora da se reformiše da bi mogla da prihvati veliku ratom razorenu zemlju poput Ukrajine sa njenih 40 miliona stanovnika. I procesi donošenja odluka i budžet morali bi da budu temeljno revidirani.