Veštačka inteligencija - šta nam donosi a šta oduzima: Može li sila algoritama porobiti ljudski rod

„Moj otac je umro pre godinu i po i tako sam rešio da uradim nešto posebno za moju mamu za Božić, prošlo je tako mnogo otkako smo čuli njegov glas. Napravio sam joj video uz pomoć AI softvera da reprodukuje njegov glas, rezultat je bio neverovatan!“, rekao je Filip Vilent, mladić koji je priredio svojoj majci taj nezaboravan doživljaj. Majka se rasplakala kada je čula poznati glas i prve reči božićne čestitke: „Zdravo, draga!“

Veštačka inteligencija (AI) ta revolucionarna tehnologija, koja je iznenada ušla u živote miliona ljudi, pružila je prilike poput ove, donedavno nezamislive.

Ova revolucionarna tehnologija, za koju se čini da je stvorena tek pre koju godinu, iako su iza nje decenije rada, sada ovladava našim životima, poslom, industrijom, dnevnom rutinom i postaje tema za rasprave i najneverovatnija predviđanja. Neizvesnost i strah su toliki da se već govori o nestanku ljudskog roda koji će pasti pred silom algoritama.

Godina u koju ulazimo svakako će biti godina AI, makar po tome što će se svet i dalje baviti pitanjem šta ona može da nam donese a šta da nam odnese. Uz njenu pomoć moguće je generisati tekst, sliku i ton i napraviti lažne snimke koji deluju izuzetno uverljivo, poput Vilentovog, i teško ih je razlikovati od autentičnih.

Da li je daleko veća opasnost po Zapad Kina i njen napredak, nego razvoj AI , kako misli Vinod Khosla, milijarder i pobornik Open AI, koji kaže da će uticaj na globalnu ekonomiju biti više nego pozitivan i najavljuje opšti boljitak.

Ili je taj strah ipak realan, naročito za milione onih koji će izgubiti posao i morati da traže novi u okvirima „širokih mogućnosti koje će otvoriti AI“, kako to vole da kažu njeni pobornici. Od Ilona Maska se može čuti nešto slično, on takođe najavljuje eru blagostanja, iskorenjivanje siromaštva i potpunu transformaciju civilizacije koju poznajemo.

Opet se spominje vreme parne mašine, veliki preokreti i otpori prema novinama, ali dok još ne znamo pouzdano kuda nas ova novina vodi, sigurna je jedna stvar. Da još uvek ima mnogo nepoznanica i da je dosadašnja upotreba i zloupotreba pokazala da su potrebni i zakoni. Evropska unija već je pripremila zakone koji bi do 2025. trebalo da stupe na snagu, a u Americi se traga za pravilima koja bi trebalo da se poštuju u izborima koji dolaze 2024. u trenutku kada se AI već uveliko koristi u političkoj borbi. 

Eksperti upozoravaju da AI četbotovi mogu da donesu pogrešne i lažne informacije i da utiču na glasače na više načina. Mogu da ih koriste ne samo stvarajući lažne snimke i poruke, već i za pogrešne informacije o mestu glasanja, vremenu, podacima o kandidatima ili istraživanjima. 

U novembarskom istraživanju UChicago Harris/AP- NORC pokazalo se da većina odraslih Amerikanaca brine da će upotreba AI „povećati širenje lažnih informacija” na predstojećim izborima i smatra da će imati ozbiljan uticaj na to ko će na kraju pobediti.
Ako su na prethodnim izborima veliki uticaj imale društvene mreže, na ovim će ih svakako zameniti veštačaka inteligencija, na koje sve načine to će morati tek da se nauči, jer se može računati da su njene mogućnosti danas daleko manje nego što će biti za deset meseci.

Njen je napredak neizbežan, već se koristi na mnogo načina u svakodnevnom životu, njen je potencijal ogroman, zato i deluje zastrašujuće, a iza svega stoji ljudska potreba da pribavi moć, u čemu AI pruža neverovatne mogućnosti. Zadatak će biti težak, za svako društvo i za pojedinca, razlučiti da li nas i kada laže inteligencija koju smo sami stvorili.