Zastrašujući igrokaz za svojeglavog Netanjahua

Iran je u noći između subote i nedelje izveo prvi direktan masivni vazdušni napad na Izrael nakon decenija vođenja proksi rata.

Napad je, kako tvrde u Teheranu, bio odgovor na nedavno bombardovanje zgrade iranskog konzulata u Siriji, u kojem je ubijeno nekoliko najviših iranskih vojnih komandanata. Iako se očekivalo da će Tel Aviv odgovoriti kontranapadom, pod pritiskom zapadnih saveznika, pre svih Sjedinjenih Država, do toga, barem do zaključenja ovog broja NIN-a, nije došlo. Međutim, to pitanje nastavlja da lebdi u vazduhu.

Vojska Irana lansirala je više od 300 dronova i projektila na izraelsku teritoriju. Prema zvaničnim izveštajima izraelskih zvaničnika, gotovo svi projektili oboreni su pre ulaska u Izrael. Tel Aviv je koristio dva osnovna odbrambena sistema naoružanja, „gvozdenu kupolu“ i „strelu 3“ da osujeti napad, a američki, britanski, francuski, pa čak i jordanski avioni presretali su rakete i dronove lansirane sa teritorija Irana, Iraka, Sirije i Jemena.

Zanimljivo je da se Iran odlučio da za napad koristi manje ubojita sredstva, a ne svoje najjače oružje poput balističkih raketa „sejdzil“ (dometa 2.000 km) ili „šahbab-3“, sa dometom većim od 1.500 kilometara, pa se stiče utisak da namera nije bila da se nanese ozbiljna šteta Izraelu, nego da se sačuva obraz posle izraelskog napada na konzulat u Damasku. 

Pokazna vežba Teherana

Mirko Dautović, stručnjak za međunarodne odnose i predavač na Univerzitetu „Vebster“ u Taškentu, objašnjava za NIN da je ovo bila neka vrsta pokazne vežbe Teherana.

„Odmazda Irana za izraelski napad u Damasku je bila igrokaz. Zastrašujuć, ali bez uništavanja. Nijedan život nije izgubljen, jedna meta pogođena, jedna civilna osoba ranjena šrapnelom. Iranci su najveći broj svojih dronova i projektila lansirali sa svoje teritorije, 1.500 kilometara daleko od Izraela. Time su dali sate i sate Izraelu i njegovim saveznicima da se pripreme za dolazak letelica koje su s lakoćom oborili u čak 99% slučajeva. Istovremeno, to je bila demonstracija iranskih mogućnosti. Bude li Izrael sada napao Iran, Teheran je spreman na daleko ozbiljniji napad“, ističe profesor Dautović. 

NIN / NIN

I Ivan Miletić iz Instituta za javnu diplomatiju kaže za NIN da Teheran nije imao mnogo opcija pred sobom.

„Jedini način da sačuva obraz, pred svojim proksi saveznicima, Iran je imao upravo putem sprovođenja ovakvog jednog napada. Teheran već duže vreme u regionu gaji sliku o sebi kao o regionalnoj sili, i samo zahvaljujući tome uspeva da širi svoj uticaj i pravi mrežu proksi organizacija. Ono što je ovde najupečatljivije jeste to da je Iran prešao crvenu liniju koja je svima decenijama bila najveća bojazan, a to je direktan napad na Izrael. Sada se dogodilo ono čega su se mnogi zapadni stratezi pribojavali, a to je ulazak Irana u sukob Izrael-Hamas. Rubikon je sada pređen i s obzirom na entuzijazam obe strane, možemo očekivati dalju razmenu vatre. Odluka je sada na ratnom kabinetu Izraela, a odbrambene snage su podnele ofanzivni i defanzivni plan na usvajanje“, naglašava Miletić.

Iranski napad na Izrael izazvao je veliku zabrinutost u celom svetu, a posebno u Sjedinjenim Državama. Iako je najveći izraelski saveznik, Vašington ni na jedan način ne želi da bude uvučen u širi rat Teherana i Tel Aviva. U telefonskom razgovoru sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, američki predsednik Džozef Bajden ga je pozvao da se uzdrži od bilo kakve kontraofanzive.

„Rekao sam mu da je Izrael pokazao izuzetan kapacitet da se brani i porazi čak i napade bez presedana - šaljući jasnu poruku svojim neprijateljima da ne mogu efikasno da ugroze bezbednost Izraela“, rekao je Bajden u izjavi nakon poziva.

Na njegovu inicijativu održana je i video konferencija lidera zemalja G7. U zajedničkoj izjavi posle sastanka najoštrije i nedvosmisleno se osuđuje napad Irana i istovremeno izražava „puna solidarnost i podrška Izraelu i ponovo potvrđuje posvećenost njegovoj bezbednosti“.

Neimenovani zvaničnik američke administracije izjavio je da su neke od zemalja pominjale i stavljanje Iranske revolucionarne garde na listu terorističkih organizacija, ali i proširenje ekonomskih sankcija Teheranu, ali nisu donete konačne odluke. 

Na ivici

O situaciji je u nedelju raspravljao i Savet bezbednosti UN, a generalni sekretar svetske organizacije Antonio Gutereš pozvao je na maksimalnu uzdržanost i upozorio članice UN da je odmazda uz upotrebu sile zabranjena međunarodnim pravom. 

TANJUG / AP Photo / Yuki Iwamura

„Bliski istok je na ivici. Stanovnici regiona su suočeni sa stvarnom opasnošću od katastrofalnog konflikta punih razmera. Sada je vreme za deeskalaciju“, rekao je Gutereš pred Savetom bezbednosti.

Izraelski ambasador Gilan Erdan pozvao je Savet bezbednosti na odlučnu akciju protiv Irana. 

„Savet mora danas da preduzme akciju i osudi Iran zbog njegovog terora“, rekao je Erdan i pozvao zemlje da „uvedu sve moguće sankcije Iranu pre nego što bude prekasno“.

Dautović ne vidi smisao dodatnog uvođenja sankcija Iranu.

„Ne znam kakve bi to dodatne sankcije Zapad mogao da nametne Teheranu. Iako su građanima Irana životi ekonomski uništeni na sličan način na koji je uništen i nama pod sankcijama 90-ih, Iran je uspeo da opstane i izgradi vojsku. Njegov glavni izvozni proizvod je nafta, a kupac čak 90% iranskog proizvoda je Kina. Ne samo da Zapad ne može da natera Kinu da prestane da kupuje od Irana, nego bi bojkot iranske nafte smanjio količinu tog proizvoda na tržištu i podigao već visoku cenu, što bi značilo poskupljenje benzina za potrošače širom sveta. Uključujući američke birače. Bajdenova vlada neće rizikovati tako nešto“, kaže Dautović.

Ivan Miletić deli taj stav.

„Što se sankcija tiče, Iran ima opciju da se zajedno sa Rusijom udruži, ne samo vojno nego i kroz ekonomske potencijale i da kanalima koje je razradila Rusija preskoči neke dodatne sankcije. Što se eventualne blokade Hormuskog moreuza tiče, kao potencijalnog odgovora Irana na nove sankcije, to bi moglo da se odnosi na brodove pod zapadnim zastavama, ali ne za brodove islamskih zemalja. Iranu nije potrebno da zaoštrava odnose sa Katarom, Emiratima, Kuvajtom i drugim zemljama zaliva, tako da je mala verovatnoća da se okrenu takvom potezu, ali, naravno, sve je moguće u zavisnosti od eventualne kontraofanzive Izraela i dalje eskalacije sukoba, koji bi nakon toga usledio“, smatra Miletić.

Ono što brine Zapad je ponašanje Netanjahua, koji se poslednjih meseci, kada je reč o ratu u Gazi, ponaša kao „nestašno dete koje odbija da sluša roditelje“. I pored svih upozorenja da zaustavi masakr nad civilnim palestinskim stanovništvom pod plaštom borbe protiv Hamasa, izraelski premijer se nebrojeno puta oglušio o te pozive. Da li je ovaj put ozbiljno shvatio i razumeo svog najvećeg patrona – Vašington?

TANJUG / AP / Vahid Salemi

Profesor Mirko Dautović iznosi ozbiljne sumnje.

„Izraelska vlada je eskalirala ovaj rat napadom na iransku ambasadu 1. aprila. To su uradili ne samo očekujući, nego priželjkujući iransku reakciju. Motiv izraelske vlade ne treba tražiti u želji za mirom, nego u političkim ciljevima. Iznutra, takav napad će potisnuti nezadovoljstvo vladom premijera Netanjahua među Izraelcima. Spolja, Izrael će iskoristiti ovaj napad da sebe predstavi kao žrtvu pred egzistencijalnom opasnošću ne bi li prikupio neke simpatije u zapadnom svetu, koje su iščilele brutalnim vođenjem rata u Pojasu Gaze protiv Hamasa. Ovi motivi i dalje igraju ulogu u proračunima izraelske vlade. Iako im je Vašington rekao da su u potencijalnoj odmazdi protiv Irana sami, Netanjahuov kabinet može da nastavi da provocira Iran ne bi li dobio odgovor toliko ozbiljan da prinudi Amerikance da intervenišu. Netanjahu je neko koga igre visokog rizika privlače, pogotovo zato što ih uglavnom dobija. Napad na Iran je, bojim se, mogućnost velike verovatnoće“, smatra Dautović.

Ivan Miletić iznosi zanimljivu tezu.

„Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u činjenici da je do novembarskih izbora u SAD ostalo nešto oko šest meseci, i moguće je da premijer Netanjahu priželjkuje drugačiji raspored snaga na političkoj sceni u SAD. Ukoliko je ova pretpostavka tačna, onda Vašington ima pred sobom veliki izazov, jer mu nikako nije potrebna još jedna iranska kriza ovako blizu novembarskih izbora“, kaže Miletić.

Šira nestabilnost regiona

Nomi Bar-Jakov, saradnica istraživačkog centra Četam haus u Londonu i stručnjak za bliskoistočnu politiku, smatra da se situacija na Bliskom istoku komplikuje. 

„Iranski napad dolazi više od šest meseci nakon smrtonosnog upada Hamasa na Izrael koji je izazvao rat u Gazi. U bliskoj budućnosti, napad bi mogao da odvuče pažnju sa tog sukoba, ali takođe pokazuje širu nestabilnost regiona“, rekla je ona.

Maks Abrams, vanredni profesor političkih nauka na Severoistočnom univerzitetu, kaže da se akcije Irana mogu posmatrati kao objava rata i da će imati šire implikacije na sukobe na Bliskom istoku. 

„Napad bi mogao imati međunarodne implikacije za SAD, kao i regionalni uticaj na zemlje poput Jordana, Saudijske Arabije i Jemena. Dakle, ovo je veoma ozbiljna situacija. Ovde smo u nepoznatim vodama“, upozorava Abrams.

TANJUG / AP / Vahid Salemi (STF)

Profesor Dautović smatra da je već došlo do ozbiljnog narušavanja stabilnosti na Bliskom istoku.

„Destabilizacija Jordana i Maroka je već tu, pošto te dve monarhije priznaju Izrael. U Jordanu se održavaju ogromne demonstracije i policija tera demonstrante od izraelske ambasade vodenim topovima i suzavcem. Od kralja Abdulaha II se traži da nešto preduzme, ali šta Jordan može protiv Izraela? Snabdevanje vodom celog Jordana zavisi od dobre volje i tehnologije Izraela. Egipat je u ekonomski katastrofalnoj situaciji, trećina populacije je ispod granice siromaštva, a pet odsto gladuje. Predsednik Abdalfatah al Sisi jeste skoro obnovio svoj mandat na izborima, ali je on na vlast došao pučem 2013, kada je zbačen Mohamed Morsi, član Muslimanskog bratstva čiji je palestinski Hamas ogranak. Uprkos represiji, Bratstvo i dalje postoji ili makar u narodu postoje uspavane simpatije za njega, a koje mogu biti opasno probuđene prizorima iz Gaze. Da nema režima državne bezbednosti „Muhabarat“, koji dan i noć čuva sekularnog predsednika, opasna mešavina ekonomskog beznađa, pravedničkog gneva zbog izraelskog iživljavanja nad Palestincima i islamističke ideologije koja obećava alternativu nepravdama ovog sveta, Egipat bi već bio, ne saveznik, nego opasnost po Izrael“, naglašava Dautović. 

Nepoznate vode dalje eskalacije

Ivan Miletić je uveren da se kriza može rešiti samo diplomatijom.

„Ovaj napad je probio psihološku barijeru direktnog napada Irana na Izrael, čega su se svi plašili od oktobra prošle godine, ali i ranije. Sada ulazimo u nepoznate vode dalje eskalacije sukoba. Jedini način da se ovo zaustavi je mirovno rešenje, pod okriljem Ujedinjenih nacija, koje bi Izrael prihvatio i zaustavio ratne operacije u Gazi. Sve ostalo ima potencijal da ceo region Bliskog istoka odvede u regionalni sukob, koji do sada nismo videli u tom delu sveta“, zaključuje Miletić.