Povratak "Abibasa" i "Lade": Kako sankcije utiču na život Rusa

Sankcije i zabrana izvoza razne robe u Rusiju se širi zbog rata u Ukrajini, pa su građani Rusije prinuđeni da kupuju robu mnogo drugačijeg kvaliteta nego ranije. Dok ruske vlasti kažu da uspevaju da se nose sa sankcijama, a uvoz se vratio na period od pre rata, ali suve statističke brojke ne otkrivaju ono glavno jer se Rusija u pogledu onoga što se kupuje vraća u devedesete: umesto brendirane robe, Rusi kupuju jeftine analoge ili falsifikate (kao što su nekada bili "Abibas" ili "Majk"), ponovo aktivno kupuju "Ladu", a tehnika se sve više popravlja umesto da se kupuje nova, piše istraživački portal Insajder.

Industrijskim preduzećima je još teže - odlažu se puštanja u rad novih proizvodnih pogona, fabrike štede na opremu jer ne mogu da nabave rezervne delovi ili prelaze na jednostavniju opremu.

Nakon početka invazije na Ukrajinu 2022, SAD i EU su uvele sankcije kako bi se iskomplikovala proizvodnja naoružanja, a u budućnosti i usporio ekonomski razvoj. Međutim, već 2023. godine, udeo uvoza u ruskom BDP-u skoro se vratio na ustaljeni nivo - nakon oštrog pada u 2022. na minimum u novijoj istoriji Rusije. Ukupan uvoz dobara i usluga se procenjuje na 379 milijardi dolara u 2023. godini – skoro isto (380 milijardi dolara) kao i pre rata. Međutim, brojke ne govore sve.

Prvo, rast uvoza uglavnom nije bio posledica potražnje potrošača, već države koja je pronašla načine da zaobiđe sankcije: 2023. godine uvezeno je više mašina i opreme, kao i vozila, i na tu kategoriju otišlo je 27 od 30 milijardi dolara rasta uvoza. Među potrošačkim sektorima povećan je samo uvoz tekstila i obuće. Ali još manje nego u prvoj godini rata uvozili su se prehrambeni proizvodi i poljoprivredne sirovine, kao i hemijski proizvodi, drvo i proizvodi od celuloze i papira.

Drugo, ove brojke malo govore o kvalitetu uvezene robe. Podaci o spoljnoj trgovini u Rusiji od 2022. godine su veoma ograničeni i ne objavljuju se na nivou robnih artikala i njihovog fizičkog obima, teško je proceniti stvarne promene. Jasno je da se delimično radi o istoj robi iz razvijenih zemalja koja se sada zaobilazi i zbog toga je skuplja (ovo, kao i globalna inflacija i slabljenje kursa rublje, u velikoj meri objašnjava povećanje troškova uvoza). Ali neke stvari se jednostavno zamenjuju pristupačnijim i nekvalitetnijim analozima.

Jeftina roba stiže iz Kine

Glavni porast uvoza robe, opet u vrednosti, došao je iz Kine – kao i 90-ih godina, Rusija je počela da se puni kineskom robom široke potrošnje. Azija prodaje sopstvenu robu, ali takođe služi i kao trgovačko središte za proizvode iz EU i SAD. Zapravo, u ovim tokovima nema toliko „zabranjene robe“ (sankcionisanih proizvoda koji se mogu koristiti u vojne svrhe, tehnologije i luksuzne robe). Na primer, uvoz iz Kazahstana činio je oko 7 odsto ukupnog uvoza Rusije u 2023. Ostatak, koji nije zabranjen, putuje kroz azijske zemlje zbog transportnih i finansijskih sankcija.

EPA / EFE/Maxim Shipenkov Radnja jednog od "klonova" poznatih zapadnih robnih marki

Tokom protekle dve godine, Rusi su prelazili sa skupih na pristupačne brendove – čak i u "prilično osetljivim kategorijama kao što su alkohol ili proizvodi za decu, gde je ranije postojao visok nivo nepoverenja u domaću proizvodnju", navodi agencija Romir, koja je istraživala promene u navikama potrošača, dok, prema tom istraživanju, trgovinski lanci sa niskim cenama imaju aktivan rast.

Brojne kompanije povukle su se sa ruskog tržišta posle početka rata, ali su iz zamenili "klonovi", koji su prepoznatljivi kao raniji brendovi, samo sa novim imenom. Tako su, na primer, otišli brendovi španskog Inditeksa, inače veoma popularni u Rusiji, kao što su Zara, Masimo Duti, Pul end ber, Ojšo, Berška, Stradivarius, a na njihovom mestu otvorene su prodavnice sa imenima Mag, Dub, Ekru, Vilet... Oni se barem delimično snabdevaju odećom iz istih fabrika u kojima se proizvodi roba za originalni Inditeks, ali se za Rusiju razvijaju različite kolekcije. Tako se i "koka-kola" više ne proizvodi u Rusiji, niti šalje koncentrat, a umesto njega stigla je "Dobra kola", koja je među deset najpopularnijih pića.

Veliki povratak "Lade"

Posle niza godina vožnje zapadnih ili japanskih automobila, Rusi se vraćaju "Ladi", za koju se činilo da je sa svojim, znatno jeftinijim i manje luksuznim i sofisticiranim modelima, ostala u devedesetim. Međutim, "Lada" je ponovo procvetala i povećala neznatno proizvodnju u odnosu na pre rata. Montaža zapadnih automobilskih marki nestala je kao fenomen, a prodaja ruskih automobila je već povećan sa 22 odsno na 33 odsto udela na tržištu i nastavlja da raste, a eksperti predviđaju da će uskoro zauzeti skoro polovinu tržišta. Uvezeni automobili su sada uglavnom kineski (njihov udeo je bio 14% - sada 42%), a uobičajeni evropski i južnokorejski brendovi koji se snabdevaju „paralelnim” uvozom (preko trećih zemalja) čine samo 12% tržišta.

EPA / EFE/YURI KOCHETKOV Radnja jednog od "klonova" poznatih zapadnih robnih marki

I država prelazi na kineske brendove. Državne kupovine automobila "Haval" porasle su skoro 5 puta, zauzimajući treće mesto među putničkim automobilima za državne potrebe, dok su "Lada" i UAZ bili na prvom i drugom mestu, a "Tojota" tek na četvrtom mestu.

Devedesete se vraćaju i u drugom smislu: na ruskim tržištima u poslednjih godinu i po dana udeo falsifikata je porastao za 40%, prema procenama stručnjaka. Banka Rusije tako navodi da je glavni rizik koji brine korisnike usluga - mogućnost da naiđete na falsifikovane stvari.

Falsifikati preplavili tržište

Federalna carinska služba je još 2022. objavila da je prisutan rast falsifikata, najviše među dečjim igračkama, odeći, obući, parfemima i elektronici. Situacija se popravila u 2023, pa je zabeležen pad broja falsifikata od 40 odsto, ali je to u ukupnim brojkama ogromno – čak pet miliona komada robe. Međutim, da li je taj pad realan veoma je upitno, budući da je gotovo nemoguće kontrolisati tzv. paralelni uvoz koji je faktički legalizovan, dok je ranije kontrola obavljana uz pomoć zvaničnih uvoznika.

Kako se dodaje u izveštaju Banke Rusije u pregledu regionalnih ekonomija, raste i potražnja za popravkama, kao što je slučaj na tržištu automobila, kućnih aparata i elektronike. Prema mišljenju stručnjaka, to može ukazivati na to da kvalitet opreme pada ili da ona zastareva, a ne može svako da priušti novu. Stanovnici biraju ruske ili jeftinije uvozne proizvode, želeći da uštede. Iako su prosečni prihodi stanovništva rasli, porastao je i dug građana prema bankama, dok su primanja penzionera smanjena. Centar za makroekonomsku analizu i kratkoročno predviđanje procenio je da realne penzije padaju peti mesec za redom. Agencija Romir navodi da je svaki peti stanovnik Rusije u 2023. smanjivao troškove hrane, dok ih je ranije bilo 16 odsto.

Zbog nedostatka uvoza pati i proizvodnja zbog ozbiljne zavisnosti od uvozne opreme i sirovina. Udeo uvozne komponente u ruskim proizvodima najveći je (više od 50%) u tekstilu i farmaceutskim proizvodima, električnoj opremi, automobilima i računarima, navodi se u izveštaju Visoke škole ekonomije iz Moskve. Pre rata, približno polovina je stizala iz EU i SAD, a druga polovina iz Kine. U izveštaju Visoke škole ekonomije dodaje se da je preorjentacija tržišta moguća, ali će se kvalitet materijala i tehnologija pogoršati. .

Ovi problemi će rasti, jer je 40 odsto mašina i opreme ruskih kompanija dotrajalo, te će im biti potrebna zamena. U 2024. će uvoz roba i usluga nastaviti da raste, smatraju ruski ekonomisti, ali uglavnom zbog slabljenja kursa rublje. Generalno, može se predvideti da će se dostupnost i kvalitet opreme i komponenti smanjiti, a sa njima i kvalitet gotovih proizvoda u zemlji i za izvoz.