Žrtvovanje najvernijeg piona: Zašto je sklanjanje Sergeja Šojgua sasvim očekivan Putinov potez

Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je u nedelju ministra odbrane Sergeja Šojgua imenujući na to mesto ekonomistu i dosadašnjeg zamenika premijera Andreja Belousova. Iako se nekima čini da je smena došla iznenada, bolji poznavaoci prilika ističu da je ona bila očekivana i neophodna, ali da se Putin ipak ne odriče Šojgua dajući mu funkciju savetnika za nacionalnu bezbednost.

Obrazlažući Putinovu odluku, njegov portparol Dmitrij Peskov izjavio je da je predsednik želeo da imenuje ekonomskog zvaničnika koji će voditi Ministarstvo odbrane nakon što je ruski bezbednosni budžet narastao na 6,6 odsto BDP-a.

„Ovo zasad nije kritičan broj, ali, zbog dobro poznatih geopolitičkih okolnosti oko nas, postepeno se približavamo situaciji sredinom 80-ih, kada je udeo potrošnje na bezbednost bio 7,4 odsto. Ovo zahteva posebnu pažnju. Veoma je važno da se bezbednosna ekonomija uskladi sa ekonomijom zemlje, tako da odgovara dinamici sadašnjeg trenutka. Takođe je važno istaći da na bojnom polju onaj ko je otvoreniji za inovacije pobeđuje“, rekao je Peskov.

Dodao je da imenovanje Belousova neće uticati na rad načelnika Generalštaba generala Valerija Gerasimova.

Međutim, Majkl Kofman, viši saradnik u Karnegi zadužbini koji proučava rusku vojsku, rekao je da je potres pokazao da je „jasno da je ruska ekonomska elita delovala mnogo bolje od vojne elite u ovom ratu“.

„Imenovanje Belousova znači da će Gerasimov na kraju takođe biti smenjen. Šojgu je bio nesposoban, ali lojalan. Isto se može reći i za generala Gerasimova. U prošlosti su načelnici generalštabova zamenjeni ministrom odbrane. Iako je Peskov rekao da će Gerasimov ostati, Belousov će verovatno želeti svoju osobu tamo“, smatra Kofman.

Pojedini analitičari sugerišu da je do „pucanja tikve“ između Putina i Šojgua došlo posle pobune grupe „Vagner“. Putin ima karakter da ne menja momentalno ljude iz svog establišmenta, on zna da trpi, čeka, pa tek onda povuče potez, nije neko ko menja ljude u timu. Verovatno je bio to taj momenat jer je bilo očigledno da ni Šojgu, pa čak ni general Gerasimov nisu mogli da izađu na kraj sa Prigožinom.

Družba je družba...

Bivši ambasador i član Foruma za međunarodne odnose Srećko Đukić u izjavi za NIN ističe da je u osnovi razlog pomeranja Šojgua sa tog mesta na takođe jedno uticajno mesto gubljenje poverenja i to uprkos činjenici da Šojgu spada u verovatno najuži krug prijatelja Putina, odanih prijatelja iz same vlasti.

TANJUG / AP / Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo

„Oni su drugovi i prijatelji već godinama, što Putin nije bio sa drugim ministrima u vladi. Zašto se to desilo u ovom trenutku, pa to se poklopilo sa formiranjem nove vlade, a i sam Putin je u svojoj dugoj istoriji predsednikovanja imao običaj da imenuje neku vladu na dva-tri meseca, ali ovoga puta on je očito bio zadovoljan celinom vlade i verovatno je Šojgu u svom dugogodišnjem sedenju na mestu ministra odbrane sa generalitetom koji ga okružuje napravio neke poteze kojima se potkopava osnovno Putinovo geslo ‚samo nemoj da me izdaš, sve ostalo možeš da radiš i ja ću uvek biti uz tebe‘. Taj potez koji je napravio Putin jedino može da se meri s time, ali opet on nije njega potpuno detronizovao nego ga je pomerio na jedno veoma uticajno mesto i još mu je dao obavezu da zbog prirode posla sarađuje sa ministrom odbrane“, kaže Đukić.

On podseća da je Šojgu imao jako veliki uticaj devedesetih godina u Srbiji i da je najdugovečniji ministar u ruskoj vladi.

On je ušao u rusku vladu još devedesete godine, onu koju je obrazovao Boris Jeljcin, i od tada se nije vadio iz nje. Bio je izuzetno uticajan i na ovim prostorima i zajedno sa Sergejem Lavrovom i gradonačelnikom Moskve Luškovom bio je jedan od promotera nazavisnosti Crne Gore, ali oni ništa od toga nisu radili bez blagoslova Putina. Njegov uticaj je bio ogroman i u drugim postsovjetskim zemljama, u Belorusiji, Kazahstanu, Uzbekistanu i još nekim, tako da je on tu završavao mnoge poslove i od svog ministarstva za vanredne situacije je napravio superministarstvo. Kada je on došao na čelo tog ministarstva, imao je sekretaricu i šofera, a kada je otišao iz tog ministarstva imao je flotu putničkih i teretnih aviona, kamiona, brodova, a da ne govorim o ovim vatrogasnim i spasilačkim sistemima. Mnogi kažu da je on od svog ministarstva napravio paralelno ministarstvo sa Ministarstvom odbrane“, ističe Đukić.

Direktor instituta za bezbednost Darko Trifunović u razgovoru za NIN odlazak Šojgua ne smatra iznenadnom smenom.

„Rezultati koji su ostvareni do sada su takvi da ruskom predsedniku nije ostalo mnogo toga. Na kraju krajeva, nije lako biti ministar odbrane u zemlji koja je i de jure i de fakto u ratu, bez obzira što oni to negiraju. Njihovi rezultati i u logistici koja bi trebalo da bude specijalnost gospodina Šojgua su izuzetno skromni. Rat naravno vode ratnici i stratezi, ali rat se vodi i logistikom, bez logistike nema mnogo toga, a mi smo imali prilike da u početku vidimo slike ruske okupacione vojske u Ukrajini kojoj je mnogo toga nedostajalo. Vi ne možete da dozvolite da vam vojska na prvim linijama fronta nema redovne obroke, da nema obuću, odeću i sve ono što je neophodno. To su sve neke stvari za koje se od gospodina Šojgua, pre svega kao logističara, očekivalo da će raditi perfektno“, kaže Trifunović.

Stari kadar

On podseća da je Šojgu general iz ere Crvene armije, što je, prema njegovom mišljenju, filozofija prošlosti.

„Vi danas imate moderne efektive i sredstva ratovanja sa kojima se oni nisu susretali i nisu kadri da odgovore na ta pitanja. Pogledajte samo kolike su gubitke Ukrajinci naneli Rusima upotrebom modernih tehnologija, pre svega dronova. Drugim rečima videlo se da je tu Rusija potpuno zakazala kada su u pitanju bespilotne letilice, kada su u pitanju takozvani čamci kamikaze i naravno da u savremenim okolnostima u kojima se koriste nova sredstva ratovanja ljudi staroga kova nisu svesni trenutka oblika ratovanja. Rusija trenutno ostvaruje neke pobede na frontu, ali su one vezane sa stravičnim gubicima i u ljudstvu, što je najgore, ali i u tehnici. Jasno je da u nekoj bliskoj budućnosti oni nemaju mnogo izbora, ili će pobediti u Ukrajini ili će, da se bavimo prognozama, doći do unutrašnjih tektonskih promena u Rusiji. Očigledno da Putin ide korak ispred, pošto je i sam bezbednjak i razume da mora da se bavi i prognozama i predviđanjima, pa i procenama, tako da ovaj deo smene određenih ljudi koji su bili u vrhu same vlasti možda je zapravo i strategijski odgovor na neke događaje koji nas čekaju“, ukazuje Trifunović.

PROFIMEDIA / Alexander NEMENOV / AFP / Profimedia

Još uvek nije jasno koliku će vlast Šojgu imati. Analitičari njegovu novu funkciju porede sa funkcijom savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika, ali dodaju da u Putinovoj Rusiji ta uloga ima ograničen uticaj jer ne kontroliše direktno vojsku ili bezbednosnu agenciju.

Međutim, kako kaže Aleksandar Baunov, viši saradnik Centra za Rusiju i Evroaziju Karnegijeve zadužbine, Šojgu je „prevelik da bi pao, ali će ipak biti bez stvarnih komandnih ovlašćenja i kase“.

Kako će Belousov stvoriti autoritet

Novi ministar Andrej Belousov nije nepoznat ruskoj javnosti. Još 2000. godine bio je neformalni savetnik ruskog premijera, a od 2008. do 2012. direktor odeljenja za ekonomiju i finansije u vladi. Od 2013. do 2020. godine bio je savetnik ruskog predsednika. Dolazi iz takozvanog ekonomskog bloka vlade, koji je dobio pohvale u Kremlju zbog svog agilnog odgovora na sankcije Zapada i uspeha u stabilizacija privrede zemlje.

TANJUG / AP / Ekaterina Shtukina

Prema rečima Marka Galeotija, direktora konsultantske kuće „Mayak Intelligence“ sa sedištem u Londonu, izbor Belousova je dobra odluka.

„Imati ekonomistu, nekoga ko je govorio o potrebi da se u osnovi veći deo ekonomije podredi potrebama sektora odbrane, ima određenu dozu smisla. To je sada u suštini posao finansijskog administratora i Belousov to može da uradi“, kaže Galeoti.

Međutim ambasador Srećko Đukić smatra da on nije najbolje rešenje za tu funkciju.

„Belousov nema političku kartu, nema političku boju, on je ekonomista, ali on je akademski ekonomista, celog života je radio u institutima ili u državnoj upravi, bio je ministar ili zamenik ministra, ali on u svom CV-u nema aplikativnu ekonomiju, tako da je pitanje kako će on obaviti zadatak koji mu je Putin poverio da integriše vojnu i civilnu ekonomiju u Rusiji. Ne znam kako on to može da reši kada nema nijednog dana rada u preduzeću i ne zna šta znači fabrika i stvarna proizvodnja. Međutim, priča se da on čak ima i čin generala KGB-a, ali to mu opet ništa ne znači jer on nema nikakvog vojnog iskustva, niti je ikada radio u vojsci. Veliko je pitanje kako će ga i generali primiti, to je izazov za njega, a verovatno ga je Putin predložio na to mesto zato što u njega ima veliko lično poverenje, ali ne mogu da vidim na osnovu čega on gradi to stručno poverenje u njega da može da izvrši zadatak koji on od njega barem javno traži. S obzirom na iskustvo, nisam siguran da Belousov može bilo šta da uradi u pogledu rata i agresije na Ukrajinu nego da isključivo mora da se oslanja na pomoć svojih zamenika i generala koji će biti oko njega. On nema ta znanja, bio je na sasvim drugim poslovima, a da li je to Putin baš tako želeo da celokupno ratovanje prepusti Generalštabu ili će ga on lično voditi je u domenu pretpostavki. Kakav god da je Šojgu, on je bio u tom ministarstvu za vanredne situacije koje je praktično poluvojno ministarstvo i koje je stvoreno od ljudi koji su otpuštani iz vojske zbog raznoraznih razloga“, kaže Đukić.

Za razliku od njega, Darko Trifunović misli da je to dobra odluka.

„Ja ne vidim zašto je to iznenađenje. Zna se šta radi Ministarstvo odbrane u svakoj državi, ali vojskom i vojnim pitanjima komanduje Generalštab, ljudi koji su profesionalci. Biti ministar jednog resora znači biti dobar menadžer, razumeti potrebe struke, servisirati profesionalce, tako da ne mislim da će novoizabrani kandidat biti loš ministar ako ima dobar generalštab. Ostaje pitanje koliko će on poštovanja i autoriteta imati u samom generalštabu, ali s obzirom na to da ga je imenovao vrhovni komandant svega, čovek koji je bukvalno gospodar života i smrti u Rusiji, mislim da ruski komandni kadar u ovoj situaciji kada nije sposoban da odgovori na ključni izazov koji je postavljen pred njih, a to je da zauzme Ukrajinu, nije u poziciji da se odupre jer nema kredit za tako nešto“, zaključio je Trifunović.