Kako je tekla potraga za Raisijem: Ko je čovek koji će ga privremeno zameniti i šta se zna o helikopterskoj nesreći

Iranski predsednik Ebrahim Raisi, ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahijan i drugi zvaničnici, jutros su pronađeni mrtvi na mestu pada helikoptera, nakon višesatne potrage za letelicom u planinskoj oblasti na severozapadu zemlje, javili su državni mediji. Helikopter je nestao u gustoj magli u nedelju popodne, a u potragu, otežanu vremenskim uslovima i nepristupačnim terenom, bile su uključene iranska vojska, ali i druge države. Među poginulima su i guverner provincije Istočni Azerbejdžan, glavni imam oblasti, kao i šef obezbeđenja predsednika i tri člana posade.

Helikopter koji je prevozio iranskog predsednika srušio se prilikom povratka iz Azerbejdžana, u iranskoj provinciji Istočni Azerbejdžan,  gde je Raisi zajedno sa predsednikom te zemlje Ilhamom Alijevom, svečano otvorio branu. Reč je o trećoj brani koju su dve nacije izgradile na reci Aras.

"Predsednik iranskog naroda, neumorni radnik... žrtvovao je svoj život za naciju. Dajemo uveravanja vernoj naciji, da uz pomoć Boga i podršku naroda neće biti ni najmanjeg poremećaja u upravljanju zemljom", navedeno je u saopštenju iranske vlade.

Dva helikoptera su bezbedno sletela u grad Tabris, ali, treći u kome su se nalazili predsednik i drugi zvaničnici nisu, što je pokrenulo masovnu potragu. U potrazi na licu mesta, bilo je angažovano više od 40 spasilačkih timova sa psima tragačima, kao i bespilotne letelice, javila je državna novinska agencija IRNA. Olupina je nađena u zoru, a spasioci su ubrzo javili da nema nikakvog znaka koji pokazuje da su putnici u helikopteru živi, izvestila je ranije državna televizija.

"Nema znakova života"

Prema pisanju Rojtersa, koji se pozivao na izjavu neimenovanog iranskog zvaničnika, letelica je u potpunosti izgorela na mestu pada. Nekoliko zemalja, uključujući Irak, Tursku, Rusiju, Azerbejdžan i Jermeniju, poslalo je pomoć u potrazi, a Evropska unija je na zahtev Irana aktivirala svoju uslugu satelitskog mapiranja Kopernikus.

"Na zahtev Irana za pomoć, aktivirali smo uslugu mapiranja brzog odgovora CopernicusEMS Evropske unije zbog pada helikoptera za koji se veruje da su se nalazili predsednik Irana i njegov ministar spoljnih poslova", napisao je na platformi Iks evropski komesar zadužen za humanitarnu pomoć Janez Lenarčič.

Turske vlasti su rano jutros objavile objavile snimak dronom, na kome se vidi nešto što je izgledalo kao šumski požar, za koji su "sumnjali da je olupina helikoptera". Koordinate navedene na snimku dovele su do požara oko 20 kilometara južno od azerbejdžansko-iranske granice, na strani strme planine, prenosi AP. Potom su snimci koje je objavila IRNA, pokazali ono što je, prema izveštajima agencije, bilo mesto nesreće.

TANJUG / AP / Azin Haghighi / Moj News Agency

Vojnici, koji su govorili na lokalnom azerbejdžanskom jeziku, rekli su: "Eno ga, našli smo ga". Ubrzo nakon toga, državna televizija je saopštila: "Nema znakova života iz helikoptera".

Turska je poslala 32 gorska spasioca i šest vozila u Iran kako bi učestvovali u potrazi za nestalim helikopterom iranskog predsednika, prenela je agencija Frans pres. Navedeno je i da je Iran takođe zatražio helikopter opremljen za noćne pretrage.

Nakon sati neizvesnosti i potrage, iranski mediji su na kraju potvrdili da je predsednik te zemlje poginuo u padu. Inače, prema pisanju AP, Iran raspolaže značajnim brojem helikoptera, međutim, međunarodne sankcije otežavaju nabavku tih delova. Iranska vojna vazdušna flota datira uglavnom iz perioda pre Islamske revolucije 1979. godine.

Raisi je bio druga najmoćnija ličnost u političkoj strukturi Irana posle vrhovnog vođe Ajatolaha Ali Hamneija. Prema iranskom Ustavu, u slučaju smrti ili nemogućnosti predsednika da vrši dužnosti, vođenje zemlje preuzima potpredsednik, u ovom slučaju Mohamed Mohber.

Ko je Mohamed Mohber?

Pvi potpredsednik Mohamed Mohber, biće na mestu predsednika narednih 50 dana, nakon čega bi trebalo da budu održani vanredni predsednički izbori. Rođen je 1955. godine u gradu Dezful, a kao i Raisi, smatra se bliskim vrhovnom vođi Aliju Hamneiju. Prvi potpredsednik je postao 2021. godine kada je Raisi pobedio na predsedničkim izborima.

Prema pisanju Rojtersa, Mohber je bio deo tima iranskih zvaničnika koji su u oktobru prošle godine posetili Moskvu kada je dogovorena isporuka raketa zemlja-zemlja i više bespilotnih letelica ruskoj vojsci.

EPA / EFE/DMITRY ASTAKHOV / SPUTNIK / GOVERNMENT PRESS SERVICE POOL Mohamed Mohber

Mohber je prethodno, od 2007. do 2021. godine, bio na čelu Setada, investicionog fonda povezanog sa iranskim vrhovnim vođom. Prema navodima iranskih medija, u tom periodu je stekao najveću popularnost zbog "napornog rada i posvećenosti revolucionarnim ciljevima". Među njegovim uspesima u Setadu ubraja se proizvodnja prva iranske vakcine protiv korona virusa.

Pre Setada, Mohber je bio predsednik izvršnog odbora iranske banke Sina, kao i guverner južnoiranske provincije Kuzestan.

Na listi sankcionisanih pojedinaca Evropske unije nalazio se od 2010. do 2012. godine zbog navodne umešanosti u "aktivnosti nuklearnih i balističkih projektila".

Ko je bio Ebrahim Raisi?

Ebrahim Raisi bio je predsednik Irana od 2021. godine i vodio je zemlju u pozadini nesuglasica na međunarodnom planu i uz unutrašnje osporavanje, ocenila je Frans pres. Raisi (63), uvek sa crnim turbanom na glavi i verskom odorom, bio je ultrakonzervativac i otvoreni pristalica javnog reda, navodi agencija.

Raisi je izabran 18. juna 2021. godine u prvom krugu glasanja obeleženog rekordnom uzdržanošću za predsedničke izbore, i izostankom jakih konkurenata. Nasledio je umerenog Hasana Rohanija, koji ga je pobedio na predsedničkim izborima 2017. godine i više nije mogao da se kandiduje posle dva uzastopna mandata.

Raisi je izašao ojačan posle parlamentarnih izbora održanih u martu i sredinom maja. To su bili prvi nacionalni izbori od protestnog pokreta koji je potresao Iran krajem 2022. godine nakon smrti Mahse Amini, mlade žene uhapšene zbog nepoštovanja strogog kodeksa oblačenja.

Iranski predsednik je posle tih izbora pozdravio "novi istorijski neuspeh nanet iranskim neprijateljima posle nereda" 2022. godine. Parlament, koji će stupiti na dužnost 27. maja, biće u velikoj meri pod kontrolom konzervativnog i ultrakonzervativnog tabora, koji su podržavali njegovu vladu.

TANJUG / AP / Vahid Salemi Ebrahim Raisi

Poslednjih meseci, Raisi se predstavljao kao odlučni protivnik Izraela, "zakletog neprijatelja" Islamske Republike, pružajući podršku palestinskom islamističkom pokretu Hamas od 7. oktobra, početka rata u Pojasu Gaze. Raisi je time opravdao napad bez presedana koji je Iran sproveo 13. aprila na Izrael, sa 350 dronova i projektila, od kojih je većina presretnuta uz pomoć SAD i nekoliko drugih američkih savezničkih zemalja.

Raisi je na američkoj crnoj listi iranskih zvaničnika koji su sankcionisani zbog "saučesništva u ozbiljnim kršenjima ljudskih prava", optužbe koje su vlasti u Teheranu odbacile.

Rođen u novembru 1960. godine u svetom šiitskom gradu Mašhadu na severoistoku, Raisi je tokom tri decenije napredovao u pravosudnom sistemu. Imao je 20 godina kada je imenovan za glavnog tužioca Karadža, blizu Teherana, tokom Islamske revolucije 1979. Potom je bio generalni tužilac Teherana od 1989. do 1994. godine, zatim zamenik šefa pravosudne vlasti od 2004. do 2014. godine, godine kada je imenovan za državnog tužioca.

Vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei ga je 2016. postavio na čelo dobrotvorne fondacije Astan-e Kuds Razavi, koja upravlja mauzolejem Imam-Reza u Mašhadu, kao i ogromnim nasleđem industrije i nekretnina. Tri godine kasnije došao je na čelo glavnog organa sudskih vlasti.

Raisi je oženjen Džamilom Alamolhodom, profesorkom na Univerzitetu u Teheranu, sa kojom ima dve ćerke koje su završile fakultete.