NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Visoka, jaka, hladna

Posle specifičnih uloga u "Osmom putniku", "Isterivačima duhova" i "Ledenoj oluji", jedna od najboljih američkih glumica odlučila je da u svom novom filmu "Mapa sveta", nedavno premijerno prikazanom u San Sebastijanu, tumači ženu iz malog, običnog života

      Posle "Mape sveta" Skota Eliota, nedavno premijerno prikazanoj na 47. međunarodnom festivalu u San Sebastijanu, jedna od najboljih američkih glumica Sigurni Viver snimila je čak tri filma. Iz njene biografije može se videti da je već petnaestak godina, gotovo bez pauze, neprestano igrala, i to u filmovima različitih žanrova, onim skupim, velikim, "holivudskim", ali i u takozvanim malim, koji pripadaju nezavisnoj produkciji, sve izraženijoj u Americi.
       Sigurni Viver rođena je na Menhetnu 8. oktobra 1949. kao kći jednog od pionira američke televizije, čuvenog Silvestera Peta Vivera i engleske pozorišne glumice Elizabet Inglis. Neobično ime dobila je po junakinji romana "Veliki Getsbi" Skota Ficdzeralda. Debitovala je u "Eni Hol" Vudija Alena, a njena karijera krenula je naglo uzlaznom linijom posle famoznog "Osmog putnika" Ridlija Skota. Usledili su potom filmovi "Očevidac", "Godine opasnog življenja", "Isterivači duhova", "Osmi putnik II", "Gorile u magli", "Zaposlena devojka", "Isterivači duhova II"...
       Vaša uloga u "Mapi sveta" razlikuje se na izvestan način od svih dosadašnjih: tumačite izluđenu, histeričnu ženu koja bez stvarne svoje krivice zapada u nevolje, čak i u zatvor, ali na kraju ipak uspeva da sačuva i sebe i svoju porodicu. Možda izazovniju ulogu do sada i niste imali?
       - Apsolutno ste u pravu! Elis, žena koju igram u "Mapi sveta", zaista je uloga mog života. Još dok sam čitala scenario, mislila sam da baš takvu ulogu sve vreme čekam i da sam, u stvari, zbog takve jedne uloge postala glumica. Toliko je nudila i, u isto vreme, bila toliko zahtevna...
       I kako ste se izborili s njom?
       - Vidite, ta žena, Elis, potpuno je rastrzana obavezama u kući, oko dece, naravno i na poslu, ona je pod tolikim pritiskom da joj se moralo dogoditi nešto strašno, to je naprosto išlo uz njenu raspamećenost. Videli ste film i znate da se dete najbolje prijateljice, njoj ostavljeno na čuvanje, davi u jezeru. Od tog gubitka i od tog osećaja krivice Elvis se teško oporavlja. Prolazi kroz pakao zatvora, još gore kroz pakao griže savesti, ali je jaka i sama po sebi i zato što joj njeni najbliži veruju, što je ne optužuju. Zbog toga će na kraju ipak isplivati, sastaviti tu svoju malu mapu sveta koju čine njena porodica i najbliskiji prijatelji. E, sad, šta mi je pomoglo da razumem tu ženu i da prođem kroz čitav taj proces? Najpre, verujem, činjenica da sam i sama majka, imam devojčicu od devet godina, imam i muža koji je vrlo zauzet poslom, on je pozorišni reditelj, imam dakle nešto slično u svom domu. Shvatila sam, prema tome, najlakše taj deo: kad nemate dovoljno vremena za najvoljenije, kad naiđu dani da baš ništa nije pod vašom kontrolom. Doživela sam šta znači biti majka u okolnostima za koje bismo možda najblaže mogli reći da su - nesavršene. I od toga sam krenula.
       I kako vam se čini krajnji ishod pošto taj film nije naišao na posebno oduševljenje ovde u San Sebastijanu?
       - Ja sam veoma ponosna na tu svoju ulogu a na drugima je da sude i o meni i o filmu u celini. To su već stvari van mog uticaja. Kada sam prvi put videla "Mapu sveta", odmah posle montaže, a vrlo mi se žurilo da vidim rezultat jer mi je stalo do tog filma, moram priznati da su postojali trenuci kada sam osetila želju da pokrijem Elisina usta, da ispružim ruku i prekinem njenu vrisku, njenu iritirajuću nervozu. Ipak, to smatram kvalitetom pošto takvo ponašanje samo znači da sam ulogu odigrala kako treba, sasvim uverljivo.
       Da li je vaša kći videla film? Jer, upravo se i o njenom uzrastu tu, takođe, radi...
       - Ne, nije gledala ni taj ni mnoge druge moje filmove. Čini mi se da još nije za to zainteresovana. Ona uglavnom, nažalost, pilji u televiziju, ali doći će joj, pretpostavljam, ta želja.
       Videla je verovatno film "Snežana: priča o teroru" u kome igrate izludelu maćehu što je ipak bilo po meri njenih godina. Kakva je tad bila reakcija?
       - Tada sam morala da odem u njenu školu i da im pričam o tom filmu. Pogotovu zato što su u to vreme, pre dve godine, oni proučavali bajke. Trudila sam se da ih zainteresujem pošto deca vole da čitaju ili gledaju bajke, ali ne i da slušaju kako se one, recimo, snimaju. Međutim, morala sam dobro da odradim taj posao kao pre svega roditeljsku dužnost i pri tom sve vreme strepela koliko ću se deci dopasti pošto se radilo o vršnjacima moje ćerke, njoj bitnim osobama.
       Možda grešim, ali od "Godine opasnog življenja" Pitera Vira s Melom Gibsonom vi, u stvari, niste snimili nijedan toliko čist ljubavni film, jednu pravu melodramu?
       - Meni se čini da ipak jesam, mada ne baš žanrovski toliko određen, svakako ne toliko ljubavni film, ali sada ne mogu nijedan da izdvojim. I inače imam veliki problem prisećanja naziva svojih uloga i naziva filmova. Naravno, ima i onoga što odlično pamtim, recimo svoju ulogu u jednom od meni najdražih filmova, "Ledenoj oluji" Anga Lija...
       Zbog čega baš nju?
       - Zbog toga što sam - a drugi su to rekli - bila baš ubedljiva u toj ulozi hladne i distancirane žene, previše hladne i distancirane za američki ukus. Biti takva žena, to je poslednje što Holivud želi da vidi, to je nešto što ga zapravo uznemiruje. Holivud neće samostalnu ženu koja radi po svome već samo ženu koja bodri, koja hrabri. Mogu vam reći da mi je posle "Ledene oluje" Holivud jednostavno zatvorio vrata i to čitavih godinu dana. Stigla me je ta kazna na šta me je upozoravao moj poslovni agent. Čak su i mom suprugu ljudi u našem kraju dobacivali preko ulice zbog čega je dozvolio da mu žena igra takvu kučku.
       Pitanje je, pre svega, zbog čega ste vi želeli tu ulogu?
       - Prvi razlog je bio sam reditelj Ang Li čije sam filmove obožavala, recimo "Svadbeni ručak", "Razum i osećajnost". Zatim taj scenario, to vraćanje u kasne šezdesete kada je Amerika, povodeći se za seksualnom revolucijom, definitivno izgubila ono što bismo nazvali - porodična nevinost.
       Očigledno se ne kajete zbog toga. Kako ste, međutim, ipak na kraju odobrovoljili Holivud?
       - To zaista ne umem da objasnim. Odjednom su me se opet setili i omogućili čak više projekata, među njima i jedan od poslednjih, "Istraživanje galaksije", spektakularni film koji bi trebalo da bude naravno i veoma komercijalan. Verujem da je moj kredit iz filmova koje zovem svojim "svemirskim opusom" bio presudan. Bio im je potreban neko kao ja za glavnu ulogu u "Istraživanju galaksije" a Holivudu kad nešto treba, on lako zaboravlja, naročito ako je u pitanju veliki novac.
       U čemu je osnovna intriga "Istraživanja galaksije", šta je, drugim rečima, tu toliko atraktivno da se već unapred računa s visokim profitom?
       - Čini mi se da je priča više zabavna nego, recimo, napeta. Grupa glumaca, ostavši bez posla, ukrcava se na poziv svojih obožavalaca u nekakav svemirski brod u uverenju da za njih treba da izvede u tom specijalnom prostoru nekakav šou. Međutim, taj brod zaista odlazi u vasionu i oni, neočekivano, bivaju zatečeni jednom, za njih, potpuno novom i opasnom situacijom i moraju da prođu kroz niz strašnih akcija kako bi ipak bili spaseni. Dakle, šala polako prerasta u užas a igra u nešto sasvim rizično. Premijera filma zakazana je za decembar a mene raduje što će me gledaoci prvi put tada videti kao raskošnu plavušu koja baš bajno izgleda. To je bila moja želja, upravo sam jednom htela i to da budem: zanosna, zavodljiva plavuša.
       Za razliku od jakih, nepopustljivih žena kakve ste igrali u dobroj većini vaših filmova?
       - Da, zaista, često su mi nudili te uloge jakih, strogih, nepopustljivih žena koje su spremne na sve i koje maltene mogu sve. Verovatno zato što sam ovoliko visoka i koščata, ko zna... Privatno sam, međutim, sušta suprotnost takvim ženama. Patim od raznih fobija, lako se uspaničim, plašim se svih onih situacija u kojima čovek odjednom postaje dezorijentisan. Jednom sam bila prilično dugo zaglavljena u liftu i trebalo me je tad videti, trebalo je videti koliko sam daleko od svake hrabrosti i spretnosti.
       Kad se ukupno pogleda vaša filmografija, mora vam se postaviti pitanje po kom ste kriterijumu birali uloge?
       - Ne, reč je o nečem drugom. Mene ne interesuju toliko kriterijumi koliko potreba da puno radim. Već me na neki način i bije glas da sam uvek spremna za nove izazove nasuprot nekim svojim koleginicama za koje se unapred zna da ih možete dobiti tek pošto ih dobro platite. Ja naprosto volim puno da radim pošto smatram da rad oplemenjuje i u tome je čitav moj izbor. Nastojim čak da ponekad, kad god mi vreme dozvoli, igram i u pozorištu zato što verujem da tamo, pogotovu na off i off-off Brodveju možete zaista najbolje da se, igrajući, zabavite. Pri tom i nešto novo naučite. Tačno je, međutim, i to da ponekad moram da igram u komercijalnim filmovima koji imaju moćnu svetsku distribuciju pošto, nažalost, samo takvi filmovi glumcu donose određenu snagu širom sveta. Otuda stalno nešto kao balansiram.
       Što je mogućno u Holivudu?
       - Meni očigledno još uspeva iako, srećom, ne živim tamo, ne daj bože. Živim u Njujorku u kojem sam i rođena. Holivud je čista industrija. Jedno, u suštini, vrlo konvencionalno mesto u kojem se jedino priča o novcu. Posle izvesnog vremena to čoveka može da izludi, mene svakako.
       JASMINA LEKIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu