Zašto se mr Ivan Marković ne bi složio da mu neko uzme ministarsko mesto na ulici

      Dogurao je do drugog reda i vrlo je zadovoljan sobom, smeje se. Bio je u neposrednoj blizini prvog patriote SRJ, na mostovima koji nas spajaju, a ne razdvajaju. Išao je po jedinstvenoj Srbiji, južno od Beograda. U Nišu je izjavio da 99,99 odsto Nišlija pripada levici, to jest, srce im kuca levo... Kad su se JUL-ovci u Nišu posvađali oko privilegija, promenio im je organizacionu strukturu i izjavio: "Ova odluka je bila neophodna, s obzirom na činjenicu da je lokalna vlast u Nišu, posle NATO agresije, potpuno zanemarila elementarne interese građana i ne vodi računa o njihovim životnim potrebama."
       Drugim rečima, JUL je nevin, kriva je opozicija...
       Jeste, reč je o mr Ivanu Markoviću, istom onom koji je pričao viceve o svojim šefovima, ali se popravio. Sada priča ozbiljne i odgovorne viceve, u duhu obnove i izgradnje. Mr Marković je savezni ministar za telekomunikacije i sekretar Direkcije JUL-a za informisanje, što se odmah vidi. Potšišao se, nosi kravatu. Bio je u pratnji predsednika Miloševića prilikom otvaranja serije mostova, obnovljenih sopstvenim snagama, i stajao je pozadi ali blizu, odmah iza Milutina Mrkonjića. To mu se, sudeći po izrazu lica, dopalo. Sutradan je u Direkciji JUL-a pričao kako je bilo: mase oduševljene, kliču!
       Mr Marković se sasvim lepo zabavlja o državnom trošku.
       Kad se uozbilji, ume da oseti odakle dolazi opasnost: "Plaćenici, vođe takozvanog Saveza za promene, posle svojih satanističkih vudu rituala, posle svih manifestacija sopstvene nastranosti, na kraju pokušavaju da izazovu veće nerede." One koji traže promene, mr Marković je posprdno nazvao "promenašima", jer mr Marković ne bi voleo da se bilo šta menja, naročito ne on (mr Marković), što je potpuno logično. Pošto Zoran Đinđić (DS - SZP) krade malu decu i od njih pravi sapun, mr Marković ga je raskrinkao: "Konstanta Đinđićevog programa i njegovih agresivnih sledbenika je uvođenje nasilja, umesto izbora, u politički sistem. Možda u onakvim noćima kao u Nemačkoj, kada su jurišni odredi otvarali vrata fašizmu - gvozdena metla, gvozdena pesnica, moć sile nad pravom - to je ono što je Đinđić zapamtio na kursevima i studijama u inostranstvu."
       Mr Marković je studirao u zemlji. Mr Marković smatra da mu mesto saveznog ministra sasvim lepo stoji, i ne bi se složio da mu ga neko uzme na ulici.
       U strahu od dalje agresije na našu zemlju i na njega lično, mr Marković je objavio i sledeće otkriće: NATO službenici, rekao bih, imaju svoju vizit kartu. Da li je na toj vizit karti ime Obradović ili Dodik, to je sasvim svejedno. Bitno je da svako ima svoju titulu. Titula je kao u Nušićevo vreme - "sreski špijun".
       Paradoksalno je, ali se i mr Markoviću svidela navedena titula. Sa kolegom iz JUL-a Goranom Matićem, saveznim sekretarom za informisanje, procunjao je po idejama i namerama kako neprijatelja spolja, tako i stranih plaćenika, i referisao je Direkciji (JUL-a) da je opozicija u Srbiji, zajedno sa albanskom OVK, pešadija NATO pakta! Matić i mr Marković napominju da oni koji "dobijaju sredstva iz stranih izvora moraju da opravdaju poverenje svojih finansijera, i zato je pripremljen novi tip neprijateljskih akcija čiji je cilj destabilizacija naše zemlje i njena dalja satanizacija kao nedemokratske. Reč je o subverzivno-destruktivnom lancu incidenata i provokacija, tobože protiv opozicije. Iza toga stoje strane agenture, odnosno njihovi pomoćnici iz naše zemlje, a takve akcije trebalo bi da se pripišu sadašnjoj vlasti".
       Naša policija, međutim, mirno će, skrštenih ruku, da posmatra šta se događa, da bi ostala nevina!
       Namere nisu lepe, kažu Matić i mr Marković. "Osnovni cilj u okviru ove produžene agresije na našu zemlju je da se u glavama građana izazove osećaj da žive u zemlji bez perspektive i punoj nestabilnosti, mada je svima vidljivo da Jugoslavija ulaže ogromne napore i postiže uspehe u obnovi zemlje."
       Drugim rečima, Matić i mr Marković u glavama građana izazivaju osećanje perspektive i pune stabilnosti! Mr Marković skromno dodaje, s tim u vezi, da njegovo Ministarstvo i država u celini ulažu maksimalne napore da se stvore i poprave materijalni uslovi za rad radio i TV stanica...
       Matić i mr Marković pripremaju mase za specijalni rat protiv stranih plaćenika. Ali pitam: kad se već zna ko su strani plaćenici, što ih ne pohapse da nam konačno svane!?
       Nadležnima u zemlji ne sviđa se ni program Studija B, mnogo slika Milana Božića, pa se javljaju smetnje. Za te smetnje nije kriva policija, otpozdravlja mr Marković Studiju B, nego strani faktor; nastavlja agresiju na Studio B, drugim sredstvima! Mr Ivan Marković, portparol, zamolio je u ime JUL-a da se sačuva jedinstveni front patriotskih snaga koji je tokom 79 dana NATO agresije sačuvao zemlju. To je front, prema definiciji mr Markovića, koji je činio pre svega narod, državno rukovodstvo, vojska i policija i svi organizovani politički subjekti.
       Subjekti iz Saveza za promene tu ne pripadaju, jer "koalicioni partner takozvane OVK i crnogorske mafije, takozvani Savez za promene, preksinoć je u Beogradu izazvao nerede, nastavljajući tako agresiju NATO na Jugoslaviju". Ukratko, ko napada mr Markovića i njegovu funkciju, taj je pod komandom Vašingtona. Zato se mr Marković hrabri: "... u okviru tog narodnog jedinstva suočavamo se sa jednim potpuno nezaobilaznim malim delom onih koji su neprijatelji naše države, koji sada pokušavaju za račun inostranstva da završe ono što nije završeno u 78 dana bombardovanja. Mi se tome odupiremo i to ne stihijski, nego razumom i organizovano, radeći svako svoj posao... Možemo biti izuzetno ponosni na svoj narod i na državno rukovodstvo zato što su i u odbrani i sada u obnovi zemlje manifestovali jedinstvo. Zapravo, plebiscitarnu podršku rukovodstvu zemlje da se očuva i odbrani Jugoslavija."
       Mr Marković je, lepo se vidi, ponosan na svoj narod, naročito na državno rukovodstvo, kao što je narod ponosan na mr Markovića; kliče mu kad se pojavi u neposrednoj blizini predsednika Miloševića, najvećeg patriote SRJ, na obnovljenim mostovima koji nas spajaju, a ne razdvajaju...
      
       Milivoje Glišic