|
Bilo bi sasvim amoralno da međunarodna zajednica zahteva od nas da živimo u zemlji koja je drugačija od zemalja u kojima oni žive, kaže Branko Perović, ministar inostranih poslova Crne Gore
Kada se metafora Carstva zla premestila u Jugoslaviju, Crna Gora je kod međunarodne zajednice isposlovala da bude nešto drugo od Srbije. Sagovornik NIN-a Branko Perović(49), ministar inostranih poslova Crne Gore, to će ovako objasniti:
"Pragmatizam je ključna reč za razumevanje svih razlika između Podgorice i Beograda. On se ogleda i u činjenici da je Crna Gora prvi put u svojoj istoriji odustala da se žrtvuje, ako bismo naše pristajanje na NATO vazdušne napade nazvali žrtvom, i da ratuje bilo kojim povodom i za bilo koga. Prvi put smo bili svesni toga da je to sukob iz koga ne možete dobro izaći. I sve što se dogodilo u vezi s tim jeste tragična potvrda da smo bili u pravu. Ovaj svet se uređuje na nekim drugim mestima i izvan našeg uticaja. Mi smo te činjenice i te kako svesni i trudimo se da pozicioniranje Crne Gore u tom novom svetu uradimo na principima koji su opšteprihvatljivi i koji podrazumevaju sprovođenje demokratskih i ekonomskih reformi, vladavinu prava, tržišnu ekonomiju, poštovanje ljudskih prava i sloboda na način da očuvamo multietničnost i multikonfesionalnost."
Halo, Beograde
Nekadašnje poređenje hotela "Crna Gora" u Podgorici sa Kazablankom iz istoimenog filma, više ne važi. U to nas uverava lokalna legenda za stolom u ovom hotelu, dok ispred sebe drži "Vijesti", "Pobjedu", ali za svaki slučaj i "Dan", objašnjavajući nam da su prve dve novine Milove, a ova poslednja Momirova. I dokazuje nam kako je zapravo cela Crna Gora postala Rikov bar. Svakodnevno, kaže on, a i sami smo se u to uverili, od severnih gradova preko prestonice pa do mora, špartaju strane delegacije na raznim nivoima, čuju se engleski i italijanski jezik, najčešće. Vesti se šire brzinom munje, a većinu zanima samo jedno: hoće li ti silni stranci nešto dati. Doduše, nema novih diplomata u bivšim cetinjskim ambasadama, ali Crna Gora sve samostalnije vodi svoju spoljnu politiku. Naročito posle završetka bombardovanja.
Ministar spoljnih poslova Jugoslavije Živadin Jovanović i ministar inostranih poslova Crne Gore Branko Perović poslednji put su razgovarali pre godinu dana. Pre nešto više od mesec dana, ovaj drugi je hitno tražio onog prvog, ali je ovaj bio "na jugu Srbije" i nisu se čuli. Tek nedavno je, posle godinu dana, u MIP Crne Gore stigao prvi bilten iz SMIP-a. Kao i prosleđena nota, poziv predsedniku Milu Đukanoviću (preko ambasade Japana kao zemlje zastupnice u Jugoslaviji) da poseti Nemačku. Ministar Perović kaže da ustanova na čijem je čelu nema nikakav kontakt ni sa jednim od 12 ambasadora, Crnogoraca, bez obzira da li je ova republika dala saglasnost za njihovo imenovanje ili ne. I dodaje:
"Od postojanja ove SRJ, dakle od 1992, samo dva službenika iz Crne Gore su ušla u sastav Saveznog ministarstva spoljnih poslova. A tada, 1992, bilo je 1350 zaposlenih, od čega 95 iz naše republike. Od 40 funkcionera SMIP-a (zamenik, pomoćnici, generalni sekretar, direktori direkcija) - ni na jednom relevantnom mestu nema nijednog iz Crne Gore. Kada smo pre dve godine doznali da se Radoslav Bulajić sprema za ambasadora u Japanu, smatrali smo da bi njegovo mesto zamenika moglo da pripadne nama, ako je već ministar iz Srbije. Međutim, taj naš predlog je ignorisan.
Milo i Medlin
Crna Gora je praktično bila prinuđena da koristi sopstvenu diplomatiju kao produženu ruku politike. Naši spoljnopolitički prioriteti su ostali isti: saradnja sa susedima, Evropom, Amerikom i Rusijom. Savezna administracija je prekinula odnose sa najuticajnijim delom Evrope i SAD, a ne može se pohvaliti baš najboljim odnosima ni sa susedima. Naročito ako mislimo na bivše republike, sa Slovenijom i Bosnom i Hercegovinom nema diplomatske odnose, sa Makedonijom ima problem regulisanja granice, a nedavno je jedan savezni funkcioner rekao da odnose sa Hrvatskom ne može kvalifikovati kao dobrosusedske. Ma šta vi mislili o njima, susedi su vam kao roditelji pa ih ne možete promeniti. Dakle, ako je politika koja se vodi iz saveznog vrha limitirana i ograničenog dometa, ako savezna diplomatija ne vodi dovoljno računa o interesima Crne Gore, nama preostaje samo da koristimo naše pravo iz člana 7 Ustava SRJ i budemo mnogo aktivniji u svetu."
U Crnoj Gori trenutno rade četiri generalna konzulata: Rusije, Italije, Grčke i Hrvatske. I još tri počasna: Velike Britanije, Francuske i Austrije. Ministar Perović nam saopštava da predstoji otvaranje mreže predstavništava u svetu, najpre aktiviranje trgovinskih misija u Vašingtonu i Sloveniji (šef u SAD je bivši ambasador iz SMIP-a David Dašić a u Ljubljani bivši republički ministar spoljnih poslova Branko Lukovac). Ovih dana otvara se kancelarija u Briselu (odlazi Perovićeva pomoćnica Slavica Milačić), a bivši generalni konzul u Bariju Ljubiša Perović priprema se za isti posao u Rimu.
"Jasno smo rekli da je prekid diplomatskih odnosa sa zemljama Evrope i SAD bio pogrešan korak savezne administracije i mi sa tim zemljama održavamo redovnu komunikaciju" - kaže Perović i dodaje:
"Crna Gora je izabrala drugačiji spoljnopolitički put koji ne korespondira sa dominantnom političkom voljom koja je rukovodila ovu zemlju poslednjih 10 godina. Mi smo naše političko neslaganje sa Beogradom javno iskazali bez obzira na bilo kakve kvalifikative koji nam se otuda pripisuju, svako od nas je savršeno uveren da radi za dobro građana Crne Gore. Mislim da izbor spoljnopolitičke orijentacije koji je učinila Crna Gora predstoji i Srbiji. A kada će se to dogoditi, zavisi ponajviše od građana Srbije."
U ovom trenutku, Crna Gora izlazi iz faze neposredne humanitarne i jednokratne pomoći i sprema se za ozbiljniji pristup međunarodnim finansijskim organizacijama koje bi dale neposredan impuls razvoju i "stavile tačku na tranziciju koja se iz poznatih razloga ne završava", kako tumači naš sagovornik. Na pitanje šta ova republika konkretno ima od međunarodne zajednice s obzirom na svoj imidz "dobrih momaka", Perović odgovara:
"Simpatije znače samo pretpostavke i ništa više. Brojni su razlozi zbog kojih Crna Gora ne može da poentira taj svoj pozitivni imidz u svetu. U jednom vrlo formalizovanom i birokratizovanom tumačenju činjenice da je Crna Gora sastavni deo Jugoslavije, otpadaju i mogućnosti za saradnju sa njom.
S druge strane, saglasno svom demokratskom imidzu, mi smo isposlovali neka rešenja koja su prilično različita od onih u Srbiji. Poslednja dva su da iz Crne Gore možete da letite u Evropu i da u našu republiku može da uđe nafta. U ovom trenutku imamo prilično izdašnu pomoć za nadoknadu štete od bombardovanja. A šteta je najlošija turistička sezona u poslednjih 15 godina, zastoj u luci Bar koja će ove godine dostići jedva 30 odsto kapaciteta, neupotrebljiva za saobraćaj pruga Beograd-Bar... Treba reći i to da je Stejt department nedavno povukao preporuku svojim građanima da ne putuju u Jugoslaviju, kad je reč o Crnoj Gori. Ovo je učinjeno pre svega zbog nekoliko međunarodnih skupova koji će se održati u Igalu, a kojima će prisustvovati i ugledni američki bankari i biznismeni. Prvi je jugoslovensko-američki biznis savet čiji je organizator Privredna komora Jugoslavije."
Upoznajemo NIN-ovog sagovornika sa jednom nezvaničnom pričom iz "visokih diplomatskih izvora" koju smo nedavno čuli u Skoplju. Navodno, dama koja vedri i oblači u američkoj, ali i međunarodnoj spoljnoj politici, ima svoje neprikosnovene ljubimce među evropskim političarima. Tako se na prvom mestu kod Medlin Olbrajt nalazi Milo Đukanović, zatim su dva mesta prazna, pa slede Ljupčo Georgijevski, Hašim Tači i Pandelji. Pod pretpostavkom da je to tačno. Koliko Crna Gora ima od ovakvog izbora američkog državnog sekretara?
"Nisam čuo za tu rang-listu - odgovara Perović. - Ali, u dosadašnjim razgovorima sa gospođom Olbrajt naišli smo na visok stepen razumevanja i na podršku da Crna Gora istraje na svom proevropskom putu, na demokratskim reformama i izgradnji civilnog društva, na očuvanju nečega što se doživljava kao oaza mira, stabilnosti i multietničkog prostora u ovom delu sveta. To i dalje ostaje konstanta politike Crne Gore koju personifikuje njen predsednik Milo Đukanović. Više i dalje povodom rang-liste o kojoj ste čuli, ne bih mogao da kažem."
Otcepljenje
Bez obzira na "živu diplomatsku aktivnost" političkog vrha, jedna tema je ovih dana apsolutni hit u svim razgovorima - crnogorska platforma za nove odnose Crne Gore i Srbije. U očekivanju odgovora na tekst koji je 7. avgusta upućen Vladi Srbije, odnosno premijeru Mirku Marjanoviću, Milo Đukanović, Svetozar Marović i Filip Vujanović obilaze građane svoje republike i objašnjavaju suštinu petnaestak kucanih stranica podeljenih u četiri poglavlja. Onima koji su za brzo i potpuno otcepljenje, rešenja iz ovog dokumenta nisu dovoljno radikalna, a onima koji su protiv, treba objasniti da će buduća zajednica dve republike biti bolje rešenje za sve i da to treba potvrditi na referendumu. A kada će biti referendum - ne zna se.
Koliko se čini ispravnim opažanje da je međunarodna zajednica malo zaustavila svoju doskorašnju, neskrivenu podršku otcepljenju Crne Gore?
"Što god vam se činilo, što god ko mislio o tome", kaže Perović, "suverena volja građana će odlučiti o budućnosti Crne Gore kada do toga dođe. I sa time ćemo se suočiti kao sa činjenicom. I mi, izvršna vlast, i međunarodna zajednica, ma kako ona gledala na to pitanje..."
A ako se ona usprotivi?
Bilo bi sasvim amoralno od međunarodne zajednice, odgovara Perović, da od Crne Gore zahteva da živi u zemlji koja je drugačija od zemalja u kojima oni žive.
Da li je aktuelna crnogorska vlast spremna da podnese teret istorijske odgovornosti zbog izlaska iz ovakve Jugoslavije čime bi automatski otvorila pitanje ostanka Kosova u njoj? To je, bez sumnje najveći žulj onih koji se ne usuđuju da otvoreno zagovaraju samostalnost Crne Gore. Objašnjenje koje dobijamo od gopodina Perovića glasi:
"To pitanje postavljaju i naši sagovornici iz međunarodne zajednice. Oni nas pitaju i da li se bojimo onoga što može da donese ishod referenduma u Crnoj Gori. Na to, mi odgovaramo ono što ću i vama reći: mnogo više se bojimo za sudbinu Crne Gore u zajednici u kojoj je Milošević na vlasti! Jer, sa Miloševićem na vlasti možete očekivati doslovno sve. Pogotovo, sve loše. Vođeni saznanjem da smo izgubili 10 godina, sada smo prinuđeni da tražimo rešenje. Ako imate granicu sa Srbijom na mestu koje se zove Kolovrat gde se vrši selekcija robe koja će ući u Crnu Goru a prethodno je ta roba plaćena dobavljačima iz Srbije, ako tim putem izazivate nestašicu robe što dovodi do socijalnog pritiska na Crnu Goru - onda imate sve manje okolnosti koje bi učinile da suživot u jednoj zajednici bude ugodan. Onda to više ne korespondira sa izborom građana o zajedničkom životu iz 1992. godine.
Naša platforma je ozbiljna, poštena i poslednja ponuda vlastima u Srbiji da razmislimo o budućnosti naše zajednice. Ako neko misli da naša namera nije ispravna i ozbiljna, neka proveri tako što će naterati vlast u Srbiji da prihvati platformu koju mi nudimo za uređenje zajednice Srbije i Crne Gore."
Pasoši
Emotivni naboj nekoliko stotina hiljada Crnogoraca u Srbiji i Srba poreklom iz Crne Gore takođe predstavlja kamen spoticanja u donošenju odluke o budućem suživotu Srbije i Crne Gore, koji bi mogao rezultirati pokazivanjem pasoša na granici između dve republike. Prvi čovek crnogorske diplomatije negira takvu mogućnost:
"Ko vam kaže da je pasoš isprava koju ćete morati da koristite prilikom dolaska iz Srbije u Crnu Goru? Kao razumna, racionalna vlast, tražićemo rešenje koje će biti na zadovoljstvo građana Crne Gore i Srbije. A tih 100 hiljada Crnogoraca van Crne Gore morali bi da uvaže volju demokratske većine u Crnoj Gori. Emocije nam ni u ovom slučaju ne bi pomogle da nađemo pravo rešenje. Upravo naš emotivan i iracionalan pristup raznim problemima doveo nas je ovde gde smo sada. I upravo zato bismo hteli da izbegnemo emocije što je više moguće.
Ne može se prenebreći činjenica da Crna Gora ima dve strane medalje. Ima korpus bića koji je nacionalno srpski orijentisan. Eventualnu odluku na referendumu, taj deo stanovništva bi doživeo kao prekid sa maticom. Mi smo toga svesni i to je naša realnost. Kao organizovana vlast, učinićemo sve da izbegnemo takvu mogućnost. Znamo šta su doneli sukobi na prostoru bivše Jugoslavije u proteklih sedam godina. Naše najveće dobro su ljudi i bilo bi skupo trošiti ljudske živote za bilo kakvu ideju. Učinićemo sve da do toga ne dođe. Međutim, za to je potrebno dvoje. Stoga se nadamo da su oni koji bi u slučaju demokratskog izbora većine građana Crne Gore mogli pribeći drugim rešenjima, da su ti ljudi svesni koju su cenu platili ostali koji su posegli za takvim instrumentima sprečavanja volje građana na drugim prostorima Jugoslavije da drugačije urede svoje međusobne odnose.
Radmila Stankovic
Milovi i Momirovi ambasadori
Trenutno, od 95 šefova diplomatsko-konzularnih predstavništava SRJ u inostranstvu, crnogorskih kadrova je 12. Uz saglasnost Crne Gore postavljeni su sledeći ambasadori: Slavko Šuković - Venecuela, Janko Radulović - Norveška, Gojko Čelebić - Argentina, Gojko Dapčević - Ukrajina, Radoslav Bulajić - Japan, Miodrag Lekić - Rim (sada već bivši ambasador).
Bez saglasnosti Crne Gore, popularno nazvani Momirovi, na mestima ambasadora nalaze se: Nikola Pejaković - Belorusija, Vlado Drljević - Kenija, Slobodan Raković - Gvineja, Ljubomir Đukić - Severna Koreja, Branislav Srdanović - Njujork, zamenik šefa stalne misije u UN
|
Crnogorska marka
"Puzeća inflacija je model kojim se služi vlast u Beogradu da destabilizuje naše ukupne ekonomske i socijalne prilike, jer mi ne posedujemo odbrambene mehanizme. Centralnu banku kontroliše vlast u Beogradu i mi nemamo upliva u njena rešenja. Time se ruiniraju temelji kuće u kojoj živimo. S druge strane, sindikat Crne Gore ne želi više da minimalna nadnica bude manja od 50 maraka. Pri inflaciji koja na ulici u ovom trenutku iznosi jedna marka za 19 dinara, u odnosu na oficijelnih 1:6, obezvređuju se svi naši napori da sprovedemo vaučersku privatizaciju.
Zbog svega toga, mi moramo da posegnemo za drugim mehanizmom odbrane, a to je valutni odbor. Verujem da ćemo uskoro biti primorani na uvođenje dvovalutnog sistema, ili samo jedne konvertibilne valute kojom bismo zaštitili građane od daljeg socijalnog ugrožavanja."
|
Zajednica Crne Gore i Srbije
Šta nudi Crna Gora kao rešenje za budućnost naroda dve republike? Citiramo nekoliko predloga iz kojih se može sagledati karakter budućeg suživota:
* Nadležnost zajednice Crne Gore i Srbije treba da bude znatno uža od sadašnje nadležnosti SRJ. Time se reducira prostor mogućih nesporazuma i sukoba i istovremeno izražava novi karakter zajednice.
* U nadležnost zajednice utvrdili bi se sledeći poslovi:
Odbrana i spoljna bezbednost zajednice
Spoljna politika zajednice
Osnove ekonomskog sistema zajednice
* Sistem bezbednosti u drumskom, železničkom i vazdušnom saobraćaju, dok bi pomorski saobraćaj i režim obalnog mora bio u nadležnosti Crne Gore, a režim plovidbe rekama u nadležnosti Srbije
* Naučno-tehnički razvoj i strategija razvoja tehničko-tehnološkog sistema (energetski, telekomunikacioni, saobraćajni, politika razvoja kvaliteta i sistem standardizacije)
Kad je reč o odbrani i spoljnoj bezbednosti zajednice, predlaže se:
* Proglašavanje ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja u nadležnosti je zajednice, ali samo uz prethodnu saglasnost država članica.
* U Vrhovnom savetu odlučuje se konsenzusom predsednika država članica i predsednika zajednice.
* Vojska mora biti profesionalna, vojni rok se služi u državi članici i ne može biti duži od 6 meseci.
Poslovi iz nadležnosti zajednice ostvarivali bi se preko skupštine zajednice, predsednika zajednice, saveta ministara i suda zajednice.
|
One man show
Koliko Crna Gora učestvuje u finansiranju jugoslovenske diplomatije?
"Vaše pitanje bi trebalo da glasi: koliko savezna vlada participira u spoljnopolitičkoj aktivnosti Crne Gore? Sve što se ubere od konzularnih taksi i raznih drugih vrsta prihoda iz jugoslovenske diplomatske mreže, sliva se isključivo u saveznu kasu. O kakvim je sredstvima reč?
Prema našim saznanjima, u Evropi je 1998. preko naših DKP izdato 100 hiljada jugoslovenskih pasoša. A pasoš se izdaje po prosečnoj ceni od 700 maraka. Pa, izračunajte koliko je 700 DM puta 100 hiljada. Gde su još druge vrste poslova i usluga koje se u inostranstvu pružaju našim ljudima. Crna Gora od toga nema nijednog centa. S druge strane, primera radi, u okolini Njujorka živi 100 hiljada građana poreklom iz Crne Gore koji po pravilu imaju i jugoslovenski pasoš. Jasno je koliko oni svojim uslugama koriste saveznoj kasi.
Ne znamo kud odlazi taj devizni prihod, osim za održavanje preglomazne, neprimereno velike diplomatske mreže. Kao da se zaboravlja da smo mi danas pola nekadašnje Jugoslavije, a i dalje robujemo formuli da budemo prisutni na svim kontinentima i po svaku cenu. Veliki broj DKP čini samo jedan čovek tipa one man shonj. Pitanje je šta takav čovek zaista predstavlja i šta može stvarno da uradi u Severnoj Koreji ili u Vijetnamu, na primer", kaže Branko Perović.
|
|
