NIN
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Štap i šargarepa<br>Dragoslav Rančić
Slovenci ispred Čeha

Među zemljama koje se približavaju Evropskoj uniji sarađujemo uočljivo sa Česima, zahvaljujući u dobroj meri njihovoj preduzimljivosti. A prema Slovencima se ponašamo kao da su stvarno propali otkad ih je Milošević podvrgao bojkotu na srpskom tržištu

      Zemlje u tranziciji iz Istočne i Centralne Evrope nalaze se u nekoj vrsti stalnog nadmetanja za ulazak u Evropsku uniju. Utisak je da se uslovi za prijem pooštravaju i da je, samim tim, razvijena i demokratska Evropa dalje od postojećih i potencijalnih kandidata za članove nego što se nekad pretpostavljalo. Već je prošla decenija od pada Berlinskog zida, a novih članica Evropske unije iz nekadašnje Istočne Evrope nema i neće ni biti sve do, u najboljem slučaju, 2003. godine.
       Ideal o ujedinjenoj demokratskoj Evropi je sačuvan i pažljivo se neguje, uprkos saznanju da se iza tog lepšeg sveta budućnosti ponekad skriva strogi zapadni pragmatizam, zasnovan na nacionalnim interesima, odbojnim i zaštitnim barijerama, premoći jačih i bogatijih i utvrđenim načelima kojima drugi mogu samo da se povinuju, a ne i da ih menjaju.
       Romano Prodi, novi predsednik Evropske komisije, ističe da prvi put od pada Rimskog carstva Evropa ima priliku da se ujedini, i to bez sile i oružja, samo na osnovu istih ideala i dogovorenih zajedničkih pravila. Tačno je, međutim, i to da se oni koji takvoj Evropi prilaze i te kako podređuju sili i moći oružja NATO-a i već utvrđenim pravilima koja su za neke više zajednička nego za druge.
       Nadmetanje za ulazak u Evropu liči, kako je to primetio jedan zapadni komentator, na nadmetanje, pa i disciplinovanje đaka u školskim klupama. Evropska komisija u svojim redovnim godišnjim izveštajima daje ocene o tome kako su pridružene članice ispunile ranije naloge i obaveze. One sa dobrim ocenama dobijaju pohvale i uvećavaju svoje šanse da u Evropi budu lakše i možda brže prihvaćene. Onima sa slabijim ocenama upućuju se opomene zbog slabo urađenih domaćih zadataka, pa i pretnje da neće, bez popravnih ispita, preći u viši razred. To se čini diskretno, ali vrlo odlučno.
       Tako se u poslednjem godišnjem izveštaju Evropske unije Češka Republika, nekadašnji model za postkomunističke reforme, našla na poslednjem mestu među šest zemalja iz prvog kruga kandidata. Slovenija se popela sa šestog na treće mesto. Prva je Mađarska, a druga Poljska. U grupi su još Estonija i Kipar. Najavljeno je takođe da bi u drugom krugu kandidata za članstvo u Evropi mogle da se nađu Slovačka, Litvanija, Latvija, Bugarska, Rumunija i Malta.
       Posmatračima možda najviše pada u oči da su Slovenci pretekli Čehe (iako je redosled podložan brzim promenama). Vladalo je uverenje da će Češka brzo stići Austriju, ispred koje je, među industrijskim zemljama Evrope, bila pre Drugog svetskog rata, a da će Slovenija, lišena povoljne pozicije na nekadašnjem jugoslovenskom tržištu, teže plivati u jačoj evropskoj konkurenciji.
       Češkoj je najpre zamereno što nije ispravila ono što joj je ranije već zamerano: sporost u saobražavanju zakonodavstva, sudstva i državne uprave sa evropskim načelima. Potom se kaže da češki političari ne uspevaju blagovremeno da se dogovore o reformama i da ne ispoljavaju dovoljno odlučnosti u borbi protiv kriminala i korupcije. Prestrukturiranje privrede - privatizacija preostalih državnih preduzeća, liberalizacija cena, razbijanje državnog monopola u nekim granama, ukidanje državne pomoći neefikasnim firmama - teče znatno sporije nego što se predviđalo. Vrlo lošu političku ocenu Česi su dobili zbog diskriminacije Roma.
       Slovenija je dobila povoljnije ocene zato što je, u uspostavljanju tržišne privrede, sačuvala makroekonomsku stabilnost i što je svoje zakonodavstvo najbrže približila evropskom. Nešto sporije reformiše sudstvo i javnu administraciju, a zaostaje u denacionalizaciji imovine i privatizaciji (udeo privatnog sektora u proizvodnji iznosi 50 do 55 odsto). Još je zatvorena prema Austriji i Italiji, a ima i granične i druge sporove sa Hrvatskom.
       Ova vrednovanja, kao što se vidi, nisu samo ekonomska, nego opšta, pa u tom kontekstu sve više i politička. Utisak je da na rejting mogu dosta da utiču i susedne zemlje, osobito ako su uticajne članice Evropske unije.
       Možda Česi i nisu veći rasisti prema Romima od nekih drugih evropskih nacija, ali im se to, s razlogom, kaže da im se ne bi sve u lice reklo šta se misli o njihovoj nespremnosti da vrate imovinu nekad prognanih sudetskih Nemaca. Možda Austrijancima i Italijanima manje smetaju bescarinske prodavnice na slovenačkim graničnim prelazima od nespremnosti Slovenaca da strancima prodaju nepokretnu imovinu. Mađarska je najbliža Evropi, ali Mađari dosta gunđaju zbog osećaja uvećane podređenosti stranim partnerima. Bugarska i Rumunija su ušle u drugi krug kandidata zato što Zapad favorizuje zemlje koje podržavaju politiku NATO-a prema Jugoslaviji, kažu jedni. Ne, nego zato što je posle Kosova stabilnost na Balkanu jedan od evropskih prioriteta, kažu drugi.
       Ali svet je takav kakav je i bez nas može, a mi bez njega ne možemo. U tako zamršenoj politici trebalo bi, pretpostavljamo, da postoje i neki naši prioriteti. Mi smo, nepomenuti, iza svih drugih, iako smo nekad bili među prvima. A napredak Slovenije verovatno govori i o nekom iskustvu u saradnji sa svetom koje je poneseno iz bivše Jugoslavije i koje je imalo prednost nad istočnoevropskim iskustvima. Sadašnja iskustva kandidata za Evropu za nas su velika nepoznanica. Biće nam još teže, jer će i Evropska unija morati da se reformiše kad broj njenih članica poraste sa 15 na 27. Bićemo, vrlo verovatno, tretirani kao loši đaci kojima će učitelji bez zazora tovariti i sopstvene greške.
       Nije li u takvoj situaciji - i u našoj teškoj izolaciji - logično da partnere tražimo među onima koji se približavaju Evropi, ako već ne možemo da ih povratimo među onima iz Evropske unije? Sa Česima sarađujemo uočljivo, zahvaljujući u velikoj meri njihovoj preduzimljivosti. A prema Slovencima se ponašamo kao da su stvarno propali otkad ih je Slobodan Milošević podvrgao bojkotu na srpskom tržištu.
      
       Dragoslav Rančić


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu