Lokalna vlast je pre tri godine obećala da neće lagati i krasti i ta obećanja je ispunila. Nišlije su, izgleda, očekivale i ono što zavisi od centralne vlasti

      Zoran Ćirić, jedan od amblema urbanog Niša i pisac romana "Nišvil" o mitskom gradu sa elementima vesterna, kaže da svoj grad posmatra kao najveći poligon u zemlji. "Reč je o kombinaciji dzinovske spavaone i kantine, jednom utvrđenju opasanom sa svih strana kasarnama, u kojem se ljudi ukopavaju i čekaju rasplet. On može imati elemente tragedije, ali i farse, u njemu može biti krvi, ali i kečapa, a njegovi građani će sigurno pažljivo odmeravati snage i na kraju se opredeliti", kaže autor knjiga čiji naslovi, "Rio Bravo", "Odbrana gradova", "Zen serbijana", u lokalnim intelektualnim serklovima postaju opšta simbolička mesta vezana za grad Niš, koga su "analitičari sa greškom" površno, nepravedno i naizmenično nazivali crvenom tvrđavom i prestonicom demokratije.
      
       Novi grad
       Obnova Srbije se nije primila u Nišu. Na ulazu u grad ređaju se ruševine nekadašnjih industrijskih perjanica, kuće bez krovova, prozora i vrata, gomila šuta koji upućuje da se tu nalazio neki strateški objekat. Na banderama, pored autobuske stanice, čitaju se obaveštenja o šestomesečnim pomenima osobama ubijenim u velikom, prljavom ratu, koji je naciji doneo još jednu veliku pobedu, a Nišu oko 12 000 izbeglica. Čim je primetio da je uključen diktafon, prodavac na gradskoj pijaci zauzeo je stav mirno i počeo da izlaže svoje poglede na lokalnu politiku, konstelaciju svetskih snaga i život kao takav. "Ma, šta ima da pričam o političari! Pravio sam televizori za čitav svet, a sad prodajem bugarske gaće. Jedino je dobro što i dalje živimo, mada ne živimo nikako."
       Čitava priča o novom gradu počela je u maju 1996.godine, kada su radnici Elektronske i Mašinske industrije stupili u štrajk koji je najavio kraj vladavine Mileta Ilića, magistra i junaka legendarne autobiografske knjige "Oči sudbine", u kojoj su svi likovni umetnici iz Niša nacrtali portret šefa niških socijalista. Novinari, koji su imali priliku da vide očajne radnike, uplašene policajce i kontuzovane levičare, zaključili su tih dana da se u Nišu dogodio politički prelom i očekivali su tektonske poremećaje na jugu. Na kraju godine, koalicija Zajedno je pobedila (48 odbornika, socijalisti 21, nepoznati ljudi pokušali su da odnesu glasačke kutije u tamnu noć, ali ih je više desetina hiljada ljudi na vreme zaustavilo.
       Tri godine kasnije, mr Mile Ilić je doktorirao na Univerzitetu u Kragujevcu, ali se na njegovom respektabilnom Balkanskom centru za izučavanje lokalnih samouprava, smeštenom u tržnom centru Dušanov bazar, nije mogao saznati naziv disertacije. Protiv najpoznatijeg pekara u Srbiji Bata Baneta vodi se sudski proces jer je smogao snage da javnosti iznese male tajne velikih brojača glasova i detalje razgovara sa Šajom, Gajom i Vlajom(Nikola Šainović,Gorica Gajević, Vlajko Stojiljković. Radnike i dalje grize čir, ali policajci nisu više uplašeni.
      
       Lična karta
       Od svih protesta i šetnji u zemlji Srbiji, jedino su niška događanja naroda krajem septembra podsećala na tromesečne zimske šetnje. Posle nekoliko dana Nišlije su osetile izvesnu usamljenost i danas pokazuju iskreno razočaranje Beogradom i Beograđanima. Opozicioni potencijal pokazali su i prilikom nedavne posete predsednika Srbije Milana Milutinovića i nekoliko desetina autobusa iz Babušnice, Vlasotinca, Lebana, a sa ustreptalog lica Bratislave Morine mogao se najpreciznije pročitati visoki opozicioni napon tog grada. Na beloj fasadi sedišta Socijalističke partije Srbije osvanulo je neučtivo i dvosmisleno pitanje "Gde je đubre ?", koje nije obrisano ni nakon dve nedelje.
       Niš svakako nije idealno mesto za socrealističke manifestacije i trijumfalne posete radikalnih levičara, ali ne predstavlja ni mesto kojim je lako upravljati. U ličnoj karti grada kaže se da od 248 000 stanovnika, njih 53 000 ide redovno na posao, oko 50 000 radnika je na prinudnim odmorima ili je zvanično nezaposleno, dok se broj penzionera procenjuje na 48 000. U ratu je srušeno ili oštećeno 3.804 objekata, dok je 121 porodica ostala, kako prekaljeni stilisti vole da kažu, bez krova nad glavom. Jedna dobra vest, kojom se, u okviru velikog humanističkog projekta "Energija za demokratiju", najavljuje dostava energenata Nišu i Pirotu, na realiziciju će sačekati četiri do šest nedelja.
       "Kada smo preuzimali vlast, preuzeli smo i dugovanja od 23 miliona maraka, ali su oni smanjeni na manje od pet miliona. Predlog budzeta za 1998.godinu (26,7 miliona maraka) ostvaren je u paru, bez rebalansa ili korekcija, ali će ove godine to biti neizvodljivo", kaže potpredsednik gradske vlade i funkcioner Demokratske stranke Toplica Đorđević.
       "Ako smo nešto promenili u ovom gradu, onda su to svakako mediji. Tvrdimo da imamo najbogatiju medijsku sliku u zemlji", kaže Đorđević i dodaje da na području grada funkcioniše sedam televizijskih i 15 radio-stanica. Prema istraživanju javnog mnjenja, najgledanija je "Televizija 5" sa 59 odsto, Niška televizija (57 odsto), dok državnu televiziju gleda 30 odsto. Gradski funkcioneri smatraju da je uticaj tih medija izazvao "dobre vibracije" u Leskovcu, koje su, izgleda, hibernirane istorijskom govorom na obnovljenoj železničkoj stanici.
      
       Loš sluh
       Funkcioneri Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove u kampanji za lokalne izbore nisu obećavali "švedski standard", ali su birači, ipak, nekako čuli da će lokalna vlast uspeti da obnovi slomljene privredne gigante (EI i MIN) i vrati staru slavu. Nova vlast je uspela da se otvori prema građanima - gradonačelnik Niša Zoran Živković svakog petka prima Nišlije ("Uglavnom traže posao ili da im se reši stambeno pitanje, što je prilično neostvarivo, ali im pomažemo svuda gde možemo", žali se gradski funkcioner), sednice gradske skupštine direktno se prenose, sve stranke su besplatno dobile prostorije u centru grada, ali birači krajem drugog milenijuma pokušavaju da 801 dinar prosečne zarade pravilno upotrebe za kupovinu ulja, brašna i drva.
       Kao glavni argument da se u gradu dogodila dubinska i nepovratna promena sagovornici navode da su prošle godine, prvi put u poslednjih 55 godina, veće prihode imala privatna od državnih preduzeća. Nije, međutim, jasno da li taj podatak označava moć novih kapitalista ili potpuni slom već otpisane dogovorne ekonomije. Preduzetnički sloj bi, dalje, mogao da bude oslonac demokratskim partijama, ali bi značajan broj socijalno ugroženih proletera mogao da se okrene radikalskoj ili levičarskoj demagogiji ili da više na izlazi na izbore.
      
       Sigurna pobeda
       "U Nišu i dalje postoji Bulevar Lenjina, najmilitarizovanije parče Srbije, koje ima veću koncentraciju vojske nego što je imao Vukovar 1991. ili granica sa Albanijom prošle godine. Tu jeste učinjen izvestan pomak, Niš sada ima neuporedivo bolji imidz u Srbiji i šire, ali je svest njegovih stanovnika ostala ista, u njoj su duboko ukorenjene poslovice 'Veži konja gde ti gazda kaže', 'Ne bije se šut sa rogatim' i sve zavisi od sasvim banalne dileme - koja opcija će delovati snažnije. Ispod površine se vodi, možda presudno, odmeravanje snaga", kaže Ćirić.
       Predsednik gradske vlade i Okružnog odbora Srpskog pokreta obnove Branislav Jovanović kaže za NIN da će demokratska opozicija sigurno dobiti više glasova nego 1996.godine. "Prvo, mi se nismo obrukali i za naša imena se ne vezuje nijedna afera ili proces. Drugo, građani su mogli da se uvere da su radikali lažna opozicija. Treće, socijalisti i julovci nisu uspeli da pronađu kadrove koji bi ih izvukli iz žabokrečine u koju ih je pre tri godine uvalio brkati diktator. Na kraju, naši sugrađani su uvideli da lokalna, komunalna preduzeća funkcionišu solidno, da radnicu u tim preduzećima primaju redovno plate, što se nikako ne može reći za firme pod kontrolom SPS-a i JUL-a. Oni u Nišu više neće dobijati izbore."
       Istoričari vole da pričaju kako su se Nišlije uvek pogrešno politički izjašnjavale i navode da je, neposredno pre smene Aleksandra Rankovića, oko 10 000 građana priredilo veličanstveni doček najslavnijem srpskom policajcu. Komunistički kadrovi iz Niša su, takođe, napravili fatalan izbor prilikom Osme sednice što im, kako tvrde lokalni analitičari, sadašnji predsednik SRJ nikada nije oprostio. Kao najbolji pokazatelj odnosa centralne vlasti prema "ukletom gradu" izdvaja se podatak da je grad od kraja Drugog svetskog rata dobio prvog ministra tek prošle godine, kada je radikalski kadar Zoran Krasić postao ministar trgovine, a doskorašnji lider lokalni socijalista Života Živković je prvi diplomatski kadar koji je iz Niša otišao za konzula u Nemačkoj. Urbani hroničari podsećaju da je u staroj, onoj Jugoslaviji, imao neuporedivo veću težinu i bio uporište čuvenog i kontroverznog Dragiše Cvetkovića, za koga su niški Cigani voleli da kažu "Un Dragiša, duj ministri" (jedan Dragiša, dva ministra). Tek je odlaskom socijalističkog magistra, grad postao barometar za leva i desna politička strujanja i mesto koje se mora osvojiti.
       Po ulicama, radnjama, kafanama, ove jeseni prosto se može zahvatiti nekoliko kilograma nervoze, teških reči i jednostavnih, opasnih rešenja. "More, trebalo je da gi potepaju k'ko zajci", ljutito objašnjava starija, energična žena prodavcu novina. "Fala bogu da si i ti ukapirala, tetka, treba da ih smlatimo", odgovara joj prodavac. "Treba, treba, ali ove tvoje", zaokružuje bakica razgovor u kojem je jasno samo nestrpljenje, bes i žuč.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      

Čik da uđu!               Verovatno će radikali pokušati da svuda uvedu prinudnu upravu. Voleo bih da vidim kako će to fizički da izvedu, kako će da uđu u moju kancelariju, u bilo koju kancelariju u Skupštini grada. Biće to sasvim neizvodljivo        Posmatrajući svakodnevne proteste u Srbiji, novi- nari cinično zaključuju da će Beograd na kraju postati najveće uporište socijalista, dok će gradovi biti poznati kao "crvene tvrđave"nosioci promena. "Odavno je jedan moj prijatelj napisao da je Beograd severno predgrađe Niša", a ja sam u šali prijateljima obećao da će, kada se to desi, Beograd biti najvažnija niška opština, kaže za NIN Zoran Živković gradonačelnik Niša, i dodaje: "Iznenađenje smo priredili još '96. godine na izborima i svi se trudimo da pozitivno iznenađujemo i dalje."               Predložen je novi zakon o lokalnoj samoupravi, a radikali najavljuju vanredne lokalne izbore. Kako ćete vi odgovoriti?        - Nećemo izaći na takve izbore, a mislim da treba i da ih bojkotujemo i to aktivno. To znači da sprečimo takve izbore na načine koji su mogući, na bilo koji način, osim načina koji bi mogli da dovedu do opasnosti da se po našim ulicama prospe krv. Mislim da je to moguće. Verovatno će radikali pokušati da svuda uvedu prinudnu upravu, jer će onda moći da promene izborne komisije. Čini mi se da bi to bio prevelik zalogaj za njih. Voleo bih da vidim kako će to fizički da izvedu, kako će da nas savladaju. Oni su pobedili NATO, pa mogu da odluče i da se uvede prinudna uprava u Nišu, ali bih voleo da vidim kako će tehnički to da urade, kako će da uđu u moju kancelariju, u kancelariju predsednika Izvršnog odbora i kako će da uđu u bilo koju kancelariju u Skupštini grada. Biće to sasvim neizvodljivo.               Sudeći po onome što sam video u Nišu, protesti su uspešniji nego u drugim gradovima Srbije. Da li je to odraz većeg poverenja građana u lokalnu vlast, ili je reč o ogromnom nezadovoljstvu zbog katastrofalne ekonomske situacije?        - Ne postoji događaj u Nišu, u Srbiji, Evropi i svetu a da isto veče nije na programima lokalnih televizija a da sutra nije u novinama. Znači, mediji ljudima prikazuju život, a ne njihove šećerleme koje vide na RTS-u. Druga stvar je što je Niš deset godina najveća žrtva Miloševića i NATO-a koji su, kao vrlo uigrana koalicija, uspeli da život Nišlija dovedu do ruba očajanja. Treća stvar je lokalna vlast koja je pre tri godine dala skromna obećanja. Obećali smo da nećemo da krademo i da u Nišu više niko neće da se plaši vlasti. I to smo uspeli. U Nišu se zbog informisanosti i zbog normalnog odnosa vlasti prema građanima više niko ne plaši ni predsednika Opštine, ni predsednika Izvršnog odbora, ali ni predsednika Srbije, ni predsednika Jugoslavije, tako da se i ne plaše da izađu na miting da kažu šta misle. I, četvrta stvar, koja možda nije najmanje važna, jeste rad lokalnih odbora. I tu mogu da kažem da je Demokratska stranka u duši definitivno najbolji deo stranke. U Nišu ima 2 300 članova Demokratske stranke i bilo bi veoma loše da na mitingu bude manje od tog broja ljudi.               U kojoj meri je lokalna vlast uspela da pridobije glasače među onim tipičnim tradicionalnim glasačima SPS-a, JUL-a i radikala?        - Izgubili smo deo naših glasača. To su oni koji su iz prevelike želje ili neznanja glasali za nas misleći da možemo da promenimo sve - da zaposlimo sve, da podelimo stanove, neki su očekivali poslovni prostor, neki su očekivali novac. I zato oko pet odsto ljudi sigurno neće glasati ponovo za nas; mislim da će glasati za Šešelja. Ali sam siguran da ćemo imati bar dvadeset do trideset odsto novih glasača, onih koji su se plašili opozicije, plašili promena, koji su verovali u to da smo mi narodni neprijatelji, da imamo rep i rogove na glavi, da ćemo uništiti sve što postoji. Posle dve godine, ništa se nije loše desilo. Oni nisu zadovoljni opštim stanjem u zemlji, jesu zadovoljni onim što mi radimo.               Ako biste prognozirali rezultate sledećih izbora za Niš, kako bi glasila vaša prognoza?        - Bez bitnih promena. Možda će se smanjiti broj naših odbornika zbog izbornog zakona, bilo da su izbori proporcionalni, bilo da su većinski sa jednim krugom. Ali, imamo mi veliki kapital tako da možemo da izgubimo pet-šest odbornika, jer imamo tročetvrtinsku većinu u Skupštini grada i sledeći put će biti dvotrećinska.               BATIĆ BAČEVIĆ

      

Amerikanci u Nišu Jedna kafana je više uticala na razvoj političkih i civilnih institucija u gradu od svih političkih partija, kulturnih institucija i intelektualnih Mogula. Priča o kafani "Amerikanac", koja je u Nišu odigrala ulogu francuskih prosvetitelja, počinje 1925.godine, kada je lokalni župan izdao Aleksi Mandiću dozvolu za otvaranje mehandzijske radnje. Kafana je ponovo otvorena četiri decenije kasnije i teško je pronaći javnu ličnost koja je dolazila u grad, a da nije posetila znamenitu instituciju, koja je postala jedna od prvih asocijacija na reč Niš.        Građani su u tom objektu popili prvi espreso, naučili kako se jedu italijanske paste, slušali vodeće beogradske rokere, dzezere i ozbiljne umetnike, videli 56 izložbi eminentnih umetnika. Dok gradski kulturni centar priprema monografiju "Amerikanci u Nišu", jedan od braće Mandić pokazuje fotografije Tomislava i Jelisavete Karađorđević, episkopa, akademika i političkih lidera. "Mi nemamo pravo da se opredeljujemo ni levo, ni desno, jer su naše kafane u suštini pomiriteljske. One su iznad bilo kakvih političkih partija, jer su partije prolazne a kafane, bar ove u Nišu, nisu" kaže Jovan Mandić.