Gde su i šta rade bivši albanski i srpski političari

      Samoproklamovani predsednik vlade Kosova Hašim Tači primio je u Prištini veterane Narodnooslobodilačkog rata Fadilja Hodzu, Dzavida Nimanija, Imera Pulju, Ramadana Vranićija i Vehapa Šituija. Prema saopštenju "veterani Narodnooslobodilačkog rata su pružili podršku Hašimu Tačiju i njegovom radu".
       Istovremeno, u albanskoj štampi se oglasio bivši komunistički lider Kosova, a sada politički analitičar Mahmut Bakali. Ocenjujući pregrupisavanja na albanskoj političkoj sceni, Bakali je istakao da će se "pripadnici OVK i simpatizeri oslobodilačkog pokreta, kao i mladi, približiti Hašimu Tačiju, tako da Ibrahim Rugova više neće imati politički monopol".
       Kosovski analitičari su spremni da ovaj "susret generacija" ocene i kao "predaju štafete", čime stara garda potvrđuje ostvarenje svojih ideala, ali i kupuje naklonost novih vlasti, jer su kosovski albanski komunisti u poratnom periodu, sve do 90-ih, bez obzira na često dvosmislene izjave, bili oštrica borbe protiv albanskog nacionalizma i separatizma. Prištinski analitičari ovaj susret uglavnom komentarišu pitanjem: Da li je ovaj prijem bio potrebniji Tačiju, ili veteranima?
      

Fadilj Hodza, nekoliko decenija prvo ime na rejting-listi kosovskih političara, nekada potpredsednik SFR Jugoslavije, nekoliko puta predsednik Pokrajinskog komiteta SK Kosova, glavni kadrovik, a poslednju deceniju i po uživalac nacionalne penzije i stanovnik državne vile u elitnom naselju nadomak izletišta Grmija u Prištini, po odlasku u penziju je uglavnom bio distanciran od politike. Za vreme NATO bombardovanja, prema albanskoj štampi, Fadilj Hodza je boravio u svojoj kući u Prištini. Sada je predvodnik veterana Narodnooslobodilačkog rata.
      
      
      

Dzavid Nimani, nekada predsednik kosovske vlade, uvek je bio u političkoj senci Fadilja Hodze, ali, kako tvrde dobri poznavaoci tadašnjih prilika, i čovek u čijim je rukama bila realna moć.
       Osim na jednoj tribini u Albanološkom institutu 1993. godine, kada je tvrdio da je njegova generacija institucionalnim metodama postigla mnogo više za Albance nego Rugova getoizacijom, politički se nije eksponirao u javnosti. Za vreme agresije NATO-a na Jugoslaviju boravio je u Prištini.
      
      
      

Mahmut Bakali, dugo godina kosovski komunistički vođa, sada penzioner, živi u Prištini i uživa ugled najboljeg kosovskog političkog analitičara.
      
      
      

Ilijaz Kurteši, nekada predsednik Skupštine SFRJ i visoki funkcioner Saveza komunista na Kosovu, poslednjih nekoliko godina aktivan na albanskoj stranačkoj sceni, izabran za potpredsednika ilegalnog parlamenta kosovskih Albanaca. Sada živi u Prištini.
      
      
      

Azem Vlasi, 1974. postao predsednik omladine Jugoslavije, prvi Albanac na saveznoj funkciji, potom predsednik kosovskih komunista, odlučan u obračunu sa demonstracijama Albanaca 1981. godine, posle nekoliko meseci provedenih u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici (1989/1990), kada je oslobođen optužbe da je učestvovao u organizovanju štrajka rudara u Starom trgu, posvetio se advokatskom pozivu. U nekoliko navrata branio na sudu pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova. Sada se, kako tvrde albanski izvori u Prištini, kao advokat uglavnom bavi posredovanjem prilikom prodaje nekretnina na Kosovu.
      
      
      

Kaćuša Jašari, nekada predsednik Pokrajinskog komiteta SK Kosova, poslednjih pet godina nalazi se na čelu levog krila, po broju članova skromne Socijaldemokratske partije Albanaca. Sada, bez ozbiljnog političkog angažmana, živi u Prištini.
      
      
      

Adem Demaći, najpoznatiji albanski politički zatvorenik (28 godina proveo u jugoslovenskim zatvorima zbog albanskog nacionalizma), tokom prošle godine bio politički predstavnik OVK, sada živi u Prištini, politički distanciran prema novom albanskom rukovodstvu.
       Albanski izvori u Prištini tvrde da je Demaći "na ledu", jer u vreme NATO bombardovanja, kada je takođe bio u Prištini, nije imao problema sa srpskom vojskom i policijom.
      
       PETAR ALEKSIĆ