NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Nebo je granica

Da li su dosadašnji izborni rezultati predstavljali volju mrtvih duša i trostrukih ličnosti

      U mnoštvu načina izbornih manipulacija, glasački spiskovi skoro su nezamenljivi, a sigurno su "najzahvalniji". Za mogućnosti koje oni pružaju doslovno bi se moglo reći "skdz is the limit" ("nebo je granica", tj. nema granica). Ako bi se neko ozbiljno pozabavio glasačkim registrima, postoji ozbiljna opasnost da bi svi dosadašnji rezultati predstavljali u stvari "izbornu volju" nepostojećih ili mrtvih ljudi, uz malu pomoć "dvostrukih i trostrukih ličnosti", ljudi koji su pod istim imenom glasali više puta.
       Kada se pred majske izbore prošle godine Vlada Crne Gore odlučila na takav korak, pokušavajući da revidira biračke spiskove i napravi centralni birački sistem, svi podaci, kojima je do tada raspolagala opštinska administracija, stavljeni su na uvid građanima. Spiskovi su se mogli videti na Internetu, a otvoreno je i nekoliko telefonskih linija, tako da je svako mogao da proveri svoje podatke i interveniše u slučaju greške. Ispostavilo se, međutim, da je intervencija bilo više nego glasača, u proseku oko 1,5 intervencija po biraču, a da uz sav trud, ni posle tromesečnog rada Sekretarijata za razvoj Crne Gore, nisu bili propisno registrovani svi birači. Oko 30 hiljada ljudi, na kraju nije moglo da glasa, zbog nepotpunih podataka. Ipak, podvig crnogorskih vlasti sastojao se u naporu da se organizuju izbori (korišćen je i identifikacioni sprej), koji su priznati kao pošteni od strane domaćih i stranih posmatrača, pa čak i od poraženih partija.
      
       Vranje
       Ako bi se srpska vlada odlučila na sličan korak, nije neumesno pretpostaviti da bi pre izlaženja u javnost spiskovi morali biti drastično revidirani.
       Spiskovi, istina, nisu ažurirani ni u opštinama na kojima je pobedila opozicija, zakonsku obavezu unošenja izmena u slučaju preseljenja ili smrti prilježnije sprovode. Ali, detaljnih "pretresa" zatečenih podataka o glasačkom telu nije bilo. Da li opozicija misli da je regularnost potvrđena samim tim što je odnela pobedu ili je lenja da revidira spiskove - nije jasno.
       Pregled nepravilnosti na izborima decembra 1997. koji je napravio Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) iz Beograda, može poslužiti kao mali kurs manipulacije i krađe. "Decembarska škola" uči nas izostavljanju građana sa biračkim pravom, a uvođenju maloletnika, koji pri tom glasaju bez odgovarajućih dokumenata, štampanju duplih listića, jer se isti birač upisuje više puta u spisak, upisivanje nepostojećih lica, koji se nikada nisu nalazili na upisanoj adresi, zadržavanje umrlih lica na spisku (u Zemunu je poziv stigao na ime osobe koja je preminula pre 12 godina), glasanje za odsutna lica (pojavljivali su se i građani sa sedam glasačkih listića)... Sloboda koju su sebi dali predsednici biračkih odbora išla je tako daleko da je u jednoj jedinici opštine Vranje na vrata zalepljen plakat: "Dozvoljeno glasanje jednog za čitavu porodicu. Može se glasati i bez lične karte", uz objašnjenje da je "zakon promenjen".
      
       Identitet
       Fleksibilnost je tolika da građani svoj identitet ne moraju da dokazuju baš ličnom kartom, dovoljno je da lično poznaju članove odbora, a ako se ne mogu pohvaliti takvim poznanstvima, pomaže zdravstvena knjižica, članska karta udruženja penzionera, pa čak i povlastica za gradski prevoz...
       Po načinu i količini nepravilnosti sa biračkim spiskovima Srbija je tamo gde su razvijene zemlje bile krajem prošlog veka. Zloupotrebe glasačkih registara poznavala je i Velika Britanija u kojoj je uslov za glasanje bio posedovanje imovine, što je obilato zloupotrebljavala aristokratija, fiktivno deleći imovinu pred izbore, "kupujući" tako glasače. Podmićivanje i pritisci koji su bili popularni u Velikoj Britaniji i SAD u prošlom veku, ograničeni su uvođenjem tajnog glasanja. Ono, međutim, nije sasvim eliminisalo manipulacije spiskovima (upisivanje lažnih imena, neobeležene listiće, zloupotreba nesposobnih birača) ali ih je svela na minimum, između ostalog i oštrom kontrolom identifikacije birača. Krađe preko biračkih spiskova ipak su uvek podrazumevajući faktor, s tom razlikom što je u razvijenim zemljama nepravda nekako "pravedno distribuirana", tako da svi na ovaj ili onaj način bivaju malo oštećeni, malo na dobitku.
       Tajne biračkih spiskova zapravo i nisu tajne, one su, naročito u Srbiji, već tako ogoljene i brutalne, da bi pravu radoznalost i iznenađenje mogao da izazove samo jedan regularan birački registar.
      
       Ivana JankoviĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu