Neophodna je radikalna ekonomska reforma i privredna obnova posle agresije NATO, koju nije moguće sprovesti bez svežeg spoljnog kapitala i drugih resursa

      Da bi SRJ mogla da se pojavi na međunarodnom tržištu kapitala i dobije neophodne kredite za stabilizaciju, obnovu, razvoj i prestrukturiranje privrede, neophodno je da prethodno reguliše članstvo u Međunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, kao i odnose sa Pariskim klubom zapadnih vladinih poverilaca i Londonskim klubom komercijalnih banaka i drugim regionalnim bankama. Najvažnije je što pre obnoviti članska prava u MMF-u, pa je to jedan od prioriteta spoljne ekonomske politike savezne vlade.
       Status SRJ u MMF-u i Svetskoj banci, najvažnijim svetskim finansijskim institucijama, još nije rešen, jer je on u domenu političkih odluka i uslovljavanja, iako je Jugoslavija (do avgusta 1996) ispunila sve postavljene ekonomske i finansijske uslove koje je utvrdio MMF svojom poznatom Odlukom od 14. 12. 1992, u vezi sa raspodelom zatečenih prava i obaveza na države naslednice. Ostao je samo "politički uslov", a to je da će Odbor izvršnih direktora Fonda (24) "odlučiti da li je SRJ sposobna da ispuni obaveze koje proističu iz Statuta MMF". Na predlog DzU vlade, MMF je 13 puta do sada, počev od 14. 6. 1993, produžavao za šest meseci rokove za sukcesiju članstva u ovoj instituciji, odnosno, odlagao svoje izjašnjenje o prijemu SRJ. Time se dalje prolongira zamrznuti status SRJ u Fondu i Svetskoj banci u pogledu korišćenja članskih prava i obaveza, što je jedinstven slučaj u njegovoj praksi.
       Uspostavljanje institucionalnih odnosa sa Fondom je preduslov za slobodan pristup tržištu kapitala i svojevrsna viza za normalizaciju saradnje sa drugim finansijskim institucijama. Pomoć koju daje MMF nije velika, ali bi njegova kreditna podrška predstavljala "zeleno svetlo" za ostale kreditore i potencijalne investitore da ulažu u zemlju, jer bi se smatralo da je ona tada pod terapijom i stručnom kontrolom i da ispunjava stroge uslove ovog "svetskog finansijskog policajca", odnosno da je spremna da na putu privrednog ozdravljenja, vodi ekonomsku politiku po prihvatljivim svetskim standardima. Sredstva MMF-a bi u višestrukom iznosu privukla za sobom priliv svežeg kapitala, posebno od komercijalnih banaka (1 dolar kredita Fonda vuče u proseku 3-5 dolara od drugih javnih i komercijalnih kreditora). Fondova podrška podigla bi kreditni rejting zemlje koji je na izuzetno niskom nivou.
       Zbog produžetka tzv. spoljnog zida sankcija prema SRJ (koji tretira pristup međunarodnim organizacijama), ne treba računati na skoro regulisanje odnosa sa MMF-om i Svetskom bankom. Najuticajnije zemlje predvođene Amerikom uslovljavaju normalizaciju odnosa sa SRJ, što može još da zaoštri ionako veoma tešku ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Zbog pogoršanog međunarodnog položaja zemlje i prekida diplomatskih odnosa sa SAD (koje vode glavnu reč i imaju pravo veta u Fondu i Banci), nezahvalno je davati prognoze kada će sankcije biti skinute, a SRJ se vratiti u međunarodne finansijske institucije.
       Neophodna je radikalna ekonomska reforma i privredna obnova posle agresije NATO, koju nije moguće sprovesti bez svežeg spoljnog kapitala i drugih resursa. Bez toga gotovo da je nemoguće održati makroekonomsku stabilnost privrede u situaciji postojanja velikog platnobilansnog i fiskalnog deficita, visokog spoljnog i deviznog duga, pada životnog standarda i kursa dinara, rasta nezaposlenosti, nelikvidnosti privrede i inflacije.
       Koncept oslanjanja na sopstvene snage neprihvatljiv je, jer bi u tom slučaju za dostizanje ranijeg nivoa i oporavak privrede trebalo više godina, pa bi ekonomski razvoj zemlje bio spor i iscrpljujući. Prema nekim procenama, bez strane podrške, za dostizanje proizvodnje iz 1998. biće potrebno oko 15 godina, a oko 40 za povratak na nivo proizvodnje od pre jedne decenije. Sve to govori da je za Jugoslaviju od vitalne važnosti da normalizuje odnose sa MMF-om i Svetskom bankom, regionalnim i subregionalnim organizacijama, da osigura dodatnu akumulaciju i kapital, korišćenje svojih finansijskih sredstava u inostranstvu i da izvrši punu reintegraciju u međunarodnu zajednicu, unapredi i liberalizuje privredni sistem i otkloni strukturne neravnoteže.
       Jugoslavija nema neku perspektivu bez međunarodne ekonomske pomoći (donacije, humanitarna pomoć i finansijska podrška). Potrebe se mere desetinama milijardi dolara, gde bi bila odlučujuća predvodnička uloga MMF-a i drugih međunarodnih finansijskih i regionalnih institucija. Kakav će se scenario razvoja zemlje desiti, zavisi od pretpostavke brže integracije SRJ u međunarodne ekonomske tokove, odnosno od kontinuiteta njene dalje ekonomske izolacije.
      
       (Autor je naučni savetnik)